Модерна филозофија је филозофија развијена у модерном добу. Није специфична школа (не треба је мешати са модернизмом), мада постоје сличности, што помаже да се разликује од раније филозофије. Отприлике 17. и почетак 20. века означавају почетак и крај модерне филозофије.
Модерна западна филозофија
мини|234x234пиксел|Никола Кузански
Ренесансна филозофија Ренесансни хуманизам истицао је вредност људских бића и супротставио се догми и схоластици.
Ренесансни филозофи:
Ђовани Пико дела Мирандола Никола Кузански Ђордано Бруно Галилео Галилеј Николо Макијавели Мишел де Монтењ Франсиско Суарез
мини|238x238пиксел|Рене Декарт
Рационализам
Модерна филозофија традиционално започиње Реном Декартом и његовим „Мислим, дакле постојим".
Открива да ce може сумњати у готово све: реалност физичких објеката, Бога, своја сећања, историју, науку, чак и математику, али не може ce сумњати у ствари.
Рационалистички филозофи:
Кристијан Вулф Рене Декарт Барух Спиноза Готфрид Вилхелм Лајбниц
Емпиризам
Емпиризам је теорија сазнања која се супротставља другим теоријама, као што су рационализам, идеализам и историцизам. Емпиризам тврди да знање долази (само или првенствено) чулним искуством, за разлику од рационализма, који тврди да то знање долази из мишљења. И емпиризам и рационализам су индивидуалистичке теорије знања, док је историцизам социјална епистемологија.
Емпиричари:
Џон Лок Џорџ Беркли Дејвид Хјум Франсис Бејкон
Политичка филозофија
Политичка филозофија проучава темe као што су политика, слобода, правда, имовина, права, закон и примена законског кодекса од стране власти: шта су они, зашто су (или чак ако су) потребни, шта, ако ништа друго, чини владу легитимном, која права и слободе треба да штити и зашто, какав облик треба да има и зашто, какав је закон и које дужности грађани дугују легитимној влади.. Charles Blattberg, who defines politics as "responding to conflict with dialogue," suggests that political philosophies offer philosophical accounts of that dialogue. See his in Patriotic Elaborations: Essays in Practical Philosophy, Montreal and Kingston: McGill-Queen's University Press, 2009. мини|171x171пиксел|Томас Хобс мини|227x227пиксел|Жан Жак Русо
Политички филозофи:
Велика Британија
Томас Хобс Џон Лок Џон Стјуарт Мил Џереми Бентам
Француска
Монтескје Жан Жак Русо Волтер
Италија
Чезаре Бекарија Ђанбатиста Вико Ђузепе Мацини
Немачка
Карл Маркc Фридрих Енгелс
Идеализам
Идеализам се односи на групу филозофијe која тврди да је стварност онаква какву је ми знамо, у основи конструкцијe ума или на неки други начин нематеријална.Daniel Sommer Robinson, "Idealism", Encyclopædia Britannica, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/281802/idealism
Идеалистички филозофи:
Имануел Кант Јохан Готлиб Фихте Фридрих фон Шелинг Георг Вилхелм Фридрих Хегел Артур Шопенхауер
мини|256x256пиксел|Серен Киркегор
Егзистенцијализам
Егзистенцијализам се генерално сматра филозофским и културним покретом чије полазиште филозофског мишљења мора бити појединац и искуства појединца. Eгзистенцијалисти сматрају да морално и научно мишљење заједно нису довољни за разумевање људског постојања, потребан је даљи скуп категорија, вођен нормом аутентичности.. London, 2009, Stewart, Jon. Kierkegaard and Existentialism. Farnham, England, 2010, p. ix
Егзистенцијални филозофи:
Серен Киркегор Фридрих Ниче Жан Пол Сартр Симон де Бовоар Карл Јасперс Габријел Марсел Мартин Хајдегер
Феноменологија
Феноменологија је проучавање структуре искуства. То је широки филозофски покрет који је у раним годинама 20. века основао Едмунд Хусерл, а проширили његови следбеници нa Универзитету у Гетингену и Минхену у Немачкој. Филозофија се затим проширила на Француску и Сједињене Државе.
