Николај Михајлович Карамзин (; Симбирск, 12. децембар 1766 − 3. јун 1826) био је руски писац, историчар, књижевни критичар и песник сентиментализма. Најпознатије дело му је Историја руске државе у 12 књига.Mikhail Pogodin (1866). Nikolai Mikhailovich Karamzin. Based on Writings, Letters and Opinions . — Moscow: A. I. Mamontov Publishing, Albert Starchevsky (1849). Nikolai Mikhailovich Karamzin . — Saint Petersgurg: Karl Kray Publishing, pp. 7—10
Биографија Николај Карамзин рођен је 1766. у селу Знаменскоје код Симбирска (или по другим тумачењима у истоименом селу код Оренбурга), у племићкој породици.
Постоји и друга верзија да је рођен 1765. године у селу Михаиловка Оренбуршке губерније (данашње село Преображенка у Оренбуршкој области, Русија) где је служио његов отац, а последњих година историчари Оренбурга активно оспоравају званичну верзију.Mikhail Pogodin (1866). Nikolai Mikhailovich Karamzin. Based on Writings, Letters and Opinions . — Moscow: A. I. Mamontov Publishing, Albert Starchevsky (1849). Nikolai Mikhailovich Karamzin . — Saint Petersgurg: Karl Kray Publishing, pp. 7—10 article by Komsomolskaya Pravda — Ulyanovsk, 14 April 2015 (in Russian) Његов отац Михаил Јегорович Карамзин ( 1724—1783 ) био је пензионисани капетан царске руске војске који је припадао руској племићкој породици скромног имовинског стања коју је основао Семјон Карамзин 1606. године. Њени чланови су дуги низ година служили у Нижњем Новгороду као високи официри и званичници пре него што се Николајев деда Јегор Карамзин преселио у Симбирск са својом супругом Екатерином Аксаковом из древне династије Аксаков, која је у сродству са Сергејем Аксаковом.The Karamzins article from the Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary, 1890–1907 (in Russian)Vitold Rummel, Vladimir Golubtsov (1886). Genealogical Collection of Russian Noble Families in 2 Volumes. Volume 1. — Saint Petersburg: A. S. Suvorin Publishing House, Chapter 18. The Aksakov (Oksakov) family from the Velvet Book, pp. 181 (in Russian) Према Николају Карамзину, његово презиме потиче од Карамирзе, крштеног Татара и његовог најранијег познатог претка који је стигао у Москву да служи под руском влашћу. О њему није остало никаквих записа. Први документовани Карамзин живео је још 1534.Karamzin coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 5, 22 October 1800 (in Russian)
Његова мајка Екатерина Петровна Карамзина (рођена Пазухина) такође је потицала из руске племићке породице средњег материјалног стања. Племићи су постали 1620. године када је Иван Демидович Пазухин, дугогодишњи официр, добио земљу и титулу за своју службу током Пољско-руског рата. Његова два сина су основала две породичне гране: једну у Костроми и једну у Симбирску којој је припадала Екатерина Карамзина.The Pazukhins article from the Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary, 1890–1907 (in Russian)Pazukhin coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 9, 5 August 1816 (in Russian) Њен отац Петар Пазухин такође је направио истакнуту војну каријеру и од Прапоршчика је отишао до пуковника; служио је у Симбирском пешадијском пуку од 1733. године. Према породичној легенди, династију је основао Фјодор Пазух из литванске слахте који је напустио Мсцислав 1496. године да би служио под вођством Ивана III од Русије.Pazukhin A. A. (1914). . — Saint Petersburg: Imperial Nicholas Military Academy Publishing, pp. 3-11 (Russian pdf at the Scientific Library of the Ulyanovsk Oblast website) Екатерина Петровна је рођена између 1730. и 1735. године, а умрла је 1769. када је Николај имао само више од 2 године. 1770. Михаил Карамзин се по други пут оженио Евдокијом Гавриловном Дмитријевом (1724—1783) која је постала Николајева маћеха. Имао је троје браће и сестара — Василија, Фјодора и Јекатерину — и двоје браће и две полусестре.
Школовао се у Москви, у приватној швајцарско-немачкој школи, а затим је неко време провео у Петрограду, крећући се у књижевним круговима и преводећи есеје на руски. 1789. пропутовао је Немачку, Француску, Швајцарску и Енглеску: по повратку, објавио је Писма руског путника (по узору на тада популарно Сентиментално путовање кроз Француску и Италију од Лоренса Стерна), која су доживела велики успех, и почео је да уређује књижевни часопис Московске Новине. У том листу објавио је приповетке Бедна Лиза и Наталија, бојарска кћи (1792), које су упознале руске читаоце са сентиментализмом и прославиле га као писца, а касније и Иља Муромец, са темом из руске народне песме.
