Ђовани Ди Стефано (рођен 1. јула 1955) је енглески бизнисмен и осуђени преварант. Учествовао је у правним случајевима високоозлоглашених оптуженика широм света; нема правне квалификације, законом му је забрањено да ради у Великој Британији и није регистрован да ради као адвокат у Великој Британији и Италији . О њему се говори као „Ђавољем адвокату“ због његовог залагања у име таквих клијената као што су Садам Хусеин и Слободан Милошевић. Такође је био пословни сарадник српског паравојног вође Жељка Ражнатовића.
У Ирској и Великој Британији четири пута је осуђиван због преваре и повезаних кривичних дела, а служио је укупно осам и по година за осуде између 1975. и краја 1980-их. Судија га је описао као „једног од највећих превараната“. Његова последња пресуда била је у марту 2013. године, када је осуђен на 14 година затвора пошто је проглашен кривим или је признао кривицу за 27 оптужби, укључујући обману, превару и прање новца између 2001. и 2011. везане за „варање људи да мисле да је он правни професионалац.“
Живот и каријера Ди Стефано је рођен у Петрели Тифернини близу Кампобосо-а у јужној Италији. Када се његов отац преселио у Енглеску где је радио у фабрици обуће, Ђовани и његова мајка су се настанили у Ирчестеру, Нортхамптоншир, тада је Ђовани имао шест година. Затим је наставио да се школује у школи Џон Леа у Велинбургу, а касније је провео једну годину у Велинбург Грамар школи (која је касније постала школа Врен). (registration required) Тврдио је да је стекао докторат права на Универзитету Кембриџ, али је касније утврђено да та тврдња није основана. У својим двадесетим годинама, тврдио је да је „зарадио богатство увозећи видеокасете“ из Хонг Конга. Упркос томе што је велики део свог раног живота живео у Енглеској, сматрао се Италијаном. За то време у школи у Енглеској често су га звали „Џон“, на енглеском језику „Ђовани“.
Ди Стефано је живео у Енглеској до 1989. Затим се преселио на неколико локација: Лос Анђелес између 1989. и 1992. 1992. његова понуда за куповину филмских студија МГМ није успела, а он је побегао у Југославију зато што је због распада Југославије створена ратна зона и нико га тамо не би тражио. У Југославији је постао пријатељ њеног тадашњег председника Слободана Милошевића који му је доделио југословенско држављанство са југословенским пасошем. Поред тога, постао је портпарол, пословни партнер и лични правни заступник српског ратног војсковође Аркана. (online translation ) Такође је био генерал у Српској добровољачкој гарди (Арканови тигрови), иако се никада није борио. У Србији је боравио до 1999. године и касније, у Италији од 1999. до 2011. године,а док је радио у Великој Британији као адвокат. 2011. године ухапшен је и изручен Великој Британији, јер није имао законске услове потребне за рад адвоката у Великој Британији. 2013. године у затвору у Великој Британији осуђен је на 14 година затвора.
Правна каријера Ди Стефано је имао канцеларију у Риму, Студио Легале Интернационале. Он је добро поткрепљен документима, јер је у британским медијима бранио „неке од најпознатијих негативаца у земљи“. Једном је прокоментарисао да ће "... бранити Адолфа Хитлера или Сотону." Каже да "брани неодбрањиво", и да се његова аутобиографија зове Одбрана неодбрањивог. На питање о његовој мотивацији одговорио је: "Никада се нико није питао:" Има ли сотона случај? Има ли он добар случај? ""
Шкотске новине Шкотланђанин (The Scotsman) описује Ди Стефана као "живописног и често контроверзног адвоката"; Гардијан га је назвао "сигурно јединим човеком на свету који сматра Садама Хусеина за личног пријатеља и Делију Смит за личног непријатеља ", после неуспешне понуде за куповину Норвих Сити фудбалског клуба.
Ди Стефано је на својој визиткарти користио италијански наслов „avvocato“ („адвокат“) и заваравао клијенте и судове да верују да је квалификован адвокат. Дана 27. марта 2013. године га је осудила порота на суду Саутварк Краун у Лондону на 25 оптужби, укључујући обману, превару и прање новца између 2001. и 2011. године. Током суђења рекао је суду о својим везама са Робертом Мугабеом, Осамом бин Ладеном, Садамом Хусеином (кога је описао као "лепог момка") и "пријатељством" са ћерком Слободана Милошевића.
