Милан Димитријевић (Велики Бечкерек, 1844 — Велики Бечкерек, 21. јануар 1901) био је српски професор и публициста.
Биографија
Образовање Основну школу завршио је у Великом Бечкереку, а гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Потом уписује студије права у Пешти, где је положио професорски испит (1872) и постао доктор филозофије (1873).
Професор Био је професор Српске православне велике гимназије у Новом Саду (1867-1870) и Карловачке гимназије (1870-1892). Предавао је историју и географију. Због своје строгости од ученика је прозван Грозни.
Политика У младости је био присталица Светозара Милетића, али се 1869. разишао са њим, и постао његов огорчени противник. Почео је да заступа ставове конзервативно-клерикалне струје Срба у јужној Угарској. Припадао је тзв. Црној чети, политичкој групацији које је везивана за мањину богатих Срба интересно везаних за Беч. Поред патријарха Самуила Маширевића и Ђорђа Стратимировића, Црну чету чинили су: Јован Хаџић (Милош Светић), Петар Нинковић, Емил Чакра, Аца Поповић Зуб и Јован Грујић Јота. Био је близак епископу бачком и касније патријарху Герману Анђелићу.
Публициста Током шездесетих година 19. века издавао је црквене листове Беседа и Црквени збор. Уређивао је и лист за политику и народну просвету Србски народ (од 12. броја). Лист је финансиран од стране Карловачке митрополије и мађарске владе, и спроводио је мађарофилску и реакционарну политику. На захтев привременог управитеља Новосадске гимназије Александра Гавриловића, Димитријевић је морао да напусти уредничку дужност, пошто је прихватио ову функцију без одобрења Патроната гимназије.
Пензија Патријарх Герман му је завештао 30.000 форинти како би могао да се издржава од камате на ову суму, с обзиром да тада питање професорских пензија још није било решено. Патронат Карловачке гимназије му није дозволио да користи камату, па је након пензионисања био приморан да живи о трошку рођака. Германов брат Стефан Анђелић га је тужио за проневеру патријархове оставштине, али га је суд у Загребу ослободио кривице.
Библиографија
Папа и римокатоличка црква (Нови Сад, 1969) Нешто из физикалне географије (у Извештају Карловачке гимназије за школску 1871/2) Gyurgye Branković (Smederevac) Despot der Serben: Nach heimatlichen Quellen und zeitgenössischen fremden Akten mit Berücksichtigung der späteren kritischen Historiker (Neusatz, 1876) Каква је наша автономија? (Нови Сад, 1897) Кратак одговор на млога разметања (На адресу г. дру Паји Јанковићу) (Нови Сад, 1898) Научни радови, говори и други састави професора Српске велике гимназије карловачке штампани у извештајима од 1853 до 1921 године 1-2 (Сремски Карловци, 1991)
Референце
Категорија:Рођени 1844. Категорија:Умрли 1901. Категорија:Професори из Зрењанина Категорија:Српски професори Категорија:Српски публицисти