Људска права у Европи се у великој мери поштују. Међутим, постоји неколико случајева кршења људских права, у распону од поступања са азилантима до полицијске бруталности. Међународни годишњи извештај Амнести интернашонала за 2012. годину указује на проблеме у неколико европских земаља. Једна од најокривљенијих је Белорусија, једина земља у Европи која, према часопису Економист, има ауторитарну владу. Сматра се да све остале европске земље имају „неки облик демократске власти”, било да је у питању „потпуна демократија”, „демократија с грешкама” или „хибридни режим”.

Историја Историју људских права у Европи обележила је контрадикторна комбинација законодавног и интелектуалног напретка и кршења основних људских права, како у Европи, тако и у њеним колонијама.

До 1945. 1215: Magna carta libertatum 1222: Златна була (1222) у Мађарској по први пут одређује права племства 1264: Калишки статут – Општа повеља јеврејских слобода уводи бројна права за Јевреје у Пољској, што води ка аутономној „нацији унутар нације“ 1367: Килкенски акти 1463: Султан Мехмед II Освајач ферманом је доделио слободу босанским фрањевцима након османског освајања Босне од 15. до 19. века: Афричка трговина робљем 1505: Nihil novi nisi commune consensu (Ништа ново без заједничког пристанка) у Пољској забрањује сељацима да напусте своју земљу без дозволе феудалца 1529: Литвански статути 1550–1551: Бартоломе де лас Касас – први званични заштитник Индијанаца 1573: Варшавска Конфедерација потврдила је верску слободу свих становника Пољске 1650–1660: Језуитски свештеник Антонио Виеира залагао се за људска права домородачког становништва у Бразилу и изборио се за краљевски Декрет који забрањује њихово поробљавање 1689: Британска Декларација о правима је објављена 1689: Шкотски Парламент доноси Закон о захтеву на право 1690: Џон Лок објављује Другу расправа о цивилној власти 1750–1860: парламент Уједињеног Краљевства доноси Закон о обухватању који обухвата заједничко земљиште и додељује права приватне својине на земљиштима која раније нису била приватна 1772: Одлука британског суда, и судије Вилијама Мареја, поставља преседан да ропство нема законски основ 1781: Цар Леополд II је у Хабсбуршким земљама (Бохемија, Моравска и аустријска Шлезија) укинуо кметство 1783: Кметство је укинуто у првој немачкој држави, Бадену Државна заједница Пољске и Литваније је укинула телесно кажњавање 1789: У Француској је усвојена Декларација о правима човека и грађанина 1790: Томас Пејн је издао књигу Људска права 1794: Француска је укинула ропство 1802: Француска је поново легализовала ропство 1804: Наполеонов кодекс забрањује привилегије на основу рођења, установљава слободу вероисповести и успоставља меритократски систем за државне послове 1807: Велика Британија укида трговину робљем (али не и само ропство) 1810: Пруска укида кметство 1832: Британски Закон о реформи омогућује право гласања већем броју људи и легализује синдикате 1833: Велика Британија укида ропство 1848: Француска укида ропство 1859: Џон Стјуарт Мил објављује О слободи 1861: Русија укида кметство 1863: Холандија укида ропство 1867: Британски други Закон о реформи дозвољава право гласа свим мушким власницима непокретности у градовима 1906: Финска је прва европска држава која је увела Универзално бирачко право на државним изборима 1917: Финска проширује универзално бирачко право и на локалне изборе 1918: Британски закон о представљању народа дозвољава универзално бирачко право скоро свим мушкарцима, као и женама изнад 30 година старости које поседују некретнине 1933–1945: Холокауст

1945–1984 1954–1956: Велика Британија је одговорна за мучење и убијање око 50.000 Кенијаца током Мау Мау устанка 1954–62: Француска и ФЛН примењују мучење у Алжирском рату за независност 1961: Француска полиција је масакрирала Алжирце који подржавају ФЛН током мирних демонстрација, касније познатих под називом Париски масакр 1972: Британска војска пуцала је на ненаоружане демонстранте у Северној Ирској, догађај познат као Крвава недеља 1974: Турска напада и етнички чисти 80–87% становништва Керинеје, Фамагусте, Ризокарпаса и делова Никозије, Кипар. Турска употреба напалма на цивилима је оштро осуђивана. Систематско силовање захтевало је усвајање закона о ванредним ситуацијама од стране британског парламента како би медицински службеници могли да врше хитне абортусе силованих жена. Број несталих људи је око 1.652. Снимци цивила одведених у Турску показују да су неки људи живи одведени, али још увек нису нађени. 1978: Европски суд за људска права пресудио је да је мучење британске владе над осумњиченим ИРА припадницима представља „окрутно и нехумано поступање”

Универзално бирачко право Универзално бирачко право је у европским државама уведено током следећих година: 1906: ФинскаПрва држава на свету која је доделила женама пуна парламентарна права. Нови Зеланд је доделио женама право гласа пре Финске, али не и право да се кандидују на изборима 1913: Норвешка 1915: Данска Исланд 1917: Русија Литванија Летонија Естонија 1918: Након пораза Централних сила у Првом светском рату и пада Хабцбуршке монархије: Немачка Аустрија Мађарска Пољска Чехословачка Луксембург 1919: Холандија Шведска 1922: Ирска (након стицања независности) 1923: Румунија 1928: Велика Британија 1930: Турска 1931: ПортугалЖене су изгубиле право гласа под влашћу Салазара; оно им је поново омогућено после 1975. 1931: ШпанијаЖене су изгубиле право гласа под влашћу Франка од 1936. и нису га вратиле све до 1976. 1944: Француска 1946: Италија Југославија Малта 1948: Белгија 1952: Грчка 1960: Кипар Сан Марино Монако 1971: Швајцарска 1975: Португал 1976: Шпанија 1984: Лихтенштајн

Види још

Смртна казна Европска конвенција о људским правима Европски суд за људска права Савет Европе

Белешке

Референце

Категорија:Људска права Категорија:Европа