Јелена Андрејевна Рибакина (; Москва, 17. јун 1999) јесте казахстанска професионална тенисерка руског порекла. Од 14. септембра 2026. године заузима прво место на ВТА ранг-листи у појединачној конкуренцији. У каријери је освојила 14 турнира на ВТА турнеји, укључујући три гренд слем титуле на Вимблдону 2022, Отвореном првенству Аустралије 2026. и Отвореном првенству САД 2026., као и ВТА првенство 2025. и два турнира из ВТА 1000 серије. Рибакина је прва тенисерка из Казахстана која је освојила гренд слем титулу, као и прва која је постала светски број 1 и ушла у првих 10 на свету.
Некадашња трећа јуниорка света, Рибакина је каријеру започела наступајући за Русију, пре него што је 2018. променила федерацију и почела да представља Казахстан. Пробој је остварила 2020. године када је играла у пет финала на турнеји, највише од свих играчица те године. Рибакина је своју прву велику титулу освојила 2022. на Вимблдону, пре него што је стигла до финала Отвореног првенства Аустралије 2023. Крајем 2025. Рибакина је освојила ВТА првенство, а потом и Отворено првенство Аустралије 2026, након чега се попела на тадашњи најбољи пласман у каријери, друго место на свету. Свој трећи гренд слем освојила је на Отвореном првенству САД 2026. и касније те године по први пут постала најбоља тенисерка света.
Рибакина је позната по одличном сервису и способности да генерише снажне ударце са основне линије. Игра претежно са основне линије. Позната је по свом мирном понашању на терену, те је често називају надимком „Ледена краљица”.
Рани живот и порекло Јелена Рибакина је рођена 17. јуна 1999. у Москви, од оца Андреја Рибакина и мајке Јекатерине. Почела је да се бави спортом заједно са својом старијом сестром Аном од малих ногу, првобитно се фокусирајући на гимнастику и клизање на леду. Када јој је речено да је превисока да би постала професионалац у било ком од та два спорта, њен отац јој је предложио да пређе на тенис због његовог сопственог интересовања за тај спорт. Рибакина је почела да игра тенис са шест година.
Рибакина је прешла из Спортског друштва Динамо у Тениски клуб Спартак, где је имала неколико успешних тренера. Тренирала је са бившим топ 10 играчем Андрејем Чесноковим и бившом играчицом из првих 100 Јевгенијом Куликовском. Једна од њених фитнес тренера била је Ирина Кисељева, освајачица златне медаље на Светском првенству у модерном петобоју.
Као јуниорка, Рибакина није имала индивидуалне тренинге, већ је вежбала у групи од око осам играча до своје 15. године, и у групи од четири играча до 18. године. Тенис је играла само око два сата дневно, а кондиционе тренинге имала је три сата дневно. Њено време за тенис било је ограничено делом и због тога што је похађала редовну средњу школу која није била специјализована за спортисте, те је морала да усклади тенис са школским обавезама.
Јуниорска каријера мини|лево|Рибакина (десно) и Витни Осуигве на ИТФ јуниорском мастерсу 2017. Рибакина је некадашња трећа јуниорка света. На ИТФ јуниорској турнеји почела је да игра у новембру 2013. са 14 година. Следећег марта освојила је своју прву титулу на свом другом турниру у каријери, Купу Алметјевска (турнир 3. категорије). Свој први турнир 2. категорије одиграла је у јуну на Купу Озерова у Москви, где је завршила као другопласирана иза сународнице Ане Блинкове. Од почетка 2015. године почела је да игра на турнирима 1. категорије, али није имала већег успеха све док није стигла до финала Међународног јуниорског првенства Белгије у мају, где је изгубила од Катарине Хобгарски.
Рибакина је дебитовала на јуниорским гренд слемовима касније те године на Отвореном првенству САД, где је стигла до трећег кола. Након пораза у првом колу Отвореног првенства Аустралије 2016, освојила је две узастопне титуле 1. категорије. До краја године наставила је да се мучи на јуниорским гренд слемовима и другим турнирима А-категорије у синглу. Њен најбољи резултат у 2016. на турнирима А-категорије дошао је у дублу када је завршила као другопласирана, у пару са Амином Аншбом, изгубивши у сверуском финалу од Олесје Первушине и Анастасије Потапове на Трофеју Бонфиљо.
