Драгиша Пандуровић (Сење, 30. децембар 1885 - Оснабрик, 25. август 1951) био је дивизијски генерал, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, уредник Војничког гласника од 1926 до 1928. године, командант Дунавске дивизијске области од 1940 до 1941. године
Живот и рад
Драгиша Пандуровић рођен је 30. децембра 1885. године у селу Сењу, недалеко од Ћуприје. Основну школу је завршио у родном месту. Прва два разреда гимназије завршио је у Параћину, а остатак гимназијског образовања у Нишу. После завршене гимназије, конкурисао је за пријем у Војну академију где је био примљен. На школовање је ступио 9. септембра 1902. године у као питомац 35. класе.Службени војни лист, година 22, број 37, од 20. септембра 1902. године, стр. 691-692 Након четири године школовања 27. августа 1906. године произведен је у чин пешадијског потпоручника.Службени војни лист, година 26, број 24, од 27. августа 1906. године, стр. 499-500 По завршетку школовања распоређен је у 12. пешадијски пук, крушевачког гарнизона. Пешадијски поручник постаје 29. јуна 1910. године.Службени војни лист, година 30, број 23, од 29. јуна 1910. године, стр. 553-554
Балкански ратови и Први светски рат
У Први балкански рат кренуо је као командир 2.чете 2.батаљона 12.пешадијског пука I позива Цар Лазар. После угушења Арнаутске побуне 1913. године 12. пешадијски пук Цар Лазар премештен је из Скопља у Дебар. Драгиша Пандуровић је до повлачења српске војске на Крф ратовао у његовом саставу као командир 4. чете 1. батаљона. У чин капетана прве класе унапређен је 4. јун 1915. године.Службени војни лист, година 35, број 15, од 4. јуна 1915. године, стр. 297-298 Лета 1915. године пук је пребачен у састав Браничевског одреда. Српска војска урадила је реорганизацију и Драгиша Пандуровић постављен је за командира 3. чете 3. батаљона у 12. пешадијском пуку Шумадијске дивизије. Ова дивизија била је додељена II армији војводе Степе Степановића.
Напредовање у служби
Пред крај Првог светског рата, 16. октобра 1918. године унапређен је у чин мајора.Службени војни лист, година 37, број 45, од 3. новембра 1918. године, стр. 621-622 Вишу школу Војне академије (22. класа) завршио је 1. октобра 1922. године као седми у рангу. Одмах након тога, а по потреби службе, 8. октобра 1922. године постављен је за одељенског старешину 3. одељења 2. године Ниже школе Војне Академије.Службени војни лист, година 41, број 42, од 12. октобра 1922. године, стр. 1873-1874 После службе на Војној академији, остаје у Београду. Његове радне способности препоручиле су га да пређе у Ђенералштабно одељење Министарства војске и морнарице 8. новембра 1925. године.Службени војни лист, година 44, број 50, од 11. новембра 1925. године, стр. 1773-1774 Ђенералштабно одељење је у својој надлежности имало Уредништво Службеног војног листа и Војнички гласник. Драгиша Пандуровић је уређивао часопис Војнички гласник још док је био на служби у Војној академији. На дужност уредника Војничког гласника ступио је 31. августа 1926. године и на том месту остаје до 30. јуна 1928. године. Почетком октобра 1926. године, поново се враћа на Војну академију, где је изабран за професора Војне географије.Службени војни лист, година 45, број 48, од 20. новембра 1926. године, стр. 2069-2070 У чин пуковника унапређен је 28. јуна 1927. године.Службени војни лист, година 46, број 26, од 28. јуна 1927. године, стр. 1195-1196 За класног старешину питомаца Ниже школе Војне академије постављен је 24. октобра 1927. године.Службени војни лист, година 46, број 44, од 29. октобара 1927. године, стр. 1971-1972 Пуковник Пандуровић поново се враћа у крушевачки гарнизон где је започео каријеру официра. Именован је 30. априла 1930. године за команданта 47. пешадијског пука, а на дужност је ступио 31. маја.