мини Valjenato je muzički pravac poreklom sa Karipskog dela Kolumbije (Južna Amerika). Ovaj pravac je pod značajnim evropskim uticajem nakon migracija XIX kako nemačkog, tako i španskog, dok su sa druge strane Afrokolumbijski robovi uveli novi instrument kaha valjenata (šp.-{caja vallenata}-) koji je specifičan za ovaj muzički pravac. Iako poreklom iz Kolumbije, valjenato je stekao popularnost i u susednim zemljama Latinske Amerike poput Ekvadora, Venecuele, Paname, Perua, pa čak i onim malo udaljenijim poput Meksika, Čilea i Paragvaja. Instrumenti koji odlikuju valjenato su kaha valjenata, posebna vrsta perkusije specijalizvana za ovaj pravac, gvaćaraka (šp. -{guacharaca}-) i harmonika. Danas nije retkost da se uz ove instrumente koriste i drugi poput gitare, električnog basa, ostalih vrsta perkusija i slično. Valjenato je 29. novembra 2013. godine proglašen nematerijalnim kulturnim nasleđem, a 2015. uvršten je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Etimologija i poreklo мини|Obala Kariba Generalno, valjenato je pravac nastao u priobalnom, karipskom delu Kolumbije, (-{Caribe Colombiano}-) međutim, nije jasno utvrđeno poreklo samog naziva ovog muzičkog pravca, iako postoje razne teorije. Kako je vallenato nastao u gradu Valjedupar, (šp. -{Valledupar}-) a stanovnici tog grada su za sebe govorili: “-{Soy del Valle nato}-” i “-{Soy nato del Valle}-”, smatra se da je upravo tako nastala i sama reč valjenato. Nekada se reč “-{vallenato}-” koristila kao uvreda siromašnim stanovnicima koji su živeli pored reke. Na početku, ovu vrstu muzike je praktikovao manji broj siromašnih seljaka Kosta Atlantike (-{Costa Atlantica}-) dok su bogatiji ljudi iz grada odbijali valjenato smatrajući ga muzikom seljaka, crnaca, niže klase. Nakon toga, valjenato se proširio na više teritorija Kolumbije, dok se u poslednjem veku nije potpuno proširila na celu zemlju, pa zbog svoje popularnosti, i izvan nje. Danas je valjenato jedan od najpopularnijih muzičkih pravaca koju Kolumbijci s ponosom smatraju svojim nacionalim blagom. Valjenato su koristili seljaci kako bi opisali događaje, svoja osećanja, a ponekad i samo kao zabavu u slobodno vreme. Svojim dolaskom, Španci su preko crkve doneli i svoj uticaj, pa su tako horovi i vojska držali koncerte svoje “kulturne” muzike, kako su je nazivali, uz instrumente kao što su harfa, klavir, gitara. Uticaj crnaca se jasno vidi u korisćenju perkusija, bubnjeva, doboša, konga i sl. Ono što je karakterisalo Afrokolumbijce kada je u pitanju valjenato, jeste improvizacija. Nakon što je valjenato dostigao svoju popularnost i proširio se na ostale delove zemlje i regiona, ljudi su ubacivali nove instrumente i novi prizvuk, što je dovelo do komercijalizacije ove muzike. Ono što je takođe dovelo do uspona ove muzike jesu brojni festivali posvećeni upravo njoj, kada se sakuplja veliki broj umetnika i poštovalaca kako bi u njoj uživali i podržali je. Najznačajniji festival ovog tipa je -{Festival de la Leyenda Vallenata}- koji se održava još od 1968.godine.Araújo Noguera, Consuelo. Vallenatología: orígenes y fundamentos de la música vallenata. Tercer Mundo, Bogotá, 1973.

Karakteristike i instrumenti 250px|мини|десно|Gvaćaraka (Guacharaca) 250px|мини|десно|Instrumenti na kojima se izvodi Valjenato

Valjenato spada u nacionalnu folklorsku muziku i jedan je od najpopularnijih muzičkih pravaca koji je dostigao veliku popularnost na nacionalnom i internacionalnom nivou. Ono što karakteriše valjenato jeste činjenica da nije potrebno dodavanje drugih instrumenata kako bi se stvorio taj poznati valjenato prizvuk. Dovoljni su perkusija, kaha valjenata (šp. -{caja vallenata}-) i gvaćaraka (šp. -{guacharaca}-) koje čine ritam i diatonijska harmonika (šp. -{acordeón diatónico}-) kako bi se stvorila ova vrlo prepoznatljiva melodija. Iako nije potrebno dodavanje drugih instrumenata, u praksi nije retkost ubacivanje i drugih instrumenata poput gitare, flaute, elekričnog basa, doboša, usne harmonike i drugih vrsta perkusije. Valjenato se prepoznaje po svom „tropskom” ritmu veselih nota, zbog čega je jedan od najzastupljenijih muzičkih žanrova koji se slušaju na proslavama.

Stilovi

Tradicionalni valjenato (šp. -{Vallenato tradicional}-); folklorskog karaktera, uz bazične instrumente, bez puno improvizacije. Posebno se predstavlja na festivalima poput -{Leyenda Vallenata}- i -{El Festival del Rio Grande de la Magdalena}-. Kombinuje ritmove kao što su -{la puja}-, -{el paseo}- i -{el merenge}-. Uglavnom peva o svakodnevnim životnim okolnostima, ljubavi prema zemlji, ljubavi. Komercijalni valjenato (šp. -{Vallenato comercial}-) razvio se krajem sedemdesetih, a svoju popularnost doživeo osamdesetih godina. Dominira ritam -{el paseo}-. Romantični valjenato (šp. -{Vallenato Romántico}-) fokusiran uglavnom na ritmove kao što je balada. Dominira ritam paseo, iako se mogu čuti i drugi ritmovi. Romantični valjenato pridaje posebnu pažnju tekstu koji uglavom govori o ljubavi, patnji za voljenom osobom i slično. Ovo je jedan od najslušanijih podžanrova u Kolumbiji, ali i u zemlja poput Meksika, Venecuele, Paname, Ekvadora. Valjenato Nueva Ola (šp. -{Vallenato Nueva Ola}-) ovaj podžanr je započeo sin poznatog kantautora valjenata Migela Moralesa (šp. -{Miguel Morales}-) - Kalet Morales. Poznat najviše zbog svog veselog prizvuka, punog ritma, s toga ovde dominiraju perkusije kao glavni instrument.

Poznati muzičari Najpoznatiji muzičari valjenata su: Diomedes Dias (šp. -{Diomedes Díaz}-), Silvestre Dangond (šp. -{Silvestre Dangond}-), Рафаел Оросцо Маестер (šp. -{Rafael Orozco Maestre}-), Horhe Kaledon (šp. -{Jorge Caledón}-) i Karlos Vives (šp.-{Carlos Vives}-), koji je popularizovao valjenato-pop stil.Oñate, Julio. El abc del vallenato. Taurus, Bogotá, 2003.

Reference

Категорија:Музички жанрови Категорија:Колумбијска музика Категорија:Кариби Категорија:Нематеријално културно наслеђе Колумбије