Узео је титулу „адвоката“ након пресуде Вишег суда из 2002. године која му је омогућила да заступа Николаса ван Хогстратена у његовој жалби на убиство. У доказима је признао да није квалификован адвокат, али да је то схватио кад је већ било касно.
Ди Стефано је привукао клијенте након ББЦ-јевог документарца под називом Ноториус"; међу њима је био и Паул Буш, који је 2003. године осуђен на доживотни затвор због отмице и убиства, чија је супруга платила 20.000 фунти за правне услуге, а укупно 100.000 фунти да би Стефано обезбедио кауцију за њеног супруга - новац је примљен пре него што је убици речено да никад није постојала могућност кауције. Већи део гаранције за кауцију од 100.000 фунти никада није враћен, чак ни након што је жалба одбијена. Родитељи кријумчара кокаина Лаурента Пенчефа платили су Стефану 10.000 евра у јуну 2005. за правне услуге, конкретно ЦЦРЦ и савете у вези са повратком у Француску, међутим никада му нису дати јасни савети о томе како би се његова 18-годишња затворска казна спровела у Француској и ништа није учињено одвођењем његовог случаја на ЦЦРЦ. Новац су Пенчефови родитељи послали банци у Риму, али тужитељ Давид Аронберг КУК је рекао: „Господин Ди Стефано је учинио мало или ништа да помогне.“ „Није био боље квалификован адвокат него„што је квалификован као хирург за обављање операције или квалификован пилот за летење авиона ", рекао је господин Аронберг.
Знамените тужбе Истакнути људи које је Ђовани Ди Стефано заступао: Харолд Шипман у новинама (The Irish Independent ) је писало „Адвокатска фирма која је заступала Шипмана касније је негирала да је ди Стефано заступао њеног клијента.“ Садам Хусеин; (само као део његовог правног тима 2004. (registration required) и само пре него што је суђење почело ) Тарик Азис Џереми БамберBBC article and video interview for HARDtalk by David Jessel (first broadcast 2004-03-25) Николас ван Хугстратен Патрик Холанд Џон Гилиген Чарлс Бронсон Али Хасан ал Мајид (познат као Хемијски Али, чију је смртну пресуду Ди Стефано неуспешно покушао да свргне) Поп певач и сексуални преступник Гери Глитер Биргит Цунингам (због притужби на исплату издржавања деце против сина милијардера Сир Николаса Нутала) Иан Брејди Иан Страчан (један од оптужених у завери о краљевској уцени 2007) Писао је молбу за условну слободу тражећи пуштање Ронија Бигса из самилости.
2002. године успео је да обори осуду за убиство против Хугстратена и ослобођа га из затвора.
У јануару 2004. Ди Стефано је поново стекао славу када је у телевизијским интервјуима тврдио да ради за серијског убицу Харолда Шипмана. Међутим, Шипманов адвокат каже да је Шипман одбио понуду Ди Стефана у мају 2003. године и да ни он ни било који члан Шипманове породице не верују да Ди Стефано наступа за Шипмана. Ово и инцидент током суђења Џону Палмеру 2004. године су покренули истрагу квалификација Ди Стефана за адвоката (види одељак „лична правна историја“)
Дана 17. марта 2007. године, Ди Стефано је писао лорду Голдсмиту (у то време генералном тужиоцу за Енглеску и Велс) тражећи дозволу за кривично гоњење судије Рауфа Рашида Абда ал Рахмана, који је Садама Хусеина осудио, према Закону о Женевским конвенцијама из 1957. године. Дана 14. јануара 2008, Ди Стефано је саопштио "Пожурена правда није правда", након што великобритански захтевани клијент, који је освојио милион фунти у Националној лутрији, није успео да присуствује суду као сведок у случају напада. Судија Кристофер Елвен ју је свакако затворио на 14 дана.
У јануару 2007. Ди Стефано је затражио од међународног кривичног суда да спроведе потпуну истрагу o суђењу убиствима у Ал-Дујаилу за полубрата Садама Хусеина Барзана Ибрахима ал-Тикритија и шефа ирачког правосуђа Авада Хамед ал-Бандара. Ди Стефано је проследио белешку коју је Барзан написао где објашњава да није одговоран за убиства у Дујаилу због којих је осуђен на смрт.