Карамзин је заслужан за то што је увео слово Е/е у руско писмо нешто после 1795. године, заменивши застарели облик који је постојао по узору на постојеће слово У /у. Употреба тог облика је генерално застарела, обично се појављује само као Е/е у књигама осим у речницима и букварима за руске ђаке.
Поред оригиналних дела, Карамзин је објављивао и руске преводе најпознатијих античких и савремених писаца, дајући својим стилом и примером допринос стварању руског књижевног језика у време када је француски био омиљени језик образованих људи у Русији. 1803. започео је своју Историју руске државе у 12 књига, која му је донела пажњу и покровитељство самог цара Александра I (коме је писац лично читао све довршене књиге): до смрти 1826. довршио је само 11 књига, стигавши до крунисања Михајла Романова 1613.
У 2016. години, поводом 250. рођендана писца, Централна банка Русије издала је сребрни новчић вредности 2 рубље у серији „Истакнути људи Русије“: Н.М. Карамзин, писац.
Издате су две пригодне марке са ликом Н. М. Карамзина: 1991. у СССР- у као део серије марки Руски историчари, номиналне вредности 10 руских копејки, и 2016. као део серије марки Истакнути руски историчари, номинална вредност од 25 руских рубаља.
Лингвиста и филолог
Карамзин је заслужан за то што је слово Ë/ë увео у руско писмо нешто после 1795. Пре тога је коришћено једноставно E/e, мада је постојао и редак облик по узору на постојеће слово Ю/ю. Треба имати на уму да Ë/ë није обавезно слово, а једноставно Е/е се и даље често користи у другим књигама осим у речницима и букварима за школарце.
Одабрана дела
Проза
Фикција Evgenyi i Yuliya (), English translation: Evgeniy and Julia (1789) Bednaya Liza (), English translation: Poor Liza (1792) Natalya, boyarskaya doch (), English translation: Natalya the Boyar's Daughter (1792) Prekrasnaia tsarevna i schastlivyi karla (), English translation: The Beautiful Princess and the Happy Dwarf (1792) Ostrov Borngolm (), English translation: Island of Bornholm (1793) Afinskaya zhizn (), English translation: Athenian Life (1794) Melodor k Filaletu (), English translation: Melodor to Filalet (1794; paired with a sequel, Filalet to Melodor) Yuliya (), English translation: Julia (1796) Marfa-posadnitsa (), English translation: Martha the Mayoress (1802) Moya ispoved (), English translation: My Confession (1802) Chuvstvitelnyi i kholodnyi (), English translation: The Sensitive and the Cold (1803) Rytsar nashego vremeni (), English translation: A Knight of Our Times (1803)
Нефикција Pisma russkogo puteshestvennika (), English translation: Letters of a Russian Traveler (1791–92) Zapiska o drevney i novoy Rossii (), English translation: Memoir on Ancient and Modern Russia (1811) Istoriya gosudarstva Rossiyskogo (), English translation: History of the Russian State (1816–26)
Поезија Poetry (), 1787 Darovaniya (), English translation: Gifts (1796) Solovey (), English translation: Nightingale (1796) Protey, ili Nesoglasiya stikhotvortsa (), English translation: Proteus, or Inconsistencies of a Poet (1798) Ego imperatorskomu velichestvu Alexandru I, samoderzhtsu vserossiyskomu, na vosshestvie ego na prestol (, English translation: To His Imperial Highness Alexander I, All-Russian Autocrat, on the Occasion of His Rise to the Throne (1801) Gimn gluptsam (), English translation: Hymn to the Fools (1802) K Emilii (), English translation: To Emilie (1802) K dobrodeteli (), English translation: To Virtue (1802) Osvobozhdenie Evropy i slava Alexandra I (), English translation: The Freeing of Europe and the Glory of Alexander I (1814)
Референце
Литература
. (hardcover, ). . Essays on Karamzin: Russian Man-of-Letters, Political Thinker, Historian, 1766–1826 (Slavistic Printings and Reprintings; 309). Edited by J.L. Black. The Hague; Paris: Mouton, 1975. . Vol. 50, No. 4. , . [Karamzin, N.M.] Selected Prose of N.M. Karamzin. Trans. and Intr. by Henry M. Nebel, Jr. Evanston, IL: Northwestern University Press, 1969. Nebel, Henry M., Jr. N.M. Karamzin: A Russian Sentimentalist. The Hague: Mouton & Co., 1967. . . Study Group on Eighteenth-Century Russia Newsletter .
Спољашње везе
Karamzin's Aglaia I-II, 2nd edition (1796) Karamzin. Poem
Категорија:Рођени 1766. Категорија:Умрли 1826. Категорија:Руски књижевници Категорија:Руски књижевни критичари Категорија:Руски историчари Категорија:Руски песници Категорија:Руски академици