Службени војни лист, година 49, број 18, од 1. маја 1930. године, стр. 853-854 Након две године проведених у Крушевцу, пуковник Пандуровић добија прекоманду за Београд, где је почетком маја 1932. године поново постављен за класног старешину 58. класе Ниже школе Војне академије. После годину дана проведених у Београду, пуковник Пандуровић постављен је 16. октобра 1933. године за команданта 7. пешадијског пука „Краља Петра I“ у Новом Саду.Службени војни лист, година 52, број 34, од 20. октобара 1933. године, стр. 1565-1566 На тој дужности остаје до 31. октобра 1934. године када је постављен за команданта пешадије Зетске дивизијске области.Службени војни лист, година 53, број 44, од 5. новембра 1934. године, стр. 1661-1662 Указом од 31. децембра 1934. године Драгиша Пандуровић је унапређен у чин бригадног генерала. Након три године генерал Пандуровић добија прекоманду и постављен је 5. новембра 1937. године за команданта Школе за резервне пешадијске официре. После годину дана, тачније 10. новембра 1938. године постављен је за вршиоца дужности команданта Косовске дивизијске области у Приштини. Указом Краља од 6. септембра 1939. године постављен је за команданта Брегалничке дивизијске области у Штипу.
Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Недића, унапредио је Драгишу Пандуровића у чин дивизијског генерала 1. децембра 1939. године.Службени војни лист, година 58, број 44, од 1. децембра 1939. године, стр. 2473-2474
После годину дана проведених као командант у Штипу, Драгиша Пандуровић долази у Београд где је 23. октобра 1940. године постављен за команданта Дунавске дивизијске области.
После промена од 27. марта 1941. године, најпре је стављен на располагање, одузета му је команда, а пред почетак рата активиран је и постављен за команданта Триглавске дивизије у Љубљани. Приликом бомбардовања Новог Места 11. априла 1941. године Драгиша Пандуровић бива рањен, заробљен и одведен у немачко заробљеништво у Нирнберг. Након годину дана бива пребачен у логор у Оснабрику. Драгиша Пандуровић преживео је случајно савезничко бомбардовање логора 6. децембра 1944. године. По ослобођењу, није хтео да се врати у земљу већ је остао да живи у Немачкој, као емигрант.
Драгиша Пандуровић преминуо је 25. августа 1951. године у Оснабрику где је и сахрањен.
Био је председник испитне комисије за чин мајора рода војске за канцеларијске и административне послове за испитну 1940/1941. годину.
За дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим одликовањима.
Одликовања
Орден белог орла са мачевима 5. степена Орден белог орла са мачевима 4. степена Орден Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда (1918) Сребрна медаља за храброст (1913, 1920, 1926) Златна медаља за храброст (1913, 1915, 1929) Орден Светог Саве 5. степена Орден Светог Саве 4. степена Орден Југословенске круне 5. степена Орден Југословенске круне 4. степена Орден југословенске круне 2. степена Споменица за учешће у рату 1912 Споменица за учешће у рату 1913 Албанска споменица 1914-1918
Породица Отац Драгослав сеоски трговац и поседник, мајка Милева домаћица, сестре Драга, Сида и Дана. Супруга Драгица-учитељица. Ћерке Оливера-службеник у Српско књижевној задрузи и Радмила-библиотекар у Институту за медицинска истраживања.
Галерија
Библиографија Тактичка употреба пешадиског оружја и ватре у нашим прошлим ратовима : од 1912. - 1918. г. - Београд : Родољуб, 1926.
Референце
Спољашње везе Унапређен у чин дивизијског генерала Драгиша Пандуровић добија Орден Светог Саве 2. степена Председник испитне комисије за чин мајора рода војске за канцеларијске и административне послове за испитну 1940/1941. годину.
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1951. Категорија:Ћупричани Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Личности Првог светског рата Категорија:Срби у Првом Светском рату Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Српски мемоаристи Категорија:Логор Оснабрик Категорија:Носиоци Албанске споменице