десно|мини|Жак Кижа мини|Opera omnia, 1722. Жак Кижа (; 1522 — 4. октобар 1590) био је француски правник и истакнути припадник Школе елегантне јуриспруденције. Ова школа је сматрала да треба да се напусти учење глосатора и постглосатора. Повратак изворима и утврђивање порекла појединих норми и правних установа римског права је био њен основни постулат.

Биографија

Кижа је рођен у Тулузи, где је његов отац био ваљаоничар. Самостално је научио латински и грчки, а правни занат је изучио код Арноа де Фереа, тадашњег професора права y Тулузи, и веома брзо стекао велики углед као стручњак у тумачењу Јустијановог права. 1554. године је именован за професора права у Каору. Годину дана касније Мишел де Лопитал га је позвао у Бурж. Међутим, тамошњи професор Франсоа Дуарен је подигао студенте против њега. Ово је био разлог зашто је Кижа са задовољством прихватио позив Универзитета у Валенсу.

мини|Статуа Жака Киже у Тулузи

Након Дуаренове смрти 1559. вратио се у Бурж, где је остао до 1567, када је поново прешао у Валенс. Тамо је стекао углед у целој Европи и око себе окупио велики број студената са простора читавог континента, међу којима су Јосиф Скалигер и Жак Август де Ту. Године 1573. француски краљ Шарл IX Валоа га је именовао за саветника парламента града Гренобла а пензију му је доделио Хенри III. Маргарeта Савојска га је  убедила 1575. да дође у Торино, али након само пар месеци он се вратио у Бурж. Верски ратови су га присилили да напусти град. Краљ га је позвао у Париз, где је добио дозволу парламента да предаје грађанско право на тамошњем универзитету. Годину дана касније, вратио се за стално у Бурж и остао тамо све до смрти 1590, иако му је папа Гргур XIII дао примамљиву понуду 1584. како би га привукао у Болоњу.

Читавог живота је био посвећен учењу и предавањима. Није имао учешћа у верским ратовима, који су тада били главна преокупација његових савременика. Ако би му се неко обратио у вези с тим, рекао би: „Ово нема никакве везе са едиктом претора.” (Nihil hoc ad edictum praetoris). Његов ненадмашив успех, као правног стручњака, се огледа у чињеници да се окренуо од учења глосатора и постглосатора ка изворном римском праву. Сакупио је велики број рукописа, од којих је чак 500 било у његовој библиотеци. Да би дошао до изворних текстова, одлазио је у тада турски Цариград. Први је проучавао византијско право и схватио да је оно резултат развоја римског права. Открио је историјске слојеве у Дигестама и прве интерполације: нека његова истраживања и дан данас имају научну вредност. Нажалост, у тестаменту је је наредио да се његова библиотека подели између купаца и тако је његова колекција рукописа била раштркана и већим делом изгубљена.

Рад и дело Његова реформа, од које је највише објављено у наслову Observationes et emendationes, није била ограничена само на правне књиге, већ проширене и делима многих класичних грчких и латинских аутора.

Његов научни рад није био посвећен само Јустинијановом праву. Пронашао је и подарио свету део Теодосијевог законика, са објашњењима и прибавио је Василике (Представљају покушај систематизације целокупног ромејског права. Започео га је Василије I а окончао његов син Лав VI Мудри ). Саставио је и коментар о Consuetudines Feudorum и неким књигама Decretals. У Paratitla, сажетцима које је сачинио од Дигеста и у суштини од Јустинијановe кодификације, он је сажимао елементарнa начела закона у кратке аксиоме и дао дефиниције које су биле изванредне због њихове јасноће и прецизности.

Занимљивости

Своје лекције никада није диктирао, нити се припремао за предавања, већ је износио сопствена размишљања о темама које треба да се расправљају. На часовима није трпео ометање и на најмању буку одмах би напустио катедру. Био је веома привржен студентентима, а Јосиф Скалигeр тврди да је изгубио више од 4000 ливра позајмљујући новац онима којима је то било потребно.

Фабро је прикупио комплетна Кижина дела у издању које је објавио у Паризу 1658, Напуљу и Венецији.

Литература

Papire-Masson, Vie de Cujas (Paris, 1590). Gabor Hamza, "Le développement du droit privé eurpéen" (Budapest, 2005). Gabor Hamza, "Entstehung und Entwicklung der modernen Privatrechtsordnungen und die römischrechtliche Tradition" (Budapest, 2009) Gabor Hamza, "Origine e sviluppo degli ordinamenti giusprivatistici moderni in base alla tradizione del diritto moderno" (Santiago de Compostela, 2013)

Категорија:Рођени 1520. Категорија:Умрли 1590. Категорија:Француски правници