Пуногласје је једна од специфичних фонетских црта по којој се савремени источнословенски језици разликују од јужнословенских и западнословенских језика.Иванов В. В. Полногласие // Лингвистический энциклопедический словарь / Главный редактор В. Н. Ярцева. — М.: Советская энциклопедия, 1990. — 685 с. — . Сам термин је увео М. А. Максимович. Језичка појава супротна од пуногласја зове се непуногласје.
Претпостављава се да се пуногласје појавило у области источнословенских језика око VII века као последица метатезе ликвида (премештања):
*TorT > ToroT *TolT > ToloT *TerT > TereT *TelT > ToloT,TeleT, TeloT
где је T било који сугласник, * - звездицом су означене реконструисане комбинације.
Друго пуногласје Друго пуногласје је дијалектски феномен на источнословенској основи, слично је пуногласју, али с учешћем редукованих ъ и ь:
*TъrT > TъrъT *TьrT > TьrьT
Било је карактеристично за северокривичска наречја и староновгородски дијалекат. Резултат је била редукција или нестајање другог полугласника у таквим комбинацијама, или пуна вокализација по општем правилу као резултат нестанка редукованих.
Неке речи са другим пуногласјем су ушле у књижевни руски језик, на пример вер/ё/вка (старорус. вьрвъка), бестол/о/чь под условом да је сродан толк (старорус. тълкъ), сумер/е/чный са речју сумерки (старорус. сумьркъ). Шта се тиче времена постанка ове појаве, лингвисти немају једнострано мишљење. Неки мисле да се друго пуногласје појавило у доба нестанка редукованих (друга половина XII—XIII века), неко ову појаву смешта у много ранији период.
Друго пуногласје се може видети углавном у дијалектима северноруског наречја, али се у у њима развијало постепено. Области ширења неких дијалеката, у којим се други самогласник изговара после ликвиде, приказане су на мапама дијалектолошког атласа руског језика:
верх (ве́рех, верёх); серп (се́реп, серёп); — Карта 91. Наличие полногласного сочетания в словах верх, серп. корм (ко́ром, коро́м); столб (сто́лоб, столо́б); горб (го́роб, горо́б)
и речи са кореном долг-, долж- (до́лог (долг), до́ложен, доло́жен, доложён, до́ложность и тако даље). — Карта 92. Наличие полногласного сочетания в словах корм, столб, горб и словах с корнями долг- / долж-.
Непуногласје У јужнословенским језицима, делимично и у западнословенским, ова појава зове се непуногласје. У јужнословенским језицима и западнословенским дијалекатима старе Моравске (савремени чешки и словачки језик) настало је метатезом ликвиде. Комбинације *TorT, *TolT су промениле у TraT, TlaT, а *TerT, *TelT су промениле у TrěT, TlěT:
савремени буг. крава, злато, мляко, пред; срп. крава, злато, млеко, пре; хрв. krava, zlato, mlijeko, prije; макед. крава, злато, млеко, пред; словен. kráva, zlato, mleko, pred; чеш. kráva, zlato, mléko, před; словачк. krava, zlato, mlieko, pred.
Истовремено у пољском и лужичкосрпским језицима на месту *TorT, *TolT су се појавили TroT, TloT, а на месту *TerT, *TelT — TreT, TleT:
пољск. krowa, złoto, mleko, przed.
За разлику од осталих словенских језика, рефлекс *TorT је у словеначком и кашупском остао без промена.
Референце
Литература
Полногласие — статья из Большой советской энциклопедии. Порохова О. Г. Полногласие и неполногласие в русском литературном языке и народных говорах. — Л., 1988.
Категорија:Фонетика