Библиотечки огранци Градске библиотеке Карло Бијелицки у Сомбору су Народне књижнице и читаонице у селима града Сомбора: Народна књижница и читаоница Бачки Брег, Народна књижница и читаоница Колут, Народна књижница и читаоница Бездан, Народна књижница и читаоница Бачки Моноштор, Народна књижница и читаоница Гаково, Народна књижница и читаоница Риђица, Народна књижница Станишић, Народна књижница и читаоница Светозар Милетић, Народна књижница и читаоница Алекса Шантић, Народна књижница и читаоница Чонопља, Народна књижница и читаоница Кљајићево, Народна књижница и читаоница Телечка, Народна књижница и читаоница Стапар и Народна књижница и читаоница Дорослово.
Историја Оснивање Народних књижница и читаоница на територији бившег Народног одбора среза Сомбор, под разним називима, датира од деведесетих година XIX века. За нека насеља утврђена је година оснивања: у Стапару-Српска стапарска читаоница 1985; у Бездану-Мађарска читаоница 1900. и Српска читаоница 1924; у Станишићу-Грађанска касина 1900; у Телечки- Грађанска књижница и читаоница 1909; у Дорослову – Књижница дорословачког занатлијског удружења 1916. и Књижница сељачког газдинства 1926; у Светозару Милетићу – Занатлијска књижница и читаоница 1923.
Књижни фондови ових установа су или потпуно или већим делом уништени током Првог и Другог светског рата. Сачуване књиге ушле су у састав књижних фондова новооснованих Народних књижница и читаоница. До 1957. године сва насеља су имала Народне књижнице и читаонице. Градска библиотека "Карло Бијелицки" је непосредно по формирању Народних књижница и читаоница 1947. године успоставила с њима везе, пружала им стручну помоћ и према могућностиам попуњавала им је књижни фонд.
На седници Скупштине општине Сомбор 17. јула 1963. године донета је одлука о интеграцији свих народних књижница и читаоница у насељеним местима са Градском библиотеком "Карло Бијелицки" у Сомбору. У Решењу о спајању библиотека на подручју Општине Сомбор стоји да се све библиотеке на подручју Општине Сомбор припајају Матичној-градској библиотеци у Сомбору. У њен састав улазе досадашње народне књижнице и читаонице у местима Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Гаково, Дорослово, Кљајићево, Колут, Риђица, Светозар Милетић, Станишић, Стапар, Телечка и Чонопња. Стоји дање да ће Матична-градска библиотека у Сомбору вршити административно, материјално-финасијско пословање и персоналну библиотечку службу. Припајање је текло следећим редом: 1.септембра 1963. године– народне књижнице и читаонице у Бездану, Светозар Милетићу, Станишићу, Кљајићеву и Риђици; 1. октобра – у Бачком Моноштору и Чонопљи; 1. новембра – у Бачком Брегу, Колуту, и Гакову; 1. децембра- у Стапару; 1. јануара 1964.- у Телечки и 1. октобра 1964. године – у Дорослову.
