Дечак у плавом (енг. The Blue Boy) је портрет који је насликао енглески сликар Томас Гејнсборо 1770. године. Портрет је у природној величини (177,8 × 112,1), рађен техником уље на платну. Налази се Хантингтон библиотеци, у Сан Марину у Калифорнији.
Историја Дечак у плавом је најпознатије Гејнсборово дело. Мада то никада није доказано, сматра се да је на портрету Џонатан Батл (1752–1805), син богатог трговца. Портрет га приказује у одећи с почетка 17. века, а не из 18. века у ком је слика насликана. Слика се сматра Гејнсборовим омажом Антонису ван Дајку, а нарочито је слична Ван Дајковом портрету Чарлса II као дечака, и портрету дечака обученог у црвено.
Гејнсборо је већ нацртао нешто на платну пре него што је започео Дечака у плавом, који је насликао преко. Слика је отприлике у природној величини, ширине 1200мм и висине од 1800мм. Гејнсборо је насликао портрет као одговор на савете његовог ривала, сер Џошуе Рејнолдса, који је тврдио да плава боја, као хладна, не може да се користи као централна на слици.
Слика је била у поседу Џонатана Батла до 1796. године, када је банкротирао. Слику је прво купио политичар Џон Несбит, а затим, 1802. године сликар портрета Џон Хопнер.Hoppner, John. Oriental Tales (London: J. Hatchard, 1805).Cole, Timothy. Old English Masters (New York : The Century Co., 1902) p. 91 ff.Skipton, H. P. K. John Hoppner (Methuen & Co, 1905)McKay, William & Roberts, William. John Hoppner (John Lane, The Bodley Head, 1909) Од 1809, слика је ушла у колекцију грофа ГросвенораTedder, H. R., rev. H. C. G. Matthew (2004) 'Grosvenor, Robert, first marquess of Westminster (1767–1845)', Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, Retrieved on 12 April 2010. и остала је у поседу његових потомака све док је други војвода од Вестминстера није продао трговцу уметнинама Џосефу Дувину 1921. године.
Након што је била на разним изложбама у Британском институту, Краљевској академији уметности и другде, слика је постала омиљена у штампаним репродукцијама,
Слика је, 1919. године, инспирисала немачког филмског продуцента Фридриха Вилхелма Мурнауа, да направи свој дебитантски филм Дечак у плавом (Knabe in Blau).
Портрет је продат америчком железничком пиониру Хенрију Едвардсу Хунтингтону што је изазвало негодовање јавности у Британији. Према Дувиновом рачуну,Thorpe, James Ernest, , Berkeley: University of California Press, продат је за 728.800 долара (182.200 фунти), тада рекордну цену било које слике. Према помену у Њјуорк тајмсу, од 11. новембра 1921, откупна цена је била 640.000 долара, што би у 2019. било 9,17 милиона долара.
Пре одласка у Калифорнију 1922. године, Дечак у плавом је накратко изложен у Националној галерији у Лондону где је видело 90.000 људи. Директор галерије Чарлс Холмес написао је опроштајне речи на полеђини слике: "Au Revoir, C.H."
Управо је ова слика покренула поп уметника Роберта Раушенберга да се бави сликарством. Често је упарен са сликом Томаса Лоренса названом Пинки која стоји супротно од ње у библиотеци Хантингтон.
Види још Пинки (слика)
Референце
Литература
Susan Sloman: Gainsborough’s ’Blue boy’. In: The Burlington magazine 155, Nr. 1321, 2013, S. 231–237. Thomas Gainsborough, William T. Whitley, (John Murray, 1915) Gainsborough, Ellis Waterhouse, (Edward Hulton, 1958) – the standard catalogue of the portraits etc. The Letters of Thomas Gainborough, ed. Mary Woodall, (Cupid Press, 1963) The Drawings of Thomas Gainsborough, John Hayes, (Two volumes, Zwemmer, 1970) – the standard catalogue of the drawings Gainsborough as Printmaker, John Hayes, (Zwemmer, 1971) – the standard catalogue of the prints Gainsborough, John Hayes, (Phaidon, 1975) Gainsborough & Reynolds in the British Museum, ed. Timothy Clifford, Antony Grffiths and Martin Royalton-Kisch, (BMP, 1978) Thomas Gainborough, John Hayes, (Tate Gallery, 1981) The Landscape Paintings of Thomas Gainsborough, John Hayes (Two volumes, Sotheby's, 1982) – the standard catalogue on the landscape paintings Thomas Gainsborough: His Life and Art, Jack Lindsay, (HarperCollins, 1982) A Nest of Nightingales: Thomas Gainsborough, The Linley Sisters. Paintings and their Context II, ed. Giles Waterfield, (Dulwich PIcture Gallery, 1988) The Paintings of Thomas Gainborough, Malcolm Cormack, (Cambridge University Press, 1991) Gainsborough & Reynolds: Contrasts in Royal Patronage, exhibition catalogue, (Queen's Gallery, 1994) Gainsborough's Vision, Amal Asfour and Paul Williamson (Liverpool University Press, 1999) The Art of Thomas Gainborough: A little business for the Eye, Michael Rosenthal, (Yale University Press, 1999) The Letters of Thomas Gainsborough, ed. John Hayes (Yale University Press, 2001) Gainsborough, eds. Michael Rosenthal and Martin Myrone, (Tate, 2002) Gainsborough in Bath, Susan Sloman, (Yale University Press, 2002) Gainsborough, William Vaughan, (World of Art, Thames & Hudson, 2002) – the most accessible introduction Sensation & Sensibility: Viewing Gainsborough's Cottage Door, ed. Ann Bermingham (Yale University Press, 2005) Thomas Gainsborough's First Self-portrait, Stephen Conrad, in The British Art Journal, Vol. XII, No. 1, Summer 2011, pp. 52–59 Thomas Gainsborough and the Modern Woman, ed. Benedict Leca, (Giles, 2011) Gainsborough's Landscapes: Themes and Variations, Susan Sloman, (Philip Wilson, 2012) Gainsborough: A Portrait, James Hamilton, (W&N, 13 July 2017)
Спољашње везе -{The Blue Boy im online-Katalog der Huntington Collections}- -{Werner Busch, Gainsboroughs Blue Boy – Sinnstiftung durch Farbe in Städel-Jahrbuch, NF 17 (1999), S. 331–348 (online, PDF)}-
Категорија:Портрети Категорија:Уметничка дела