Речни монитори класе Кереш изграђени су за Аустроугарску морнарицу током 1891-1892 године. Изграђена су два монитора Кереш-класе: СМС Кереш и СМС Самош. Дунавски монитори су били веома успешни бродови за то доба. Монитори СМС Кереш и СМС Самош уведени су састав Аустроугарске Дунавска флотиле. Током Првog светскog ратa учествовали су у борбама на Дунаву од Београда до Црног мора. 1918. уврштени су у састав такозваног Црноморског одреда. Бродови су преживели Први светски рат. СМС Кереш пребачени је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевину Југославију) као репарација и преименован у Morava. СМС Самош је претворен у багер. Речни монитори класе Кереш БродБрој градњеБродоградилиштеПоложена кобилицаПоринуће Уведен у службу Судбина СМС Кереш 400Шонихен-Хартман, Ујпештмарт 1891.фебруар 1892.април 1892.Морава, потопљен 11. априла 1941.СМС Самош440Шонихен-Хартман, Ујпештдецембар 1891.25. август 1892.октобар 1892.претворем у багер 1/1921
Опис и конструкција мини|десно|220п|Парна клипна машина тростепене екстанзије. Пара под високим притиском (црвено) долази из котла (бојлера) и пролази кроз цилиндре са високим притиском (црвено), средњим притиском(жуто) и ниским притиском (плаво). Пара ниског притиска (плаво) затим иде у кондензатор паре ради поновне употребе у котлу. мини|десно|220п |Јароу котao са водогрејним цевима Опис Речни монитори Кереш-класе, изграђени су за Аустроугарску морнарицу и були су у саставу Аустроугарске речне флотиле у периоду од 1891. до 1918. године. Конструкција Главне димензије речних монитора Кереш-класе су: депласман 448 тона, дужина 54,0 метра, ширина 9,0 метара и газ 1,20 метра. Оклоп: СМС Корош: бок 50 мм, палуба 19 мм, Командни мост 75 мм. СМС Самош: бок 50 мм, палуба 19 мм, Командни мост 50 мм. Посада се састојала од:72 особе. Погон брода Погон речних монитора Кереш-класе се састојао од две парне машине троструке експанзије, од којих је свака имала по 600 КС и покретала по једну пропелерску осовину са пропелером. Пару су обезбеђивали два котла са водо грејним цевима типа Јароу. Укупна инсталисана снага износила је 1.200 КС / 1.287 Кв. Имао је складишта за 60 тона угља. Максимална брзина му је била 10 чворова (18,5 км/ч). Акциони радијус је износио 1296 километара при брзини од 10 чворова. Наоружање Главно наоружање речних монитора Кереш-класе Врста оруђаБрој цевиБрој оруђаДужина цевиДометГраната у минутиДебљина куполеБродски топ 120 -{mm}-једноцевни235 калибара-31-Бродски ПА топ 66 -{mm}-једноцевни242 калибара-37-Митраљез 8/80једноцевни2--80-
Каријера СМС Корош био је речни монитор Кереш-класе. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу априла 1892. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. Након кратке службе у Народној Републији Мађарској. На крају рата, био је пребачен новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевини Југославији) и преименована у Морава. Морава је лужила током читавог међуратног периода у Речној флотили Краљевине Југославије. СМС Самош био је речни монитор Корош-класе. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобара 1892. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. На крају рата, био је пребачен је у Народну Републику Мађарску и претворен у багер јануара 1921. године.
СМС Самош био је речни монитор Кереш-класе. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобара 1892. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. На крају рата, био је пребачен је у Народну Републику Мађарску и претворен у багер јануара 1921. године.
Галерија
Референце
Литература и извори Литература
Референце
Категорија:Аустроугарска ратна морнарица