Огранци Народна књижница и читаоница у Бачком Брегу мини|десно|230п|Зграда Народне књижнице и читаонице Бачки Брег По сећању старих мештана у Бачком Брегу, прва књижница и читаоница била је у саставу подружнице Бачког пољопривредног удружења где је радила пољопривредна читаоница до краја Првог светског рата. У време између два светска рата књижни фонд у Бачком Брегу имао је 500 књига. У читаоници су повремено била одржавана пољопривредна предавања стручњака из Сомбора. Она је била место састајања омладине и напредних земљорадника тог времена. Јул 1945. године сматра се за прави почетак рада Народне књижнице и читаонице у Бачком Брегу. У извештају где се наводи датум настанка стоји и податак да Књижница има 60 чланова. Просторија је била смештена у Дому културе. Проблем рада читаонице представљали су неадекватан простор, недостатак књига и одговарајућег намештаја, што је доводило у питање опстанак библиотеке. Скупштина општине Сомбор 17. јула 1963. године изгласала је решење о спајању библиотеке са Градском библиотеком "Карло Бијелицки" у Сомбору. У саставу Градске библиотеке у Сомбору Народна књижница и читаоница у Бачком Брегу 1. новембра 1963.године отпочела је са радом. Књижни фонд тад броји 646 књига. Од 1. јануара 1967. године народна књижница се зове Народна књижница и читаоница "Чика Јова", направљен је нови печат који се и данас користи. Од 1981. године Народна књижница и читаоница "Чика Јова" се налази у властитој згради која је комасацијом додељена Градској библиотеци у Сомбору. Године 2002. зграда је у потпуности реновирана. Књижни фонд данас броји око 8.400 књига на српском и мађарском језику. Библиотека редовно добија недељни лист "Сомборске новине". Народна књижница и читаоница Колут Народна књижница и читаоница, у оквиру Културно просветног друштва "Владимир Назор" основана је 1946. године. Била је снабдевена фондом од 638 књига. С обзиром на то да је било тешко наћи лице које би било заинтересовало за њен рад и развој, чешће пута се отварала и затварала. Народна књижница и читаоница у Колуту ради у континуитету од 1963. године, када је књижни фонд бројао око 2.500 наслова. Од тада фонд је растао различитим интензитетом у зависности од финансијских прилика. Читаоница данас располаже са око 8.000 књига. У њему су заступљене књиге за све чланове од предшколског узраста, преко основаца и средњошколаца, до одраслих. Библиотека редовно добија недељни лист "Сомборске новине". Народна књижница и читаоница је тренутно смештена у згради Месне заједнице Колут. Народна књижница и читаоница Бездан
Од 1865. године у Бездану је постојала и радила мађарска читаоница, а од 1924. године и српска читаоница. Радила је до јесени 1944. године када је књижни фонд имао 6.000 књига. За време рата њен рад је имао претежно клубски карактер. У јесен 1944. године књижни фонд је уништен. Касније, 1946. основана је Народна књижница и читаоница, која ради у оквиру Културно-просветног друштва. Крајем 1954.године Књижница се осамосталила. Од 1955. до 1960. године Књижница је просечно годишње имала 160-170 чланова, а фонд је бројао око 2.400 књига. Године 1963. интегрише се са сомборском библиотеком "Карло Бијелицки". Бездански грађанин Јакаб Келц 1967. године поклонио је књижници своју библиотеку са 4.383 књиге, која се као легат води у посебној књизи инвентара. Данас фонд броји око 19.800 књига, на српском и мађарском језику. У структури књижног фонда већином је заступљена белетристика, сем стручних књига, лексикона, енциклопедија, дечјих књига и школске лектире. Библиотека редовно добија недељни лист "Сомборске новине". Књижница је смештена у просторијама Културно-просветне заједнице Бездан. Народна књижница и читаоница Бачки Моноштор
Најранији сачувани трагови читалачког живота у Бачком Моноштору су везани за библиотеку Омладинског друштва из 1891. До Првог светског рата постојала је учитељска књижница, основана 1894. године заузимањем управитеља школе, Калмана Губице, археолога-аматера и писца више радова из завичајне археологије и етнографије. По стварању нове, југословенске државе, жупник др Паја Видаковић и угледни мештани окупљају читаоце у шокачкој читаоници, чији је фонд уништен доласком мађарских окупатора. Између два рата своје књижнице имају "Јадранска стража" (1925), Дом занатлијске омладине (1928), Немачко културно-просветно друштво (Културбунд), Соколско друштво. Године 1931. основана је Југословенска читаоница. После рата, већ 1947. године, Месни народни одбор основао је књижницу и читаоницу. Године 1955. књижница је са 936 дела, чланова је 170 а њоме руководи Ђорђе Луковић, учитељ. Године 1957. број чланова се повећао на 350. Општина дотира набавку нових књига. У годинама које следе расте књижни фонд као и број чланова. Књижница је 17. јула 1963. припојена Градској библиотеци у Сомбору, и од тада делује као њен стационирани огранак. Књижница данас поседује у свом фонду око 9.400 књига. Библиотека повремено добија часописе "Мирољуб", лист ХКУД-a "Владимир Назор" из Сомбора, и "Тандрчак", дечији лист на буњевачком језику, као и недељни лист "Сомборске новине". Библиотека је смештена у приземљу Дома културе. Народна књижница и читаоница Гаково
