Александар Ђокић (Долац, код Берана, 1924 — Београд, 1. април 2003) био је редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Биографија

Рођен је 1924. године од оца Миљана и мајке Илинке Вујошевић.

Александар Ђокић је дипломирао на Пољопривредном одсеку Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1949. Докторирао је 1957. на Пољопривредном факултету у Београду. Од 1949. до 1950. године радио је у Земаљском институту за пољопривредна истраживања у Крагујевцу. Године 1950. изабран је за асистента за предмет Генетика на Пољопоривредном факултету у Београду. Био је на научној специјализацији у Националном институту за пољопривредна истраживања (ИНРА) у Версају, 1952, а као стипендиста УНЕСКО-а на Сорбони и у ИНРА, Паризу 1962. Био је на студијским путовањима у Француској, Румунији, Бугарској и Шведској и два пута члан делегације Југославије на заседању УНЕСКО-а у Софији. Преименуо је 1. априла 2003. године у Београду.Preminuo profesor dr Aleksandar Đokić arhiva.glas-javnosti.rs

Функције и чланство

Као проректор Универзитета допринео је успостављању успешне сарадње између београдског Универзитета и париских Универзитета (Париз I и Париз XII), као и француске Академије наука, Универзитета у Будимпешти, Лењинграду, Пловдиву, Букурешту, Темишвару, Њујорку, Триполију, Бенгазију, Рабату и др. Поред наставе за редовне студенте из предмета Генетика обављао је наставу и на последипломским студијама. Био је ментор, коментор и члан за израду и одбрану већег броја магистарских теза и докторских дисертација. Допринео је трансферу науке и технологије у производњи у земљама у развоју. Учествовао је са рефератима и саопштењима на бројним конгресима у иностранству: у Лењинграду, Паризу, Будимпешти, Лондону, Букурешту, Лунду. Изабран је за члана Њујоршке академије наука 1983. године, а за дописног члана француске Пољопривредне академије у Паризу 1991. године. Добитник је Октобарске награде Београда за науку у 1964. и Седмојулске награде Србије за науку у 1989, и већег броја признања, плакета и повеља: Града Београда, Универзитета у Београду, Пољопривредног факултета, Универзитета Парис I и Парис XII, Центра за пољопривредна истраживања у Зајечару, ЈНА; Културно-просветне заједнице Србије, Института „Србија“ – Центра за кромпир у Гучи и Центра за стрна жита у Крагујевцу, Савеза пољопривредних инжењера и техничара Југославије.

Награде

Добитник је и бројних одликовања: Орден за војне заслуге са сребрном звездом (1971), Орден рада са црвеном заставом (1979); Орден заслуга за народ са златном звездом (1990). Обављао је разне функције на Факултету: шеф катедре за генетику, оплемењивање биља и семенарство, продекан, декан, потпредседник Савета Факултета, председник разних одбора и комисија и ван факултета, одборник Градског већа Скупштине Београда, проректор Универзитета у Београду у два мандата.

Радови

Публиковао је преко 150 научних и научно-стручних радова у домаћим и иностраним часопсима, око 50 стручних радова, 12 посебних публикација, два универзитетска уџбеника, једна ауторизована скрипта за студенте и велик број научних чланака, око 35 саопштења на научним скуповима у земљи и иностранству. Од важнијих публикација треба истаћи: „Биљна генетика“, универзитетски уџбеник за студенте (1988), Улога гена у развићу и еспериментална ембриологија, Селекција пшенице (поглавље у књизи „Пшеница“), Утицај температуре на дегенерацију кромпира, Нека новија достигнућа у селекцији пшенице, Југословенске сорте и хибриди пољопривредног биља – монографија у заједници са Анђелковић, К. Павловић, П. Максимовић.

Најважнији научни доприноси

Творац је прве југословенске сорте пшенице Хибрид 013, која је призната од југословенске Комисије за признање сорти 1964. године. Аутор је 6 сорти озиме пшенице: Земунка 1, Београђанка, Тимочанка, Хибрид 013, Полимка и Стижанка, коаутор је још 18 сорти озиме и јаре пшенице, три сорте озимног јечма и једну сорту кромпира (Универзал), што чини укупно 27 сорти, чиме је дао велик допринос повећању укупне производње пшенице, јечма и кромпира у нашој земљи. Активно је сарађивао са бројним научним институтима, пољопривредним комбинатима и задругама, на научним проблемима у школовању кадрова, како на редовним, тако и на последипломским студијама.

Референце

Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Беранци Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Категорија:Срби католици