Жерар Филип (; Кан, 4. децембар 1922 – 25. новембар 1959) био је истакнути француски глумац који се у периоду од 1944. до 1959. године појавио у 34 филма. Све до своје преране смрти био је једна од главних звијезда послијератног периода. Његов лик остао је упамћен као младалачки и романтичан, због чега је постао једна од икона француске кинематографије.
Живот и каријера
Младост Рођен као Жерар Албер Филип (Gérard Albert Philip) у Кану у добростојећој породици, Жерар је једном четвртином имао чешко поријекло преко баке са мајчине стране.Radio.cz Његов отац, Марсел Филип (1893–1973), био је адвокат у Кану; мајка му је била Марија Елиса „Миноу” Филип, рођена Вилет (1894-1970). По мајчином савјету, Жерар је 1944. године промијенио презиме из Philip у Philipe.
Као тинејџер, Филип је ишао на часове глуме прије него што је отишао у Париз да студира на Конзерваторијуму драмске умјетности.
Први филмови Филип је свој филмски првенац имао у филму Les Petites du quai aux fleurs (1943), режисера Марка Алегрета, у улози за коју није кредитован.
Имао је мању улогу у филму Box of Dreams (1945), а послије тога је био трећи најплаћенији глумац у филму Land Without Stars (1946), након Жани Олт и Пјера Брасера; филм је написао и режирао Жорж Лакомб.THE FRENCH CINEMA SINCE THE LIBERATION Hackett, Hazel. Sight and Sound; London .
Када је имао 19 година, дебитовао је у позоришту у Ници; а сљедеће године његов одличан наступ у представи Албера Камија Калигула донио му је добру репутацију.THE FRENCH THEATRE: Old Vic's Success; Existentialist's Herror Play Watt, Alexander. The Scotsman (1921-1950); Edinburgh, Scotland [Edinburgh, Scotland]09 Dec 1946: 4.
Слава
Филип је имао главну улогу у филму Идиот (1946), адаптацији романа Фјодора Достојевског, где је глумила Едвиж Фејер а режисер је био Жоржа Лампин. То дело је приказивано и у другим земљама и успоставило је Филипа као водећег глумца. Он је глумео у Ouvert pour cause d'inventaire (1946), кратком филму који је био рани рад за Алена Ренеа.
Жерар је позван је да ради са Јавним националним театром (T.N.P.) у Паризу и Авињону, чији је фестивал, који је 1947. основао Жан Вилар, најстарији и најпознатији у Француској.
Филип је стекао славу захваљујући свом наступу у филму Ђаво у телу Клода Отан-Лара (1947), заједно са Мишелин Пресл. То дело је остварило огроман успех на благајни. Он је наставио је да глуми у филму La Chartreuse de Parme (1948) редитеља Кристијана Жака, који је био популарнији чак и од Ђавола у телу. Пратио га је са Таквом лепом малом плажом (1949) за Ивес Алегрет; Сви путеви воде у Рим (1949), поновни сусрет са Прелом, за Жана Бојеа; и Лепотица и ђаво (1950) за Рене Клемана.
Филип је био у Juliette, or Key of Dreams (1951) са Сузаном Клотје за Марсела Карна; The Seven Deadly Sins (1952), антологијски филм свих звезда; и Fan Fan the Tulip (1953), луда авантура са Ђином Лолобриђидом за Христјана-Жака која је била веома популарна. Био је у Beauties of the Night (1952), поново са Лолобриђидом, и Мартин Кaрол, у режији Клерa; Поносни и лепи (1953) са Мишел Морган; још две антологије свих звезда: Десило се у парку (1953) и Краљевскe afere у Версају (1954). Затим је урадио Црвенo и црнo (1954) са Данијелом Дарје и имао је велики успех са Великим маневром (1955) за Ренеа Kлeра, са Морганом у главној улози.
Филип је урадио Најбољу улогу (1956) за Ив Алегре и био је једна од многих звезда у филму If Paris Were Told to Us (1956). Он је написао, режирао и глумио у Bold Adventure (1956), комични авантуристички филм. Глумио је у Љубавницима Париза (1957) за Жилијена Дививијеа и Montparnasse 19 (1958) за Жака Бекера. Био је једна од многих звезда у филму Life Together (1958) и најбоље наплаћен у The Gambler (1958).
Године 1958. одлази у Њујорк и наступа на Бродвеју у свефранцуским Lorenzaccio и Le Cid. Филип је играо Валмонта у модерној верзији Роже Вадимовог Les liaisons dangereuses (1959), појављујући се заједно са Жаном Моро.
Његов последњи филм је био Fever Mounts at El Pao (1960) за Луиса Буњуела.
Смрт Жерар Филип је преминуо од хепатоцелуларног карцинома док је радио на пројекту за филм у Паризу, неколико дана прије његовог 37. рођендана. По његовим посљедњим жељама, сахрањен је, обучен у костим Дон Родрига на сеоском гробљу у Раматољу, у департману Вар, недалеко од обале Средоземног мора.
Почасти thumb|250px|Улица Жерара Филипа у Паризу
Године 1961, његов портрет се појавио на француској комеморативној поштанској марки.