Феноменолошки филозофи:
Едмунд Хусерл Мартин Хајдегер Морис Мерло-Понти Макс Фердинанд Шелер
Прагматизам
Прагматизам је филозофска традиција усредсређена на повезивање праксе и теорије. Описује процес где се теорија одваја од праксе и опет спаја са њом како би формирала интелигентну праксу. Важне позиције карактеристичне за прагматизам укључују инструментализам, радикални емпиризам, верификационизам, концептуализам и фалибилизам.
Прагматистички филозофи:
Чарлс Сандерс Перс Вилијам Џејмс Џон Дјуи
Аналитичка филозофија
Аналитичка филозофија доминирала је у земљама које говоре енглески језик у 20. веку. У Сједињеним Државама, Великој Британији, Канади, Скандинавији, Аустралији и Новом Зеланду, велика већина универзитетских филозофских одељења идентификује себе као ,,аналитичкa" одељења."Without exception, the best philosophy departments in the United States are dominated by analytic philosophy, and among the leading philosophers in the United States, all but a tiny handful would be classified as analytic philosophers. Practitioners of types of philosophizing that are not in the analytic tradition—such as phenomenology, classical pragmatism, existentialism, or Marxism—feel it necessary to define their position in relation to analytic philosophy."John Searle (2003) Contemporary Philosophy in the United States in N. Bunnin and E.P. Tsui-James (eds.), , 2nd ed., (Blackwell, 2003), Израз се генерално односи на широку филозофску традицију. "[I]t is difficult to give a precise definition of 'analytic philosophy' since it is not so much a specific doctrine as a loose concatenation of approaches to problems." Also, see ibid., p. 7: "I think Sluga is right in saying 'it may be hopeless to try to determine the essence of analytic philosophy.' Nearly every proposed definition has been challenged by some scholar. [...] [W]e are dealing with a family resemblance concept.". "The answer to the title question, then, is that analytic philosophy is a tradition held together both by ties of mutual influence and by family resemblances." коју карактерише јасноћa и аргументацијa (често се постиже модерном математичком логиком и анализом језика) и поштовањем природних наука..: "analytical philosophy [is] too narrow a label, since [it] is not generally a matter of taking a word or concept and analyzing it (whatever exactly that might be). [...] This tradition emphasizes clarity, rigor, argument, theory, truth. It is not a tradition that aims primarily for inspiration or consolation or ideology. Nor is it particularly concerned with 'philosophy of life,' though parts of it are. This kind of philosophy is more like science than religion, more like mathematics than poetry – though it is neither science nor mathematics."
Аналитички филозофи:
Рудолф Карнап Готлоб Фреге Џорџ Едвард Мур Бертранд Расел Лудвиг Витгенштајн
Модерна азијска филозофија У модерном периоду појавили су се различити филозофски покрети, у Азији, укључујући:
Нови конфуцијанизам Маоизам Будистички модернизам Кјото школа
Референце
Литература
. London: Verso. pp. 16–17. . Paperback reprint New York: Viking Penguin, 1988. . . p. 44 n. 2.
. Copleston, Frederick (1946–1975). A History of Philosophy. Great Britain: Continuum. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (1996) [1892 Kegan Paul]. Haldane, Elizabeth Sanderson, ed. Vorlesungen über die Geschichte der Philosophie [Hegel's Lectures on the history of philosophy 3 vols.]. Humanities Press International. Academic journals dedicated to political philosophy include: Political Theory, Philosophy and Public Affairs, Contemporary Political Theory, Theory & Event, Constellations, and Journal of Political Philosophy
London Philosophy Study Guide offers many suggestions on what to read, depending on the student's familiarity with the subject: Political Philosophy
Alexander F. Tsvirkun 2008. History of political and legal Teachings of Ukraine. Kharkiv. .
Спољашње везе
Категорија:Историја филозофије Категорија:Филозофија Категорија:Филозофија по епохи Категорија:Филозофске теорије