Guru Grant Sahib (pandžabski: ਗੁਰੂ ਗ੍ਰੰਥ ਸਾਹਿਬ/) je centralno versko pismo sikhizma, kojeg Siki smatraju konačnim, suverenim i večno živim Guruom nakon loze od deset ljudskih gurua religije. Adi Grant je prvo izdanje koje je sačinio peti guru Sika Arjan Dev (1563–1606). Guru Gobind Sing, deseti guru Sika, nije dodao nijednu svoju himnu; međutim, on je dodao svih 115 himni Gurua Teg Bahadura, devetog gurua Sika, Adi Grantu i proglasio je tekst svojim naslednikom. Ovo drugo izdanje postalo je poznato kao Guru Grant Sahib i ponekad se naziva i Adi Grant.Adi Granth, Encyclopaedia Britannica

Tekst se sastoji od 1430 angova (stranica) i 6000 šabada (linija kompozicija), koje su poetično prikazane i postavljene u ritmički drevni drevni severnoindijski klasični oblik muzike. Najveći deo svetog pisma je podeljen u trideset i jedan rag, a svaki rag Granta je podeljen prema dužini i autoru. Hvalopevovi u svetom pismu su poređani prvenstveno prema ragama u kojima se čitaju. Guru Grant Sahib je napisan u Gurmuki pismu, na raznim jezicima, uključujući lahnda (zapadni pandžabski), braj baša, kariboli, sanskrit, sindi i persijski. Kopije na ovim jezicima često imaju generički naziv Sant Baša.. "(...) the compositions in the Sikh holy book, Adi Granth, are a melange of various dialects, often coalesced under the generic title of. . "Any attempt at translating songs from the Adi Granth certainly involves working not with one language, but several, along with dialectical differences. The languages used by the saints range from Sanskrit; regional Prakrits; western, eastern and southern Apabhramsa; and Sahiskriti. More particularly, we find sant bhasha, Marathi, Old Hindi, central and Lehndi Panjabi, Sgettland Persian. There are also many dialects deployed, such as Purbi Marwari, Bangru, Dakhni, Malwai, and Awadhi."

Guru Grant Sahib je sačinilo pretežno šest gurua Sika: Guru Nanak, Guru Angad, Guru Amar Das, Guru Ram Das, Guru Arjan i Guru Teg Bahadur. On takođe sadrži i poetska učenja trinaest hinduističkih sant pesnika Bakti pokreta (svetaca) i dva muslimanska sufijska pesnika.

Vizija u Guru Grant Sahiba je društvo zasnovano na božanskoj pravdi bez ikakvog ugnjetavanja. Iako Grant priznaje i poštuje sveta pisma hinduizma i islama, to ne podrazumeva moralno pomirenje s bilo kojom od ovih religija. Postavljen je u|title=gurdvari Sika (hramu). Tipični Sik se klanja ili ispruži pred njim nego što uđe u takav hram. Grant se poštuje kao večni gurbani i duhovni autoritet u sikizmu. (Editors: Gregory M. Reichberg and Henrik Syse), Cambridge University Press.

Istorija десно|upright=1.4|мини|Guru Grant Sahib

Guru Nanak Dev komponovao je himne, koje su njegovi sledbenici pevali u ragi postavljenoj muzici. Njegov naslednik Guru Angad Dev otvorio je centre i distribuirao ove himne. Zajednica bi pevala himne, a njegovi agenti su prikupljali donacije. Tu tradiciju su nastavili i treći i četvrti guru. Peti guru, Guru Arjan Dev, otkrio je da Priti Čand - njegov najstariji brat i konkurentski potraživač na guru status Sika, imao kopiju ranijeg potija sa himnama i da je distribuirao himne prethodnih gurua zajedno sa svojim sopstvenim himnama. Guru Arjan je smatrao da je to neprihvatljivo i nastojao je da uspostavi autentične antologije odobrenih himni.

Guru Arjan počeo je da sastavlja zvanično odobrenu verziju svetog pisma za zajednicu Sika. On je poslao svoje saradnike širom Indijskog potkontinentata da sakupe cirkulirajuće himne gurua Sika i uverio je Mohana, sina Gurua Amar Dasa, da mu preda zbirku verskih spisa prva tri gurua. Dok su se njegovi saradnici vraćali sa svojim zbirkama, Guru Arjan je odabrao i uređivao himne za uvrštavanje u Adi Grant sa Baj Gurdasom kao svojim pisarom. Ovaj napor je proizveo nekoliko nacrta i rukopisa, od kojih su neki preživeli do savremengo doba.

Sodiji tvrde da je ovaj rukopis najstariji i da je ga delimično napisao Guru Nanak. Međutim, ova tvrdnja je prvi put razmatrana tek mnogo kasnije, u tekstovima koji se pripisuju Hariju iz 17. veka, unuku Priti Čanda. Na osnovu dokaza na sačuvanim fotografijama, malo je verovatno da je Guru Nanak napisao ili održavao poti. Karakteristike njegovog gurmuki pisma i jezika sugerišu da su himne znatno starije i da su predkanonske himne bile zapisane u ranom sikizmu i sačuvane od strane sikskih gurua pre nego što ih je uredio Guru Arjan. Postojanje rukopisa Guru Harsahaja svedoči o ranoj tradiciji spisa Sika, njegovom postojanju u različitim oblicima i konkurenciji ideja o njegovom sadržaju, uključujući Mul Mantara.

Poznate su mnoge manje varijacije i tri značajne Adi Grantove recenzije; oni pružaju uvid u to kako je sveto pismo Sika sastavljano, uređivano i revidirano tokom vremena. Postoji i četvrta značajna verzija koja se zove Lahori bir, ali se prvenstveno razlikuje po tome kako su himne raspoređene i završnim stranicama Adi Granta.

Napomene

Reference

Literatura

/ Singh Brothers Amritsar, 1997. / Singh Brothers Amritsar, 2005. / Singh Brothers Amritsar, 2008. (in 10 volumes); Sikh University Press / Singh Brothers Amritsar, 2010–2012.

; New Delhi: Roli Books. , Toronto: Monkey Minds Press, 2010, , GuruFathaSingh.com ; Espanola, New Mexico, US: Sikh Dharma.

by Khushwant Singh. Oxford India Paperbacks (13 January 2005). by J. S. Grewal. (28 October 1998). by W. H. McLeod. (15 April 1989). by Michael Angelo. Published by Routledge (1 September 1997). Glory of Sikhism'' by R. M. Chopra, Sanbun Publishers, 2001, , . by R. M. Chopra, Sparrow Publication, Kolkata.

. by R. M. Chopra, Anuradha Prakashan, New Delhi.

Spoljašnje veze

-{Panjab Digital Library}- -{Sri Granth}- -{Khoj Gurbani, several translations}- -{DISR - German Informationcenter for Sikh Religion}-

Категорија:Сикизам