мини|253x253п|Прегача са цветовима Прегача као врста кецеље је један од најраспрострањенијих делова женске народне ношње на територији Србије. Из тог разлога постоји јако пуно различитих података о њој и у литератури и на терену.
Други називи за прегачу су и прегљача, опрегљача или прљача и биле су ткане од вуне и жене су их опасавале преко хаљине сукна. Млађе девојке су често носиле кецељу од куповног платна која се називала прегљача или јако ретко престилка.
Кецеља која се носила као неизоставни декоративни елемент са дубоком симболиком и означавала је полну зрелост, брачни статус, друштвену и регионалну припадност. Представљала је важан друштвени и културни маркер у народној традицији. Девојачке прегаче су биле светлије, богатије украшене, уз веће присуство црвене боје, док су прегаче удатих жена биле тамније и једноставније, без упадљивих боја. Задња, црна прегача се носила као знак жалости и сећања. Сваки крај Србије имао је специфичне мотиве, боје и технике израде прегача, које су служиле као "лична карта" жене која је носи. Сем практичних примена за прегачу се још у паганским временима сматрало да има и магијску функцију и представљала је заштиту плодности и полних органа, па су неке прегаче украшаване орнаментима који су имали заштитну функцију.
Изглед и ношење За ткање прегача су се користиле разне технике преткивања чунком. Најстарија је била израђена око 1925. године у Доњој Коритници и за ову прегачу је коришћена техника ткања у четири нити од црне вуне. Имала је облик равне правоугаоне површине што указује на трагове старих облика прегача прављених од ваљаног сукна која је забележена у литератури. Ипак новину су представљали украсни цветни мотиви који су се налазили на доњем делу прегаче везени вуницом разних боја.
У Горњој Глами је сакупљен пример прегаче израђене 1940. године,такође правоугаоног облика и користиле су је старије жене за свакодневне потребе. Ова прегача је имала ретке попречне пруге светлих боја и била је исткана преткивањем потке која је двобојна- вишњеве и црне вуне.
Други облик прегача представљају две опрегљаче из Клисуре и Шљивовика које су широке и дугачке, састављене по дужини од две попречне поле, широке и дугачке и ткане на уздужне пруге од разнобојног памука украшене ситним орнаментима. Ове прегаче су носиле младе жене у свечаним приликама све до пред Други светски рат када су почеле да их замењују кецеље које су биле шивене од дезенираних или једнобојних куповних тканина и украшаване при дну са карнером или везом разнобојних вуница.
Сачуване прегаче које се налазе у збирци Етнографског музеја у Београду сведоче о разноликости овог дела народне ношње.
Види још Ирам Силав Кованик Облаја
Референце
Категорија:Српске народне ношње Категорија:Одећа