270px|мини|центар|Поглед на Саланш, са Монт Бланком и хотелом „Савоја” у позадини Назив<center>Санаторијум за Србе у Саланшу<center> Основане<center>март 1918.<center> Земља оснивач<center><center> Организатор<center>др Елси Инглис<center> Седиште <center><center>

Санаторијум за Србе у Саланшу или Десета јединица Болнице шкотских жена за рад у иностранству (енг. Tuberculosis Sanatorium for Serbs at Sallanches, Haute Savoie) била је привремена здравствена установа, намењена лечењу и опоравку српских студента и српских избеглица у Француској оболелим од туберкулозе.McLaren ES. A History of the Scottish Women’s Hospitals. London: 1919. p. 88, 229, 234

Деста болница шкотских жена или санатортијум у Саланшу радила је од њеног оснивања марта 1918. године, све до јуна 1919. године.Српске новине, бр. 22, 20. фебруар 1918, стр. 4, Српски санаторијум. Санаторијум за српске ђаке у Француској.

Положај, размештај и намена Санаторијум, болница био је смештена у хотелу „Савоја”, у Француској, у градићу Саланш, испод Монт Бланка, у близини швајцарске границе.

Због све веће потребе, капацитет санаторијума-болнице, који је првобитно имао 100 постања, убрзо се повећао на 150 постеља.

Све време болница-санаторијум, углавном је била намењена опоравку рековалесцента, оболелих од туберкулозе плућа.

Предуслови Француска је била земља која је Све време Првог светског рата Француска је била отворена за евакуацију и пријем српским избеглица: ђака, студента, народних посланика, чиновника, војника. Њих је према француским изворима, на територији Француске до 1. јануара 1918. године боравило 17.000.Љ. Трговчевић, Срби у Француској током Првог светског рата, у: Међународни научни скуп Српско-француски односи 1904-2004, Београд, 18–20. октобар 2004 / уредили Михаило Павловић, Јелена Новаковић / Београд 2005, стр. 43–55.

На основу одлуке коју је донела Народна скупштина Републике Француске и њена влада у новембру и децембру 1915. године, почев од краја децембра 1915. године, највећи део избегле српске деце, и студената се све време Првог светског рата наставио је школовање у Француској.

Како је део избеглица дошао у Француску из ратом захваћене Србије, са већ нарушеним здрављем, ратне прилике које су владале у Француској све вереме Првог светског рата, условиле су погоршање постојећих и појаву нових разних болести, посебно јако заразне туберкулозе, за коју није постојао одговарајући лек. То је утицало да се ова зараза попут пошасти у великом броју рашири међу српским ђацима и војницима.ВА, П-5, К.24, Ф. 1, Д. 22 Након масовног разбољевања деце и омладине, у Француској се јавила потреба, да се поред уточишта и помоћи у школовању, оснују и лечилишта и санаторијуми за српске ђаке и студенте.Санаторијум у Саланшу У: Милена (Живорад) Жикић, Улога жена у ратовима српске војске од 1912. до 1918. године, Докторска дисертација, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет Ниш, 2018. стр. 118-119

Оснивање санаторијума На иниицијативу Просветно одељење у Паризу донета је одлука да се оснује санаторијум у Саланшу (1917) и ђачког одморишта у Ментону.Митровић Андреј, Србија у Првом светском рату, Београд 1984.

Идеју за оснивање санторијума помогао је Комитет шкотских жена.Петровић Илија, Шкотске жене уза Србе: 1914–1918., Нови Сад 2010.Inglis Elsie, Bolnice Škotskih žena, pre deset godina:Scottish Women’s Hospitals, у: Нова Европа, књ. 12 (1. децембар 1925) [уредили Л. Поповић, М. Костренчић, М. Ћурчин], Загреб 1925, стр. 487–488 Министарство просвете и црквених послова на Крфу, о оснивању Санаторијума у Саланшу, 20. јануара 1918. године обавестио је овим извештајем, Шеф просветног одељења у Француској, професор Сава Урошевић:,

Кадровска структура санаторијума 180px|мини|Матилда Мекфејл, оснивач и први руководилац санаторијума од 1. фебруара 1918. до 1. новембра 1918. године. Руководиоци санаторијама др Матилда Макфејл (Dr. Matilda Alexandrina Macphail, 1860–1946), по националности Шкотланђанка. Пре доласка у Саланше, др Макфејл је била руководилац Јединице „Корзика“, на Корзици. др Мариан Булок (Dr. Marian Theresa Bullock, 1877–1956). Лекарска екипа др Матилда Макфејл, уједно управница болнице, др Маријан Тереза Булок (Dr. Marian Theresa Bullock) др Елизабет Нил (Dr. Elisabeth Niel). Главне медицинске сестре Етел Мод (Miss Ethel Maude) Мери Доналдсон (Miss Mary Steuart Donaldson), Апотекарица санаторијаума Ела Моли Ертон (Miss Ella Molloy Ayrton) Домаћица санаторијума Мери Милн (Mrs. Mary Milne).

Активности Поред лечење српских ђака у санаторијуму, које је одобрило Просветно одељење у Паризу, управа санаторијума организовала је и курс енглеског језика, а сваки болесник је добијао по један комад земље на коме је узгајао поврће и цвеће, а све са циљем бржег и бољег опоравка.Санаторијум у Саланшу У: Милена (Живорад) Жикић, Улога жена у ратовима српске војске од 1912. до 1918. године, Докторска дисертација, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет Ниш, 2018. стр. 120АС, МПс, ф23-р14-1918.

Болница шкотских жена у Саланшеу је радила од марта 1918. до јуна 1919. Све време, болница је деловала као санаторијум, углавном намењена рековалесцентима, и због све веће потребе, капацитет болнице се стално повећао, па је од 100 нарастао на 150 постеља.Славица Поповић-Филиповић, Елси Инглис (1864–1917) и Болнице шкотских жена у Србији у Великом рату. 2. део Секција за историју медицине Српског лекарског друштва, Београд, Србија, ISSN Online 2406-0895

Види још Болнице шкотских жена за службу у иностранству

Референце

Литература

Popović-Filipović S. Za hrabrost i humanost, Bolnice škotskih žena u Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914–1918. godine. Beograd: Signature; 2007.

Категорија:Болница шкотских жена