Кисели руј

Кисели руј ( Rhus typhina L.) назив рода потиче од грчког имена за гроздасти руј ῥοῦς, или од келтског — 'rhudd' — црвен, због црвених плодова. Епитет врсте typhina тумачи Лине са сарадницима тако што пореди сомотски маљаве гране ове врсте са роговима јелена у развоју „Ramis hirtis uti typhi cervini“Linné, Carl von, Juslenius, Abraham D., Torner, Eric, (1755-56) Centuria II plantarum. Upsaliae :exc. L.M. Höjer. Руски назив „сумах оленерогий“ ово потврђује. Поред српског назива кисели руј срећу се и називи кисела рујевина, длакави руј, сирћетово дрво, кисело дрвоСимоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII.

Листови су непарно перасто сложени, наизменични, састављени од 11-31 лиске. Дужина сложеног листа може да буде и 50-70 cm. Лиска је ланцетаста, клинасте до округласте основе, са зашиљеним врхом и са фино назубљеним ободом. Са лица листови су тамнозелени и глатки, са наличја светлији изузев дуж средишњег нерва, плавичасто сиво длакави.

Цветови у зеленожутим, компактним, усправним, терминалним, гроздовима купастог облика 10-20 cm дугим, пречника 4–6 cm (мушке мање компактне и веће), током јуна-јула. Цветови петочлани. Чашица зелена, листићи зашиљени абаксијално длакави 1,5 mm дуги. Крунични листићи ретко длакави или голи 2–2,5 mm дуги. Мушки: тракасте, жутозелене, сјајне крунице; прашника 5, кратких беличастих филаментума и великих наранџастих антера. Женски: бледо зелених, ужих, при врху задебљалих круничних листића, тучак синкарпан настао од 3 карпеле, надцветан; са три стубића, плодник једноок, јајаст, густо длакав, са једним семеним заметком.

Усправни скупни плод сазрева у августу и септембру и oстаје на гранама током зиме. Један скупни плод садржи 100-700 зрна. Појединачни плод је коштуница, са црвеним, сомотасто длакавим егзокарпом и без мезокарпа. Једносемене коштунице округласте, нешто спљоштене, пречника до 5 mm, орнитохорне. Коштица (ендокарп) веома дебео непропусна за воду и гасове, смеђа, глатка, 3–3,5 mm. Плодови се образују на стаблима 3 до 4 године старим. Плодови, као и кора, веома богати таниномBean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. MurrayЈовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. БеоградВукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, БеоградМихаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима БеоградаHuxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва..

Ареал Од природе распрострањен је на југоистоку Канаде, североистоку и средњем западу САД: јужни Онтарио и Апалачке планинеHightshoe, G. L. (1988): Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. ISBN 10: 0442232748 ISBN 13: 9780442232740, Publisher: Van Nostrand Reinhold..

У Европу је интродукован у XVII веку као атрактивна украсна биљка, и до данас проширен на Француску, Италију, централну и источну Европу. У Белгију унесен 1898. године. У Азији је касније продро па је ређи; У Кину је доспео 1959. из МађарскеPan ZG; You YT, 1994. Growing Exotic Trees in China. Beijing, China: Beijing Science and Technology Press..

Биоеколошке карактеристике Пионирска врста која добро успева на сувим и сиромашним земљиштима али и на богатим и влажним. Толерише широк спектар услова средине. На природном станишту у Северној Америци налази се изнад 1500 m н. в. Добро подноси алкална, али толерантна је и на благо кисела земљишта (pH 4,5- 7,2), по текстури од грубих до финих. Не подноси засењене позиције. Толерантна је на сушне услове и негативне температуре до 100 дана годишње..

Значај Изузетно декоративна врста због јесењег црвеног колорита листова и скупних плодова који остају преко зиме. Користи се и као пионирска врста на јако деградираном земљишту. Индијанци су правили сок од плодова које су мешали са водом.

