мини|Porcelanska figura grupe poreskog praseta oz perioda oko 1770.
Desetina (, ; ) je izraz koji u svom najširem smislu označava moralnu ili zakonsku obavezu pojedinca ili domaćinstva da deseti dio svoje žetve ili prihoda u određenom periodu preda određenoj religijskoj ili svjetovnoj instituciji (uključujući državu) u smislu njenog financiranja ili održavanja. U užem smislu se pod time podrazumeva obaveza koju su u srednjovekovnoj Evropi prema Katoličkoj crkvi imali seljaci ili kmetovi, odnosno jedna od ključnih institucija tadašnjeg feudalnog poretka; u tom smislu je poznata pod nazivom crkvena desetina. Vrste i opseg davanja vezanih uz desetinu, uključujući njenu dobrovoljnost, te način korištenja tako prikupljenih sredstava su se razlikovale od zemlje do zemlje i različitim političkim, ekonomskim i drugim okolnostima. U svom obaveznom obliku je uglavnom ukinuta u 19. ili 20. veku zajedno s drugim feudalnim institucijama; tada ju je zamenio dobrovoljni crkveni porez, odnosno financiranje od strane države.
U današnje vreme su desetine obično dobrovoljne i plaćaju se u gotovini ili čekovima, dok su u prošlosti desetine bile potraživane i plaćane u naturi, poput poljoprivrednih proizvoda. Nekoliko evropskih zemalja vodi formalni postupak povezan sa poreskim sistemom koji omogućava nekim crkvama da procenjuju desetinu.
Tradicionalno jevrejsko pravo i praksa uključuju različite oblike desetine od davnina. Ortodoksni Jevreji obično praktikuju -{ma'aser kesafim}- (odvajanja 10% svog prihoda u dobrotvorne svrhe). U savremenom Izraelu, Jevreji i dalje slede zakone poljoprivredne desetine, npr. prve desetine, terumat ma'aser i druge desetine.
Što se tiče hrišćanstva, mnoge denominacije smatraju da je Isus Hristos podučavao da se „desetina mora dati u kontekstu duboke brige za pravdu, milost i vernost” (cf. Matthew 23:23). Davanje desetine se predavalo na ranohrišćanskim crkvenim savetima, uključujući Savet iz Tura 567, kao i Treći savet iz Makona 585. Prikupljanje desetine ostaje važna doktrina u mnogim hrišćanskim denominacijama, kao što su Kongregacionalističke crkve, Metodističke crkve i Adventistička crkva sedmog dana.
Neke hrišćanske crkve, poput onih u metodističkoj tradiciji, podučavaju koncept lagerske desetine, koji naglašava da desetine moraju biti prioritetne i date lokalnoj crkvi, pre nego što se mogu ponuditi apostolatima ili dobrotvornim organizacijama.
Drevni Bliski Istok
Nijedan od postojećih vanbiblijskih zakona drevnog Bliskog Istoka se ne bavi desetinom, mada drugi sekundarni dokumenti pokazuju da je to bila raširena praksa u drevnom Bliskom Istoku.. "This was provided by means of a tithe of agricultural produce. a. Tithes in the Ancient Near East None of the extant laws deal with tithing, though other documents show that it was a widespread practice in the ancient Near East." Vilijam V. Hol (1996.WW Hallo, Origins: The Ancient Near Eastern Background of Some Modern Western Institutions (Studies in the History and Culture of the Ancient Near East VI; Leiden/New York/Köln)) prepoznaje poređenje Izraela sa njegovim drevnim bliskoistočnim okruženjem, međutim, što se tiče desetine, poređenja sa drugim drevnim bliskoistočnim dokazima su dvosmislena,. "Hallo recognizes comparisons for Israel with its ancient Near Eastern environment. However, in the instance of the tithe, comparisons with other ancient Near Eastern evidence has already been shown to be ambiguous, given the lack of ..." i drevna bliskoistočna literatura pruža oskudne dokaze postojanja prakse desetine i sakupljanja desetine.. "The Tithes in the Old Testament." H. Jagersma Brussels I. Introduction "In the Old Testament as well as in other Ancient Near Eastern literature, we find only scant evidence for the practice of tithing and the collection of tithes."
