Василије Константиновић (Сремски Карловци, 2. фебруар 1840 — Сремски Карловци, 2. август 1911) био је српски свештеник, књижевник и професор.
Биографија
Отац Константин био је угледни карловачки трговац, мајка Јулијана. Брат Никола био је свештеник у Чортановцима.
Основну школу, гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима
По завршетку школовања радио је као учитељ у Бешки (1861-1863) и Земуну (1864-1866), да би се потом вратио у родни град.
Био је први стални катихета у Карловачкој гимназији (1871-1884) и професор Карловачке богословије (1884-1890). За пароха цркве Светог Ваведења у Карловцима изабран је 1890. године. Као парох бавио се васпитним радом, кратак период био је вршилац дужности директора основне школе, а од 1896. до краја живота био је стални члан Патроната Карловачке гимназије.
Био је ожењен Катарином Руњанин из Кузмина, са којом је имао троје деце - кћерке Љубицу и Стојану и сина Косту. Сва деца су умрла као мала.
Познат је као хроничар Карловаца, и његове књиге садрже драгоцене податке о историјским, просветним и економским приликама у месту.
Сахрањен је на Чератском гробљу у Карловцима.
Библиографија
Карловци и њихова околина (Сремски Карловци, 1882) Сто година у прошлости: Карловачка гимназија: од 1791-1891. год. и гробови њених добротвора (Нови Сад, 1892) Благо Срема: најзнатније извор-воде, чесме и бунари (Нови Сад, 1893) Десет година у парохији код цркве горње, храма Св. ваведенија прсв. богородице: 1885-1895. (Сремски Карловци, 1895) Тридесет дана на убаву путу (Сремски Карловци, 1899) Споменик минулог доба - из живота неколицине приложника црквених у Ср. Карловцима, I-II (I, Сремски Карловци, 1900; II, Сремски Карловци, 1910)
Референце
Спољашње везе
Тридесет дана на убаву путу на сајту Дигиталне библиотеке Универзитетске библиотеке у Крагујевцу
Категорија:Рођени 1840. Категорија:Умрли 1911. Категорија:Свештенство из Сремских Карловаца Категорија:Српски свештеници Категорија:Српски професори Категорија:Српски књижевници