Српско национално веће Косова и Метохије (СНВКМ) је назив за једну од српских организација са подручја Косова и Метохије, која је у различитим периодима након 1999. године окупљала шири или ужи круг локалних српских политичких чинилаца, пролазећи кроз честа унутрашња превирања која су се одржавала на структуру и опсег деловања организације.
Међу Србима на простору Косова и Метохије, неколико локалних организација је након 1999. године носило назив "српско национално веће" са посебним додацима који су у називу означавали просторну надлежност или средиште деловања, а све те организације су у различитим периодима наступале заједнички или одвојено, што је зависло од тренутних односа између њихових лидера и међусобног слагања или неслагања о кључним политичким питањима.NSPM (2006): Mario Brudar: O srpskim "liderima" na Kosovu i Metohiji
Историја мини|десно|200п|Артемије Радосављевић, председник СНВКМ (1999-2006)
Већ средином 1999. године, непосредно након окончања рата и успостављања управе УНМИК, основано Српско национално веће за подручје Косовскомитровачког округа са седиштем у Косовској Митровици, које је окупљало разне српске чиниоце са подручја Северног Косова. За првог председника регионалног СНВ за поменуто подручје тада је изабран Вуко Антонијевић, члан руководства ДСС, док је за председника регионалног Извршног одбора СНВ изабран Оливер Ивановић, који је у то време деловао као нестраначка личност.NIN (1999): Ljubiša Popović: Severno Kosovo: I Srbi vole uniforme
У исто време, Бернар Кушнер је као новопостављени шеф УНМИК упутио позив представницима српске заједнице на подручју КиМ да узму учешће у креирању "Прелазног савета Косова", политичког тела које је формирано 16. јула 1999. године у Приштини без претходног постизања сагласности између представника УНМИК и државних власти у Београду. Иако је став највећег дела српских првака био негативан, на Кушнеров позив се одазвао Артемије Радосављевић, тадашњи рашко-призренски епископ, који је заједно са Момчилом Трајковћем, председником Српског покрета отпора, узео учешће у креирању поменутог тела, што је од стране Кушнера приказано као пристанак косовско-метохијских Срба на стварање нових управних структура.
мини|десно|200п|Марко Јакшић, потпредседник Извршног одбора СНВКМ (1999-2000)
Потом је током јесени 1999. године започео рад на оснивању ширег српског националног већа за целокупно подручје Косова и Метохије,NIN (1999): Svetlana Đurđević-Lukić i Momčilo Trajković: Pušteni smo niz vodu што је и остварено током октобра и новембра, када је формирано Српско национално веће Косова и Метохије (СНВКМ) са седиштем у Грачаници. Иако су пред новоствореном организацијом стајала првенствено политичка искушења, за првог председника СНВКМ је упркос својој црквеној служби изабран Артемије Радосављевић, док је функцију председника Извршног одбора СНВКМ обављао Момчило Трајковић, председник Српског покрета отпора.B92 (1999): U ponedeljak konsituisanje Izvršnog odbora SNV Kosova i MetohijeB92 (1999): Trajković o formiranju Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća
мини|десно|200п|Драган Велић, председник СНВКМ (2006-2023)
Приликом оснивања, СНВКМ је било замишљено као шире представничко тело које би окупљало сва регионална српска национална већа (СНВ Северног Косова, СНВ Централног Косова, СНВ Косовског Поморавља), али већ током 2000. године дошло је до унутрашњих спорова и подела, које су довеле до осипања организације, тако да је састав СНВКМ временом сведен на групацију око Артемија Радосављевића и неколицине политичких лидера из Грачанице (Ранђел Нојкић, Рада Трајковић, Драган Велић).