Grčka i Rim
Desetina je bila veoma uobičajena širom drevnog Bliskog istoka, bilo za podršku svetilišta ili za nesakralne svrhe.Paul J. Achtemeier, Bible Dictionary, 1996, Tithe, p.1157
Ksenofont (430 – verovatno 355. ili 354. pre n. e) je napisao: „I desetina, koju su odvojili za Apolona i za Artemidu Efesku, bila je podeljena među vojskovođama, uzimajući svaki svoj deo da ga čuvaju za bogove;... Ovde je Ksenofont podigao oltar i hram sa svetim novcem, i od tada bi svake godine uzimao desetinu od proizvoda zemlje u svoje vreme i prinosio žrtvu boginji, svi građani i muškarci i žene iz okoline su učestvovali u festivalu.... Pored hrama stoji tabla sa ovim natpisom: „Mesto je sveto za Artemidu. Onaj ko ga drži i uživa u njegovim plodovima mora svake godine da prinese desetinu na žrtvu, a od ostatka mora održavati hram. Ako neko ostavi ove stvari neurađene, boginja će se pobrinuti za to."Xenophon, Anabasis http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0202:book=5:chapter=3&highlight=tithe „Učinio je zemlju svojih prijatelja nepovredivom, a neprijateljsku zemlju ogoleo tako temeljno da je za dve godine posvetio bogu u Delfima više od dvesta talanata kao desetinu.“Xenophon, Agesilaus Neka se krivci isporuče. Neka se njihova imovina oduzme u korist države, izuzev jedne desetine koja pripada boginji."Xenophon, Hellenica, book I, VII „Znate, ljudi Atinjani, prekomernu strogost kanonovog dekreta, koji naređuje da se taj čovek, ma ko on bio, koji je kriv za izdaju naroda Atine, stavi u gvožđe i da se tako suoči sa optužbom protiv njega pred narodom. Ako bude osuđen, treba da bude bačen u Baratron i da pogine, a imovina takvoga da bude konfiskovana, izuzev desetine koja pripada boginji."Xenophon, Hellenica, book I, VII „Na njihovoj strani, Lakedemonci su bili dovoljno srećni da nađu izgovor za pohod na Tebance, protiv kojih su gajili dugogodišnju ogorčenost. Oni nisu zaboravili zahtev koji su Tebanci postavili na desetinu za Apolona u Dekeleju, niti njihovo odbijanje da podrže Lakedemona u napadu na Pirej;Xenophon, Hellenica, book III, V „Agesilaj se povukao u Delfe, gde je po dolasku ponudio bogu desetinu od proizvoda svog plena — ne manje od stotinu talenata.”Xenophon, Hellenica, book IV, III Jedan od govornika se odvažio da napomene u ovom smislu: „Ako se vi i mi, gospodo, možemo samo složiti, danas postoji nada da će se stara izreka ispuniti, i Teba biti uzeta i desetovana.”Xenophon, Hellenica, book VI, V
Demosten (384–322. p. n. e.) je pisao: „Nije li on skrupulozno plaćao spartanskom guverneru u tom mestu desetinu koju su dogovale vaše žene i deca i sav ostatak njegovog plena; pa ipak, kada ste ga počastili tom službom poslanika, oteo Boginji u Atini njenu desetinu od plena koji je uzeo od vaših neprijatelja? Nije li on, postavljen za blagajnika na Akropolju, ukrao sa tog mesta one nagrade pobede koje su naši preci odneli od varvara, presto sa srebrnim nogama i Mardonijev jatagon, težak tri stotine darika? Da li je onda ispravno da se sa bilo kim od njih ponašate nežno, i da zbog njih zanemarite desetinu Atine ili duplu otplatu javnog novca?”Demosthenes, Against Timocrates
Diodor Siculus (1. vek p. n. e) je napisao: „Drskost bogata tamnim vezama od gvožđa; i uzimanje otkupnine. Desetina je postavila ovde ove kobile, zavetovane Paladi svom bogu.“Diodorus Siculus, Library „Sada je Herakle s naklonošću primio dobru volju koju su mu pokazali stanovnici Palatina i prorekao im je da će se, nakon što on uđe u krug bogova, dogoditi da bilo koji ljudi daju zavet da posvete Heraklu desetinu svojih dobara voditi srećniji i prosperitetniji život. I zapravo, ovaj običaj je nastao u kasnijim vremenima i zadržao se do naših dana... Štaviše, Rimljani su ovom bogu podigli značajan hram na obali Tibra, sa ciljem da se u njemu prinose žrtve od prihoda od desetine“.Diodorus Siculus, LIBRARY OF HISTORY
