Исо Калач (Калаче, код Рожаја 9. август 1938 — Херцег Нови, 1998) био је српски песник, приповедач, романсијер, драмски писац, књижевни критичар и новинар.
Биографија Школовао се у Рожајама, Пећи и Сарајеву. Докторирао на Филозофском факултету у Сарајеву на теми из међуратне приповетке у Босни и Херцеговини. Био је новинар дописник из више земаља. Више од тридесет година живео је у Сарајеву, да би 6. маја 1991. године, због неслагања с фундаменталистима, био прогнан из Сарајева. Након тога живео је у Херцег Новом до смрти 1998. године, где је и сахрањен. Умро је под неразјашњеним околностима након објављивања „Романа о Мухамеду” и неколико датих интервјуа у којима је говорио о исламском фундаментализму, Исламској декларацији, Алији Изетбеговићу и свом пореклу.
Дела Књиге песама
Канџанске бугарије, Свјетлост, Сарајево, 1970, Свети и уклети, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, Смрт за врат, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989,
Књиге приповедака Шејтанско гробље, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, Вјетрометина, Ослобођење, Сарајево, 1982,
Романи Смијалиште, Свјетлост, Сарајево, 1974, Изгнаник, Побједа, Подгорица, 1992, Свијеће Стевана Немање, Вести, Ужице, 1994, Роман о Мухамеду, Ослобођење-Олива, Сарајево-Подгорица, 1995.
Студије Прича и вријеме, Ослобођење, Сарајево, 1985, Трагика писања, Универзал, Тузла, 1988, Трагични писци, ИКТП Сарајево, Сарајево, 1990,
Драме Исаче, зашто то радиш, 1970, Хабиб, 1974, Дуга травничка ноћ, 1991,
Спољашње везе Интервју Јединству Дела Исе Калача на WorldCat-у
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 1998. Категорија:Рожајци Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Сахрањени у Херцег Новом