Сезона 2017. била је последња година Рибакине на јуниорској турнеји. Средином сезоне освојила је своју прву и једину титулу А-категорије на Трофеју Бонфиљо, победивши Игу Свјонтек у финалу. Такође је постигла боље резултате на гренд слем турнирима у односу на претходне године, стигавши до полуфинала Отвореног првенства Аустралије и Отвореног првенства Француске, где је изгубила од каснијих шампионки Марте Костјук и Витни Осуигве. Своју јуниорску каријеру завршила је на првом издању ИТФ јуниорског мастерса који се играо по раунд-робин систему (пандан ВТА првенству). Остварила је једну победу у својој групи и завршила на седмом месту.
Професионална каријера 2014–18: Прве ИТФ титуле, промена репрезентације Рибакина је почела да игра на ИТФ женској турнеји у децембру 2014, са петнаест година. Док је још увек играла на јуниорској турнеји, стигла је до три ИТФ финала у синглу и два у дублу, освојивши оба дубл финала тек 2017. године. Такође је дебитовала на ВТА турнеји у октобру 2017. на Купу Кремља, где је кроз квалификације стигла до главног жреба, али је изгубила у првом колу од Ирине-Камелије Бегу.
На свом следећем ВТА турниру у фебруару 2018. године, Рибакина је забележила прву победу на ВТА турнеји на Трофеју Санкт Петербурга против Тимее Бачински. Затим је изненадила 7. играчицу света Каролин Гарсију у три сета, након што је спасила меч лопту у другом сету. Иако је изгубила у наредном колу, овај пласман у четвртфинале помогао јој је да скочи са 450. на 268. место на свету. У марту, Рибакина је освојила своју прву ИТФ титулу у синглу на турниру од 15.000 долара у Казању, где је освојила и титулу у дублу. Њен следећи значајан скок на ранг-листи уследио је у априлу када је завршила као другопласирана иза Сабине Шарипове на Лале купу у Истанбулу, турниру наградног фонда 60.000 долара, што ју је довело на 215. место. Први пут је ушла у топ 200 крајем маја.
У мају, тек што је напунила деветнаест година, Рибакина је добила казахстанско држављанство и променила федерацију, прешавши из Русије у Казахстан. Тениска федерација Казахстана понудила јој је финансијску подршку за промену држављанства, што је она изабрала уместо разних опција да игра колеџ тенис у Сједињеним Америчким Државама.
Играјући за Казахстан, Рибакина је ушла у свој први гренд слем квалификациони жреб на Отвореном првенству САД 2018., али није стигла до главног жреба.
2019: ВТА 250 титула, топ 50 мини|лево|Рибакина на Отвореном првенству Француске 2019. Након што је у првој половини 2019. углавном играла ИТФ турнире, Рибакина је у другој половини сезоне почела примарно да игра на ВТА турнеји. Током првих неколико месеци у години, освојила је три ИТФ титуле, укључујући Међународни турнир у Лонсестону. Дебитовала је на гренд слему на Отвореном првенству Француске 2019. као квалификанткиња, али је изгубила од Катерине Синијакове. На свом првом ВТА турниру на трави, Рибакина је стигла до свог првог полуфинала на Првенству Росмалена. Упркос овом успеху, испала је у квалификацијама за Вимблдон. Прекретница за Рибакину догодила се у јулу када је освојила своју прву ВТА титулу на Отвореном првенству Букурешта, месец дана након што је напунила 20 година. Током турнира, изненадила је другог носиоца Викторију Кужмову, пре него што је у финалу победила Патричу Марију Циг. Са овом титулом дебитовала је у топ 100 на ВТА листи, заузевши 65. позицију.
Рибакина се квалификовала за свој други меч главног жреба на гренд слемовима те године на Отвореном првенству САД, али је поново изгубила у првом колу. На свом следећем турниру, стигла је до свог другог финала у години на Међународном отвореном првенству Ђангсија, где је изгубила од Ребеке Петерсон. Овај резултат ју је по први пут довео у топ 50. Рибакина је снажно завршила годину, стигавши барем до четвртфинала на своја последња три турнира у сезони. Посебно се истиче њен пласман у четвртфинале Отвореног првенства Вухана, њеног првог турнира из Премијер-5 серије. На турниру је победила шесту тенисерку света, Симону Халеп, која је предала меч крајем првог сета због повреде доњег дела леђа. У наредном колу изгубила је од касније шампионке и тадашње 14. играчице света, Арине Сабаленке. Рибакина је сезону завршила на 37. месту у свету.