У наводу у среском списку 1951. године упућеном књижарском предузећу у Загребу постоји податак да је у Гакову постојала засебна сеоска библиотека. У периоду који следи истиче се иницијатива Културно уметничког друштва "Лаза Костић" у Гакову на отварању читаонице. Књижница са читаоницом је основана у септембру 1958. године на иницијативу Милана Грбе службеника, Радисава Нелића учитеља и Вељка Пејовића директора основне школе. Оснивачка скупштина Народне књижнице одржана је 14. септембра 1958. године. Присутно је 45 грађана. Приликом оснивања у књижницу је учлањено 143 члана. Године 1963. зграда библиотеке је изгорела и у њој сав књижни фонд. На интервенцију Градске библиотеке "Карло Бијелицки" у Сомбору отпочело се на њеном поновном оснивању. Након вишемесечних припрема библиотека у Гакову отпочела је са радом 1. октобра 1963. године као огранак Градске библиотеке у Сомбору. Током година мењала се њена адреса и просторије где је била смештена. Данас се библиотека налази на Главној улици у згради где су смештене канцеларије Месне Заједнице. Књижница поседује око 7.000 књига. Библиотека редовно добија недељни лист "Сомборске новине". Народна књижница и читаоница Риђица
Првих година 20. века у Риђици су постојале касина и Грађанска читаоница, где су се окупљали ученији људи. Ближих података о њеном раду нема. Претпоставља се да је била у Немачком дому и да су је посећивали углавном Немци. Измеду два рата у Риђици нема ни библиотеке, ни читаонице. По ослобођењу формирани су књижни фондови у више организација (школа, задруга, друштвене организације и књижница којом је руководио Месни Културно-просветни савет) Године 1947. основана је Народна књижница и читаоница у Риђици. До 1958. године о њеном раду се бринуло Културно-просветно друштво. Након тога прелази на буџет Општине Станишић у чијем саставу је тада била Риђица. Књижничари су у прво време били волонтери, махом просветни радници, да би касније библиотечког манипуланта плаћали хонорарно. Од 1. септембра 1963. године књижница ради у саставу Градске библиотеке "Карло Бијелицки" Сомбор. Народна књижница и читаоница се више пута селила. Дуги низ година је била смештена у Дому културе а данас се налази у просторијама Основне школе "Петар Кочић". Од припајања Градској библиотеци књижница ради пуно радно време. Осамдесетих година књижничар је део радног времена проводио у школској библиотеци, да би се након адаптације Дома културе школска библиотека припојила Народној књижници. Књижница данас има фонд од око 8.900 књига, од којих је око 3.000 књига из школске библиотеке. Народна књижница сваке године добија нове примерке књига за децу и одрасле, а у последње време куповином књига скромно помаже и Месна заједница Риђица. Библиотека редовно добија недељни лист "Сомборске новине". Народна књижница Станишић
Први подаци о библиотеци у Станишићу датирају из 1900. године када је основана Грађанска читаоница. О њој се зна мало јер архива није сачувана. После Другог светског рата, 1947. године у Станишићу се оснивају две библиотеке: књижница Месног културно-просветног савета и књижница Уједињеног савеза антифашистичке омладине Војводине (УСАОВ). Обе су имале по осамдесетак књига. Године 1949. почиње са радом Народна књижница, која од 1. јануара 1951. ради као среска библиотека, а 1962. прераста у матичну библиотеку (за огранке у Гакову, Риђици и Растини). Првих десет година књижница није имала евиденцију својих чланова, већ су књиге могли да узимају сви мештани без плаћања чланарине. Фонд се постепено увећавао и у 1959. године износи 2.656 књига, а исте године уводи се евиденција чланова Књижнице и те године уписаних је 378 чланова, 142 одраслих и 236 ученика. Године 1961. 30. јануара књижница је регистрована као установа са самосталним финансирањем, са службеним називом "Матична библиотека Вељко Петровић". Године 1963. припаја се Градској библиотеци у Сомбору.