Војни логор на Медијани данас део археолошког парка у источном делу Ниша, на пола пута за Нишку Бању, у време владавине цара Константина Великог, био је део одбрамбеног система римског насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису. Настао је највероватније као и само насеље на самом крају 3. или почетком 4. века, у доба Константина I, међутим, покретни налази који би поткрепили ову претпоставку, недостају.Група аутора (1983): Историја Ниша I - од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, Градина и Просвета, НишĐorđe S. Kostić: Balkanbilder von Felix Kanitz = Slike sa Balkana Feliksa Kanica. Narodni Muzey, Belgrad. К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91–92.Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
Положај Војни логор се на лазио на благој падини Влашког брда, око 350 метар јужно од Виле са перистилом, у кругу данашње Електронске индустрије, на месту старог општинског гробља. мини|центар|600п|У централном делу смештена је вила са перистилом (1), термама (2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ (5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: војни логор (6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус (14), некропола (15)Петровић П., , Београд Опис грађевине Остаци војничког логара, које су описали Ф. Каниц и А. Оршић-Славетић,Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво, Београд 1985, 174 а некада су чинили утврђење су облика неправилног трапеза димензија: 87 m северно 70 m jужно 110 m западно 60 m источно. дебљине бедема је 1,50 m. Логор је био са „великим зградама на источној страни“.А. Оршић Славетић, Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII–IX (1933–34), У једној од тих зграда 1980. године констатовани су „остаци једне грађевине са уништеним мозаичким подом“.Љ. Зотовић, Дневник истраживања 1980. године, документација Археолошког института.
Према утврђеној шеми, распоред просторија се смењују у по два низа мањих просторија за боравак, исте величине. Зидови објекта очувани су у приближно истој висини. После рушења виле око 378. године, ове бараке користили су новонасељени становници Медијане као простор за становање и друге делатности.
На више места константовани су и остаци радних површина различитих размера и конструкције.
Референце
Литература
Љ. Зотовић, Дневник истраживања 1980-1981 године, Документација археолошког института Београд, необјављено. Zotović, Medijana – Niš – zaštitni radovi na trasi puta, Arheološki pregled 17, 1975, 75–77.
Категорија:Историја Ниша Категорија:Археолошка налазишта од изузетног значаја у Србији Категорија:Римски споменици у Србији Категорија:Римски градови Категорија:Византијски градови Категорија:Туристичке атракције у Србији Категорија:Градска општина Медијана Категорија:Народни музеј у Нишу Категорија:Антички Наис Категорија:Археолошка налазишта у Нишу Категорија:Србија у 3. веку