У октобру 2007. жалио се да је истрага смрти цивила Блекватер у Ираку била неправедна, јер су били присиљени да делују у клими и условима који су их присиљавали да прво пуцају а постављају питања касније.
Такође у октобру 2007. године, он је тврдио да су ирачки званичници морали да прихвате захтев за помиловање за Али Хасан ал-Мајиду (Хемијски Али), јер је 30-дневни рок извршења који је одредио суд прошао. Америчка војска је касније одбила да пусти Алија на његово погубљење све док на правна питања нису добили одговор. Али је у фебруару 2008. поново осуђен на смрт по различитим оптужбама. Погубљење је додатно одложено у децембру 2008. године, јер је против њега отворено ново суђење уз додатне оптужбе. Али је погубљен 25. јануара 2010. године, испунивши осам смртних казни..
15. јануара 2008. Ди Стефано је рекао да зна за шесту жртву убица Мура Иана Брејдија и Мире Хиндли зване Џенифер Тигхе. Рекао је да има њену фотографију и да је намеравао да разговара са Брејдијем да види да ли ће убица признати ову последњу тврдњу. 21. јануара 2008. полиција Великог Манчестера (ГМП) издала је саопштење у коме је речено да је Џенифер Тигхе жива и да је "господин Ди Стефано раније износио тврдње у вези са убиствима Мура у медијима, али није пружио никакве детаље полицији Великог Манчестера.", Greater Manchester Police –, Ди Стефано позвао је ГМП на разговор са својим клијентом и пружио одговарајуће доказе да је Тигхе још увек жива.Response from Giovanni Di Stefano to Greater Manchester police statement re Moors murders, Studio Legale Internazionale (21 January entry)
Иан Брејди, убица Мура, храњен је силом у болници највише сигурности, од када је започео штрајк глађу у септембру 1999. У септембру 2007. године, Брејди је преко Ди Стефана тражио да буде премештен у конвенционални затвор, где је намеравао да гладује до смрти. Касније, у новембру 2008. године, када је Брејди још увек храњен на силу, Ђовани је оптужио државу да законски изгладњује Брејдија до смрти тако што му не даје довољно хране. Ди Стефано је 2009. - 2010. упутио апеле да га преселе у Шкотски затвор да би тамо могао умрети, чему се шкотска влада снажно противила.
У септембру 2009. године, делујући у име Мануела Нориега, Ди Стефано је поднео жалбу француском председнику Николасу Саркозију, рекавши да је пресуда против Нориега погрешно донета у одсуству оптуженог.
У мају 2010. упутио је жалбу у име Бенгуита Омара рекавши да је био погрешно осуђен за убиство Јонг-Ок Шина.
У јануару 2011. Ди Стефано је известио да је тражио дозволу Чарлса Менсона да га заступа, у захтеву за преиспитивање суђења заснованог на кршењу шестог амандмана и правног аргумента који није изнесен током суђења Менсону, иако је још морао добити одговор. Око 26. јануара 2011. Ди Стефано је тврдио да је поднео захтев међуамеричкој комисији за људска права у име Менсона, тврдећи исто.
Лична правна историја Ди Стефано је ухапшен у јуну 1984. године и оптужен за превару пре него што је пуштен уз кауцију. (at this time he used the name "John") Поново је ухапшен у августу те године и одбио је кауцију. Године 1986. Ди Стефану је суђено за завере ради прибављања имовине обманом и лажним трговањем, а осуђен је након суђења у трајању од 78 дана, на затвор на пет година и забрањено му је да буде директор компаније 10 година; од укупно 11 тачака за превару, осуђен је по 3 тачке оптужнице и од 8 ослобођен.
У пресуди, судија га је назвао "једним од превараната природе ... преварантом без бриге и савести." и рекао да је "мотивисан личном похлепом и претензијом". Судски записи показују да је једини покушај Ди Стефано-а да уложи жалбу на пресуду одбијен 1987. године, (requires registration) а даљњи записи објављени 2005. године показали су да је одслужио пуну казну. (registration required)