Турци () су најбројнији народ из туркијске групе народа, који претежно живи у Турској, где чини око 80% становништва. Турци су настали мешањем туркијских племена са индоевропским народима (Персијанцима, Јерменима, Грцима, Курдима и Словенима). Турци су већином сунитски муслимани, а говоре турским језиком, који припада туркијској групи алтајске породице језика.
Историја Први се пут спомињу у 6. веку, а представљају културно-политичке наследнике туркијских народа, који су у 11. веку продрли у Анатолију, мешајући се постепено са осталим народима у том делу света: Арапима на југу и југозападу Персијанцима на југоистоку Грцима на западу, Јерменима и Курдима на истоку, Грузинима на североистоку, а делом и са Словенима на југоистоку Европе. Мешање је било толико изражено да данашњи Турци немају антрополошке сличности са оригиналним Турцима који су припадали источноазијској људској заједници, већ се физички уопште не разликују од осталих Европљана и становника југозападне Азије.
Распрострањеност Турака укупно има око 67.000.000, од тога у Турској око 61.500.000, у Немачкој 2.800.000, Бугарској 508.000, Холандији 308.000 и на Кипру 150.000. Турци су већинско становништво (96%) у Турској Републици Северни Кипар, фактички независној држави на северној трећини Републике Кипар, чију независност није признала ниједна држава осим Турске.
Данашња Турска не признаје само Турке као своје држављане, већ се исто тако дичи својом јаком дијаспором, али и „етничким Турцима“ (Турцима у етничком смислу), који су у ствари регионална мањина.
Турска колонизација Откако су се доселили из Азије као номадско племе и ступили у службу иконијског султана, с правом да уживају територију у близини византијске границе на Мраморном мору, па до средине XIV века, Турци су се од непожељних пљачкаша претворили у опасну освајачку силу. Названи Османлије, по свом поглавици Осману, умешали су се у византијске сукобе, проширили територију и 1354. закорачили на Балканско полуострво. Слабост балканских господара омогућила им је да убрзо захвате шире подручје, престоницу пренесу у Једрене и у расељена насеља доведу свој турски живаљ. Из нових упоришта сада су могли да проваљују у бугарске, грчке и српске земље, па и даље чак до Беча и шире свој културни утицај.
Анадолија Након слабљења Румског султаната 1299. године Осман I се коначно дочепао независних територија на рубу подручја у Анадолији које је било под влашћу разних независних турских поглавица који су ту нанети продором румског султаната у унутрашњост полуострва. Турци су ипак више подстицали Туркификацију у Малој Азији, али је ипак било и премештања становништва из већински турског и иранског источног дела у предоминантно грчки запад. Оно на шта су се Турци поготово ослањали било је премештање становништва након ког би уследио мешовити брак, из ког би дете било турске етничке припадности (јер нације нису постојале све до Француске револуције) и исламске вероисповести што је стара традиција Селџучког султаната. Турци су такође потискивали Ромеје (Грке) на приобални део полуострва или ван Мале Азије уопште, али је ту ипак остао велики део становништва све до размене живља које је уследило између Грчке и Турске након Првог светског рата. Бајазит II 1487. коначно осваја Караманидски бејлик чиме Анадолија по први пут пада у Османске руке у целости. Турци се и нису претерано фокусирали на колонизацију источног дела царства са курдском етничком већином, али су одувек гајили мржњу према Јерменима које су скоро истребили.
Балкан Већ по продору у Тракију и освајању Једрена 1362. године и постављања града за престоницу 1363. године, под Муратом I, отпочело је пресељавање Турака из азијског дела царства у сам град и његову околину. Ово је у ствари био највећи покушај колонизације спроведен од стране централне османлијске власти. Након освајања Босне кренуло је обимније насељавање етничких Турака на Балкан. Баш ово је разлог великог броја Турака у Бугарској, Северној Македонији, Грчкој и Албанији, док се из Србије већина иселила (искључујући Косово и Метохију).
Сеобе Турака и другог муслиманског становништва са простора бивше Југославије почеле су од друге половине 17. века, после другог пораза османлијске војске пред капијама Беча 1683. и продужиле су се у континуитету све до периода после Другог светског рата. У овом временском распону од око 300 година, најмасовније миграције муслиманског становништва са простора бивше Југославије догодиле су се после Руско-турског рата (1877-1878), затим после Балканских ратова (1912-1913) и Првог светског рата (1914-1918). Миграције које су се десиле после Другог светског рата карактеристичне су по томе што су се десиле у мирнодопском периоду.
Године 1953. постигнут је „Џентлеменски споразум” о исељавању Турака из ФНР Југославије у Турску. Према неким индицијама и документима, овај споразум је постигнут између председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита и министра иностраних послова Републике Турске Фуада Кеприлија (Fuad Köprülü), на Брионима, 22 или 23 јануара 1953 године. Око три месеца касније потписан је „Уговор између Државног секретаријата за иностране послове ФНР Југославије и Амбасаде Републике Турске у Београду, за исељавање Турака”. После потписивања овог Уговора, процес исељавања муслиманског становништва из Југославије у Турску добио је драматчине размере. Поред Турака, посебно до 1967, захваљујући овом споразуму у Турску се иселио и велики број Албанаца, Бошњака, Торбеша и Горанаца. Био је то највећи егзодус који се догодио у Европи у првим деценијама после Другог светског рата.
Галерија
Види још Туркијски народи
Напомене
Референце
Литература
. . . .
.
. . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . .
. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
50px Text may have been copied from this source, which is available under a Creative Commons Attribution 4.0 International License. . . .
. . . .
.
Спољашње везе
Категорија:Етничке групе Турске Категорија:Етничке групе Немачке Категорија:Етничке групе Кипра Категорија:Етничке групе Грчке Категорија:Етничке групе Бугарске Категорија:Етничке групе Северне Македоније Турци Категорија:Историја Турске