2020: ВТА 250 титула, топ 20 Рибакина је предводила ВТА турнеју по броју финала током сезоне 2020, а завршила је на деоби другог места по броју победа. Стигла је до финала на четири од првих пет турнира. Пре него што је пандемија ковида 19 довела до прекида ВТА турнеје на више од пет месеци, стигла је до финала сваког турнира осим Отвореног првенства Аустралије и Отвореног првенства Катара, изгубивши од прве играчице света, Ешли Барти, у оба случаја, од чега је други меч предала пре почетка због истегнућа мишића ноге. Пре Отвореног првенства Аустралије, освојила је своју другу титулу у Хобарту победивши Џанг Шуај, а изгубила финале у Шенжену од Јекатерине Александрове. У Мелбурну је забележила прве две победе у главном жребу гренд слемова против Бернарде Пере и Грет Минен. Након тога, стигла је до финала у Санкт Петербургу и Дубаију, где је поражена од Кики Бертенс и Симоне Халеп. У Дубаију је посебно бриљирала, победивши две играчице из топ 10, Софију Кенин и Каролину Плишкову. Ова финала допринела су њеном скоку на 17. место у тренутку прекида турнеје, чиме је постала прва представница Казахстана у топ 20 у историји.
Током паузе, Рибакина је боравила у Москви и више од два месеца није могла да тренира. Касније је наставила тренинге у Братислави. Када се турнеја наставила у Њујорку у августу, изгубила је повратнички меч од Александрове, а забележила је само једну победу на Отвореном првенству САД 2020. По повратку у Европу, савладала је Александрову у Риму, али је потом поражена од сународнице Јулије Путинцеве. У Стразбуру је стигла до свог петог финала те године, где је изгубила од пете играчице света Елине Свитолине. Међутим, поражена је у другом колу Отвореног првенства Француске 2020. од Фионе Феро.
2021: Четвртфинале Отвореног првенства Француске, Олимпијске игре мини|десно|Рибакина на Отвореном првенству Француске 2021. Сезону 2021. започела је у Абу Дабију поразом у четвртфиналу од Арине Сабаленке. Након тога испала је у другом колу Отвореног првенства Аустралије. Уследио је период слабијих резултата због којих је испала из топ 20, да би на Отвореном првенству Француске први пут везала победе. Тамо је победила Јелену Веснину и Серену Вилијамс, пласиравши се у своје прво гренд слем четвртфинале. На истом турниру стигла је и до четвртфинала у дублу у пару са Анастасијом Пављученковом, која ју је затим победила у синглу.
На трави је остварила прву победу над топ 10 играчицом, савладавши Елину Свитолину у Истборну, где је потом стигла до полуфинала преко Анастасије Севастове, али је изгубила од Јелене Остапенко. На свом дебију на Вимблдону ушла је у четврто коло без изгубљеног сета, пре пораза од Арине Сабаленке у тешком мечу у три сета. Овим резултатима вратила се међу најбољих 20.
На Олимпијским играма 2020. стигла је до полуфинала где је изгубила од Белинде Бенчич.Bencic battles back to defeat Rybakina in semis У мечу за бронзу поражена је од Елине Свитолине након преокрета.Tokyo 2020: Svitolina seals bronze medal with gritty comeback over Rybakina Изгубила је у трећем колу Отвореног првенства САД 2021. од Симоне Халеп. Дана 1. новембра 2021. дебитовала је међу првих 15 на свету (као 14. играчица), што је био најбољи пласман неког представника Казахстана у историји.
2022: Шампионка Вимблдона мини|лево|Рибакина са трофејем Вимблдона 2022. године. Сезону 2022. почела је финалом у Аделејду где је изгубила од светског броја 1, Ешли Барти. Потом је у Сиднеју декласирала актуелну шампионку Ју-Ес Опена Ему Радукану, да би се повукла са турнира због повреде бутине. Ипак, достигла је тадашњи најбољи пласман, 12. место.