мини|десно|200п|Рада Трајковић, чланица руководства СНВКМ
Међу спорним питањима која су доводила до унутрашњих подела, најзначајније је било питање о евентуалном уласку представника СНВКМ у састав органа које је УНМИК успоставио у склопу Заједничке привремене административне структуре (ЗПАС). На заседању које је одржано 2. априла 2000. године у Грачаници, део руководства СНВКМ изјаснио се у прилог условног и ороченог уласка представника СНВКМ у састав органа ЗПАС, али само у својству посматрача. Тада је посматрача у Привременом административном већу Косова изабрана Рада Трајковић, док су за посматраче у Прелазном савету Косова изабрани: Сава Јањић, Ранђел Нојкић и Драган Велић. Томе се успротивио део руководства СНВКМ, а неслагање су исказала и руководства регионалних српских националних већа (СНВ Северног Косова, СНВ Централног Косова).B92 (2000): Predstavnici SNV u svojstvu posmatrača u PAVK-u
Због спорних одлука, оставку на функцију потпредседника Извршног одбора СНВКМ је поднео Марко Јакшић, уз дистанцирање регионалног СНВ Северног Косова од руководства СНВКМ у Грачаници. Додатне критике долазиле су од стране других српских организација, као и од званичника Србије и СРЈ, а такође и од представника Српске националне скупштине Косова и Метохије (СНСКМ), која је након 1999. године окупљала функционере и активисте СПС и ЈУЛ у преосталим локалним органима Србије на подручју Косова и Метохије.
Спорови унутар СНВКМ настављени су и током наредног периода, што је крајем маја довело до повлачења Момчила Трајковића са функције председника Извршног одбора СНВКМ. Његова оставка је прихваћена и озваничена 4. јуна (2000), када је СНВКМ на заседању у Грачаници услед све израженијих унутрашњих превирања донело одлуку о привременој суспензији учешћа својих посматрача у органима ЗПАС. Та одлука је промењена већ 25. јуна, када је СНВКМ одлучило да се исти представници врате у органе ЗПАС, условно на три месеца, поново у својству посматрача. Такве одлуке довеле су до нових спорова и подела. У знак протеста, оставку на функције у средишњим органима СНВКМ поднео је Славиша Костић, уз дистанцирање регионалног СНВ Централног Косова од руководства СНВКМ у Грачаници.Danas (2000): Jelena Tasić: Odlukom Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, Srbi ponovo u PAVK-uB92 (2000): SNV centralnog Kosova prekinuo saradnju sa SNV KiM
мини|десно|200п|Оливер Ивановић, први председник регионалног Извршног одбора СНВ Северног Косова (1999-2001)
Руководство СНВКМ је на поменуте изазове одговорило избором Душана Ристића за новог председника Извршног одбора СНВКМ и сменом Славише Костића са функције председника регионалног Извршног одбора СНВ за централно Косово, а на ту дужност је потом постављен Драган Велић, што је довело до даљих подела и стварања две паралелне и међусобно супрострављене регионалне структуре СНВ на подручју централног Косова. Слични процеси одвијали су се и на северу Косова, где је мањи део функционера пристао уз средишње органе СНВКМ, док је већи део остао окупљен око регионалног СВМ Северног Косова. Од тог времена, наступила је трајна подела између СНВКМ у Грачаници и СНВ Северног Косова у Косовској Митровици, тако да су те две групације у наредном периоду наставиле да делују као међусобно супротстављене организације.B92 (2000): Na čelu Izvršnog odbora SNV-a Kosova i Metohije Dušan RistićB92 (2000): SNV Centralnog Kosova protiv popisa i izbora
Иако је тиме дошло до распада јединственог СНВКМ, преостали део руководства око Артемија Радосављевића покушао је да одржи привид о репрезентативности, издајући се за представника целокупне српске заједнице на подручју КиМ, за шта је добијена и подршка Бернара Кушнера, тадашњег шефа УНМИК, који је 29. јуна (2000) пристао на склапање Споразума Кушнер-Радосављевић, чиме је повратак представника СНВКМ у органе ЗПАС представљен као пристанак целокупне српске заједнице на стварање нових структура власти.