Инвазивност Као украсна биљка примарно ширење на нова станишта остварује расадничком трговином. Локалним ширењем помоћу коренских избојака осваја простор потискујући аутохтоне врсте, а алелопатским утицајем корена сузбија поник других биљака. Клијавци су врло супериорни у условима слабе осветљености. Погодна станишта за неконтролисано ширење су уз ивице шума, просеке, шибљаци, отворена и запуштена поља, површине поред путева, пожаришта, јаркови, бедеми и насипи, површине поред железничких пруга, неодржаване баште и вртови. Јавља се у првим фазама вегетацијске сукцесије.

Интензитет инвазивности је различит у разним областима интродукције. У Швајцарској је нискоинвазивнаLauber, K. and G. Wagner (2000) Flora Helvetica. French Edition. Paul Haupt (ed). , у Белгији је на листи средње инвазивних алохтоних врста (B1)Инвазивне врсте Белгије, док је у Чешкој је проглашена главном инвазивном врстомMöllerová J, 2005. (Special issue):19-23.. У Кину је интродукована у циљу рехабилитације деградираних земљишта, али се раширила целим басеном Жуте реке и сматра се инвазивном врстом у неким кинеским провинцијамаWang GM; Jiang GM; Yu SL; Li YH; Liu H, 2008. Invasion Possibility and Potential Effects of Rhus typhina on Beijing Municipality. . Zhang Z, Jiang C, Zhang J, Zhang H, Shi L. (2009): Ecophysiological evaluation of the potential invasiveness of Rhus typhina in its non-native habitats.Tree P

У нашој земљи не показује опште инвазивне карактеристике, а локално се може контролисати ограничавањем ширења корена (касетном садњом, лименим браницима...). Посебне мере контроле нису потребне, а препоручује се екстензивни мониторинг као и евентуална садња мушких индивидуа која би спречила дијаспору.

Размножавање Генеративно и коренским изданцима. Семе разносе птице. Оно има врло јаку комбиновану дормантност (семењача и ембрион), која се у природи отклања проласком кроз цревни тракт животиња и утицајем ниских температура током зиме. У фази поника расте споро, али кад се укорени расте интензивно. У расаднику пре сетве семе треба третирати концентрованом сумпорном киселином, а затим стратификовати у песку 30 дана када се добија 90% исклијалих зрна. На доста плитку дормантност ембриона указују високи проценти исклијавања код механички скарификованог семена (70%) и семена третираног сумпорном киселином 15 минута (49%), без отклањања дормантности ембрионаГрбић, М., & Скочајић, Д. (2003): Предсетвени третмани за отклањање дормантности семена рода Rhus. XV симпозијум Југословенског друштва за физиологију биљака. Програм и изводи саопштења, Врдник: 99.

Саднице пренете на стално место шире се интензивно коренским изданцима. Бочни корен је јак и дебео и шири се и до 90 cm годишње. Орезивањем или повредама надземног дела интензивира се раст и ширење корена. После 15. године биљка слаби у порасту и бујности. У расаднику вегетативно се размножавају украсни унутарврсни таксони као што је Rhus typhina 'Laciniata' или основна форма ако се жели одређени пол: женске индивидуе због декоративних плодова, или мушке због спречавања неконтролисаног ширења семеном. И у једном и у другом случају користе се искључиво коренске резнице. Оне се регенеришу на отвореном, тако што се „сеју“ слично семену: у отворену бразду убацују се сегменти корена дужине до 7 cm, а затим покривају мешавином тресета и песка (1:1)Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд .

У Кенту (Велика Британија) регенерација се врши у хладним лејама чиме се пружају бољи услови, а метода интензивира. Леје се припреме у јесен или почетком зиме, а средином зиме се врши побадање резница. Леја се напуни супстратом без сабијања и покрије стаклом, а непосредно пре побадања лако поваља и изравна. Побадање се врши на одстојањима 5х5, вертикално. Проксимални, раван рез треба да је у нивоу супстрата. Покривање се врши грубим песком без креча или перлитом. Дебљина слоја 1-1,5 cm. Леје се покривају стаклом, а по потреби у хладним данима и саргијом; са отопљењима се проветравају дизањем окана, да би се у априлу окна потпуно подигла. Наводњавање и рано плевљење руком је неопходно током вегетације. Биљке се ваде у јесен или наредног пролећа (кад им је корен добро развијен) и пресађују у школе или контејнере.

Референце

Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура Категорија:Anacardiaceae

Кисели руј

Źródło i licencja