По њему је названо „Театар Жерар Филип“ () у Паризу."Official Website of the Gérard Philipe Theatre" Од 1962. до 2000. године, град Париз је скоро сваке године додељивао „Гран при Жерара Филипа де ла Вил де Париз“ за најбољу глумицу или најбољег глумца у париском позоришту. Добитници награда били су Жерар Депардје, Данијел Отеј, Марија де Медејрос и Изабел Каре.
Постоји и филмски фестивал назван у његову част, као и низ позоришта и школа (као што је Колеџ Жерар Филип – Коголин) у различитим деловима Француске. По њему је назван културни центар у Берлину.
Филмографија
Глума ГодинаОригиналан назив1944Les Petites du quai aux fleurs1945La boîte aux rêves1946Le pays sans étoilesL'idiotOuvert pour cause d'inventaire1947Le diable au corps1948La Chartreuse de Parme1949Une si jolie petite plageTous les chemins mènent à Rome1950La Beauté du diableLa RondeSouvenirs perdus1951Juliette ou La clef des songesSaint-Louis, ange de la paix1952Les Sept péchés capitauxFanfan la TulipeLes Belles de nuit1953Les OrgueilleuxVilla Borghese1954Versailles m'était contéMonsieur RipoisLe Rouge et le Noir1955Les Grandes ManœuvresLa Meilleure Part1956Si Paris nous était contéLes Aventures de Till L'EspiègleSur les rivages de l'ambre1957Pot-Bouille1958Montparnasse 19La Vie à deuxLe Joueur1959Les Liaisons dangereusesBox office information for Roger Vadim films at Box Office Story"GALLIC CENSORS POUNCE; MLLE. 'B. B.' SUBSIDES" by CYNTHIA GRENIER, PARIS. The New York Times 11 October 1959: X9.La Fièvre Monte à El Pao
Глас
Le Petit Prince (1954) La Vie de W.-A. Mozart - racontée aux enfants (1954) Pierre et le Loup ( Пећа и вук Сергеја Прокофјева) са Симфонијским оркестром СССР-а (1956)
Референце
Литература
http://www.radio.cz/fr/rubrique/faits/gerard-philippe-comedien-francais-tres-aime-des-tcheques
Библиографије Marie-Thérèse Serrière, Le T.N.P. et nous, Librairie José Corti, 1959 ; Anne Philipe, Claude Roy, Souvenirs (biographie), 1960 ; Paul Giannoli, La vie inspirée de Gérard Philipe, Éditions Plon, 1960 ; Henri Pichette, Tombeau de Gérard Philipe, Gallimard, 1961 ; Maurice Périsset, Gérard Philipe ou la jeunesse du monde, Au fil d'Ariane, 1964 ; Anne Philipe, Le Temps d’un soupir, Julliard, 1964 ; Monique Chapelle, Gérard Philipe, notre éternelle jeunesse, Robert Laffont, 1965 ; Georges Sadoul, Gérard Philipe, Seghers, 1967 ; Urbain Jacques, Il y a dix ans, Gérard Philipe, La Thiele, 1969 ; Pierre Leprohon, Gérard Philipe, Anthologie du Cinéma, 1971 ; Georges Sadoul, Gérard Philipe, Lherminier Éditeur, 1979 ; Maurice Périsset, Gérard Philipe, éditions Alain Lefevre, 1979 ; rééd. Éditions de la Seine, 1994 ; Philippe Durant, Gérard Philipe, Éditions PAC, 1983 ; Pierre Cadars, Gérard Philipe, Henry Veyrier, 1984 ; Dominique Nores, Gérard Philipe qui êtes-vous ?, Éditions de la manufacture, 1989 ; Pierre Cadars, Gérard Philipe, Ramsay Poche, 1990 ; Gérard Bonal, Gérard Philipe, biographie, Seuil, 1994 ; rééd. 2009 ; Gisèle et Jean Boissieu, Avignon : nos années Vilar, Autres Temps, 1994 ; Jean-François Josselin, Gérard Philipe, Le Prince d'Avignon, Arte, 1996 ; Martine Le Coz, Le Dictionnaire de Gérard Philipe, L'Harmattant, 1996 ; Gérard Bonal, Gérard Philipe, l'album, Seuil / Jazz Éditions, 1999 ; Mango Jeunesse, Gérard Philipe, L'œil et le mot, 2003 ; Gérard Bonal, Gérard Philipe, un acteur dans son temps, Bibliothèque nationale de France, 2003 ; Michel Quint, Et mon mal est délicieux (roman), Joëlle Losfeld, 2003 ; Jean Vilar, Gérard Philipe, J'imagine mal la victoire sans toi, Association Jean Vilar, 2004 ; Olivier Barrot, L'Ami posthume, Gérard Philipe 1922-1959, Grasset et Fasquelle, 2008 ; Gérard Philipe, Anne Philipe, Georges Perros, Correspondance 1946-1978, Finitude, 2008 ; Michelangelo Capua, Gérard Philipe, Edizioni Falsopiano, 2008 ; Christel Givelet, Gérard Philipe, le murmure d'un ange, Paris, 2009. Jean Vilar, Gérard Philipe, , TriArtis Editions, coll. Scènes intempestives à Grignan, en partenariat avec la Maison Jean Vilar d'Avignon, Paris Jérôme Garcin, Le Dernier Hiver du Cid, Gallimard, 2019, 208 p.
Спољашње везе
-{Les points sur les i}-
Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 1959. Категорија:Француски глумци Категорија:Добитници награде Сезар Категорија:Умрли од рака