У време припрема за израду Уставног оквир за привремену самоуправу, представници СНВКМ у органима ЗПАС су током прве половине 2001. године путем сарадње са представницима УНМИК и ОЕБС покушали да утичу на процес обликовања тог документа, али ни један од српских предлога није био прихваћен, што је довело до протестног напуштања седнице Привременог административног већа Косова.Vreme (2001): Roksanda Ninčić: Ram za sliku bez Srba
До унутрашњих подела долазило је и у руководству СНВ Северног Косова, тако да је 2001. године са функције председника регионалног Извршног одбора СНВ у Косовској Митровици смењен Оливер Ивановић, који је подржавао излазак косовско-метохијских Срба на предстојеће изборе, придруживши се Коалицији Повратак, на чијој је листи изабран за посланика у Скупштини Косова (ПИС), а потом је 2002. године приступио Демократској алтернативи, поставши потпредседник те странке.B92 (2002): Četiri poslanika koalicije "Povratak" učlanjena u DAB92 (2002): Ivanović: Srbi će na vreme doneti odluku o izborima
Услед продубљених унутрашњх подела, јединство СНВКМ није обновљено ни током наредних година, тако да су СНВКМ у Грачаници и СНВ Северног Косова у Косовској Митровици наставили да делују као потпуно одвојене организације. Током 2005. и 2006. године учињени су покушаји поновног обједињавања, али са привременим и ограниченим резултатима.ВРС (2005): Обезбедити услове за повратак прогнаних Срба и слободу кретања у покрајиниВРС (2006): Формирање јединственог Српског националног већа Косова и Метохије
Након смрти Душана Ристића (2002), на функцију председника Извршног одбора СНВКМ оизабран је Драган Велић, који је 2006. године, након повлачења Артемија Радосављевића, постао нови председник СНВКМ. До тог времена, организација је изгубила чак и привид репрезентативности, пошто је састав СНВКМ у међувремену сведен на ужи круг Артемијевих следбеника, а право представничко тело косовско-метохијских Срба била је Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија, која је формирана 28. јуна 2008. године.Влада Републике Србије: Декларација о оснивању Скупштине Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија (28. јун 2008. године)
Током 2009. године, у руководству СНВКМ је због различитог односа према учешћу Срба на предстојећим локалним изборима дошло до нових спорова, услед чега је тадашња председница Извршног одбора СНВКМ Рада Трајковић смењена са функције, а организација се са кризом рада и управљања суочавала и током наредних година, настављајући да делује одвојено од СНВ Северног Косова.Политика (2009): Трајковић: Џаба Косово ако Срби нестануРТС (2009): Трајковићева позвала Србе да гласајуRadio KiM (2009): SNV uz prisustvo vladike Artemija isključilo iz veća Radu TrajkovićB92 (2009): Isključenje iz SNV-a nelegitimno
Током 2010. године, дошло је до избијања нових спорова поводом смене Артемија Радосављевића са положаја рашко-призренског епископа, а смењеног владику је тада подржао и Драган Велић, председник СНВКМ.Radio KiM (2010): Velić: Zakoni crkve se moraju poštovati Нови изазови за деловање обе организације, како СНВКМ У Грачаници (председник Драган Велић), тако и СНВ Северног Косова и Метохије (председник Милан Ивановић) наступили су након склапања Бриселског споразума (2013), на шта је део локалних српских политичких првака одговорио стварањем "Привремене скупштине АП Косова и Метохије", која је основана 4. јула 2013. године у Звечану.Политика (2013): Конституисана привремена Скупштина АП Косово и Метохија
Покушај обнове рада СНВКМ Током 2023. године, покренута је иницијатива за реактивацију рада СНВКМ, путем поновног окупљања дела српских политичких лидера са подручја Косова и Метохије, а у консултацијама које су обављене у Грачаници учествовао је и Драган Велић, дотадашњи председник СНВКМ.Radio KiM (2023): Gračanica: Postignut dogovor o aktiviranju Srpskog nacionalnog veća KiM Потом је на скупу у Београду избрано ново руководство: за председника обновљеног СНВКМ изабран је др Ненад Којић, који је ту функцију обављао до 2024. године, када је за новог председника изабран Момир Стојановић.Radio КiM (2023): Trajković na Saboru SNV: Cilj je da Kosovo postane nezavisna država bez SrbaRadio КiM (2024): Srpsko nacionalno veće osnovano na današnji dan pre 25 godina
Види још
Срби на Косову и Метохији Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија Скупштина Аутономне Покрајине Косово и Метохија Политички статус Косова и Метохије Историја Косова и Метохије