Коста Руварац (Стари Бановци, 1837 — Пешта, 5. јануар 1864) био је омладински вођа и књижевник. Био је рођени брат калуђера и историчара Илариона Руварца.
Биографија Коста је рођен 1837. године у Старим Бановцима у Срему, у свештеничкој породици. Основну школу је завршио у Сремским Карловцима"Стражилово", Нови Сад 1886., а вишу немачку школу у Сланкамену. Матурирао је у Пешти, где је остао на студијама. Добио је стипендију Матице српске 1858. године. Студирао је правне науке и упоредо проучавао књижевност и естетику. Као студент бавио се књижевношћу и превођењем, по чему се прочуо. Писао је под утицајем претходника Богобоја Атанацковића."Коло", Београд 1943. Најпознатија његова приповетка је "Карловачки ђак" из 1860. године. Вредна помена је путописна приповетка "Пут у Раваницу".
Умро је прерано од туберкулозе,"Српски народ", Београд 9. октобар 1943. као студент права и филозофије у Пешти, почетком јануара 1864. године. Маја 1898. године подигли су му споменик бели мермерни у облику пирамиде над гробом,"Дело", Београд 1898. млади Срби у Пешти. Прилог за подизање споменика су дали бројни поштоваоци, а постављење и парастос је обавила Академска омладина и Коло младих Срба."Зора", Беч 1898.
Био је активан у родољубивим друштвима и организацијама, као што је омладинско ђачко друштво Преодница. Руварац је био један од вођа Уједињене омладине српске. Заслужан је и за оснивање српског академског друштва Преодница у Пешти 1861. године. Чланови тог удружења су по завету годину дана носили црнину за изгубљеним и нигда ненадокнађеним својим чланом.Петар Марјановић: "Посрбе", Београд 1987.
Убрзо након смрти, штампани су његови Скупљени списи, у две књиге (1866. и 1869). Поред осталих радова ту су објављена четити позоришна комада: један превод са немачког и три посрбе. Једна од тих адаптација под насловом "Инкогнито" имала је премијеру 1868. године."Земунски гласник", Земун 1868. Руварац је рано показао таленат за књижевну критику и озбиљно се припремао за бављење њом. Настојао је као теоретичар да "утре пут" реалистичкој књижевности код Срба.
Књижевни критичар Јован Скерлић је његов рад оценио негативно критички и сматрао га је дилетантом. Професор Мирослав Пантић је тврдио да је Скерлић био престрог у оцени, наводивши Руварчев оглед Значајност дубровачке књижевности као трајно вредан допринос.
Референце
Спољашње везе Коста Руварац, једна лепа и неостварена нада наше књижевности ("Политика", 30. јан. 1938)
Категорија:Рођени 1837. Категорија:Умрли 1864. Категорија:Пазовчани Категорија:Српски књижевници