Herodot (484–425. p. n. e.) je napisao: „Neka ljudi vaše straže čuvaju sve kapije; neka uzmu plen od onih koji ga nose i kažu da se mora platiti kao desetina Zevsu.“Herodotus, The Histories „Jer Rodopis je želela da ostavi spomen na sebe u Grčkoj, tako što je napravila nešto što niko drugi nije smislio i posvetio u hramu i predstavila ovo u Delfima kako bi sačuvala sećanje na sebe; te je deseti deo svoje supstance potrošila na izradu od velikog broja gvozdenih volovskih ražnjeva, koliko bi desetina platila, i poslala ih u Delfe;Herodotus, The Histories, book II, 135 „I deseti deo otkupnine posvetili su za žrtvu, i napravili od nje bronzana kola sa četiri konja, koja stoje s leve strane kada se ulazi u Propileje na Akropolju, a na njoj je sledeće natpis:Herodotus, The History of Herodotus, V, 77 „Atinski smeli sinovi, u koje vreme su u slavnoj borbi ugušili Beotijsku i halkidsku moć, u okovima i tami je njehov ponos porobljen; kao otkupninu desetinu dali su ove konje Paladi.“Herodotus, The Histories, book V, 77 „da su Fokiđani postali gospodari četiri hiljade mrtvih i njihovih štitova, od kojih su polovinu posvetili u Abe, a ostatak u Delfima; desetina od onoga što su osvojili u toj borbi otišla je za izradu velikih statua koje stoje oko tronošca ispred svetilišta u Delfima, a ima i drugih poput njih posvećenih u Abi.“Herodotus, The Histories, book VIII, 27 „Sakupivši sve stvari, odrediše desetinu za boga Delfa, od čega je napravljen i posvećen onaj tronožac koji počiva na bronzanoj troglavoj zmiji, najbliže oltaru;“Herodotus, The Histories, book IX, 81 „A narod Sifnosa je tada bio na svom najvećem vrhuncu blagostanja i posedovao je bogatstvo više od svih ostalih ostrvljana, pošto su na svom ostrvu imali rudnike zlata i srebra, tako da postoji riznica posvećena u Delfima sa desetinom novca koji je dolazila iz ovih rudnika, i opremljena na način jednak najbogatijem od ovih riznica; a ljudi su imali običaj da dele među sobom novac koji je dolazio iz rudnika svake godine."Herodotus, The History of Herodotus, III, 57
Vidi još Zakat, jedna od sličnih institucija u islamu
Reference
Literatura
Albright, W. F. and Mann, C. S. Matthew, The Anchor Bible, Vol. 26. Garden City, New York, 1971. The Assyrian Dictionary of the Oriental Institute of the University of Chicago, Vol. 4 "E." Chicago, 1958. Fitzmyer, Joseph A. The Gospel According to Luke, X-XXIV, The Anchor Bible, Vol. 28A. New York, 1985.
Speiser, E. A. Genesis, The Anchor Bible, Vol.1. Garden City, New York, 1964. Kelly, Russell Earl, "Should the Church Teach Tithing? A Theologian's Conclusions about a Taboo Doctrine," IUniverse, 2001. - April 2004 - Croteau, David A. "You Mean I Don't Have to Tithe?: A Deconstruction of Tithing and a Reconstruction of Post-Tithe Giving" (McMaster Theological Studies)
.
Spoljašnje veze -{Theologian Russell Kelly on tithing }- -{Storehouse Tithing by Herb Evans}-
-{Q & A On Tithing By Russ Kelly}- -{Articles By New Testament Scholar Dr. David Croteau}- -{The Tithe Debate - Arguments For and Against Christian Tithing Today}-
-{Do Christian Tithe?}-
Категорија:Порези и доприноси Категорија:Религија и друштво