Кизлар-агина џамија у Београду (првобитно Тургут-бегова џамија) била је једна од многобројних џамија која је изграђена на углу данашњих улица Браће Југовића и Вишњићеве, с краја 16. или с почетка 17. века.Д.Ђурић-Замоло, Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића, ГГБ, XIV, Београд 1967, 141–167. Предуслови Београд се од средњовековне вароши коју је одликовао несметани развој скоро два пуна века, за време владавине Османлија трансформисао у оријенталну варош. Комплекс јавних грађевина, чаршија и махале чиниле су основну карактеристику балканско-оријенталне урбане културе Београда. У њему су за јавне грађевине увек бирана места на неком узвишењу, где је џамија са својим минаретом требло да доминира околином.Б. Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, Београд 1994
Џамије на тлу Београда закључно са 17 веком грађене су у класичном цариградском стилу. Један од таквих примера је Кизлар-агина џамија у Београду, изграђена с краја 16. или с почетка 17. века.
Историја Џамију је изградио Тургут-бег (паша) с карај 16. или с почетка 17. века. Страдала је као већина џамија у Београду 1688. године. У периоду од 1717.до 1726. године у њој је била мала главна стража а потом је служила за смештај артиљеријске опреме. Од 1726. до 1729. године у њој је била католичка црква која је припадала миноритима.
Џамију је обновио после 1730. године, Хаџи Бешир-ага и стари Кизлар-ага, старешина харема, који је основао вакуф, и по коме је и добила име.Д. Ђурић-Замоло, Београд као оријентална варош под Турцима 1521–1867, Београд 1977, 28–31, 36–37.
Једно време у њој се налазио фрањевачки манастир, а у периоду 1806–1813. служила је као православна црква, са звоном окаченим о минаре, који је потом порушен.
Обновљана је 1813. године за потребе дервиша из Хаџи-шеикове текије, који су је, према сведочењу Ф. Каница, користили за своје молитве
Срушена је почетком 1878. године у победничкој еуфорији која је завладала у Кнежевини Србији, по окончању Српско-турски ратови или Српских ратова за независност који су вођени између 1876. и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе, након којих је Србија добила пуну међународно признатуе независност на Берлинском конгресу.Екмечић, Милорад (1981). Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
Архитектура Кизлар-агина џамија је подигнута као тип карактеристичан за ове просторе, у виду једнопросторне поткуполне грађевине са осмоугаоним тамбуром и куполом ниско постављеном и пробијеном са осам отвора. Минаре је било прислоњено уз једно проширење изведено са источне стране објекта.G. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, I, Beograd 2005, 60–63. Референце
Спољашње везе Верски објекти Београда - пројекти и остварења у документима историјског архива Београда
Кизлар-агина џамија Категорија:Срушени објекти у Београду