Влада Арсић (Београд, 14. новембар 1963) српски је писац, новинар и публициста.
Биографија Студирао је новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, а каријеру је започео средином осамдесетих година прошлог века у Новим омладинским новинама (НОН), „Младости” и општинском гласилу „Вождовачке новине”. Био је председник омладине Вождовца, члан Друштвено-политичког већа града Београда и члан Републичке конференције ССО Србије. Након увођења вишестраначја престао је са сваким видом политичког ангажовања.
Током новинарске каријере писао је за „Илустровану политику”, „Политикин забавник” и „Националну ревију Србија”, био је уредник у Дневним новинама „Пресс” и ревији „САТ плус”, те главни и одговорни уредник часописа „Хоризонт”. За непуних годину дана постојања, овај часопис добио је и највишу награду Туристичке организације Србије – Туристички цвет у области фотографије. Био је аутор и први уредник телевизијског серијала „Од злата јабука” за који је на Међународном фестивалу документарног филма у Великој Плани (2013) добио Златну буклију за литерарни приступ у филму „Божић у Злакуси”.
Ангажован је као едукатор Фондације „Тијана Јурић” и лиценцирани је предавач МУП-а на тему педофилије, наркоманије, секти, трговине људима и интернет-предатора.
Живи и ствара у Београду.
Библиографија Kњижевно стваралаштво започео је 2010. године публицистичким делом „Лопатање ђавола” штампаном у тиражу од 20.000 примерака, у којем се позабавио проблемом наркоманије у Србији. И наредна два дела посветио је пошастима које прете нашој деци и омладини. У роману „Изгубљене у магли” бави се принудном проституцијом, а у „Армагедону” проблемом педофилије и замкама које нам прете из стварног, али и виртуелног света друштвених мрежа.
Један је од најчитанијих домаћих аутора, а пажњу публике највише је привукао делима који се баве романсираном историјом. У роману „Бродолом” отргао је од заборава највећу речну катастрофу на Балкану, несрећу брода „Ниш”, који је 9. септембра 1952. године потонуо на ушћу Саве у Дунав.
„Ноћ архангела“ прати судбину потомака убица Вожда Kарађорђа, а „Kад звона занеме” највећи помор у историји модерне Србије, епидемију пегавог тифуса 1914/1915. године. Најлуђе сторије из наше историје сабрао је у делу „Невиђена Србија”. Реч је о 90 најчуднијих прича, анегдота и догађаја из наше прошлости који би се, већином, могли сврстати и у рубрику „Веровали или не”.
У свом последњем роману „Осиње гнездо” преиспитује мит о судбини моштију Светог Саве и поставља многа питања у вези са нашом судбином. Романи „Изгубљене у магли” и „Бродолом” доживели су радио адаптацију и премијерно изведени у оквиру Драмског програма Радио Београда, а роман „Kад звона занеме”, према званичним подацима Народне библиотеке Србије, увршћен је међу десет најчитанијих књига у 2017. години.
Лопатање ђавола (Пресс публисхинг гроуп, 2010) Изгубљене у магли (Лагуна, 2012) Армагедон (Самиздат Б92, 2014 и Фондација „Тијана Јурић“, 2019) Бродолом (Лагуна, 2014) Kад звона занеме (РТС Издаваштво, 2016) Ноћ архангела (Лагуна, 2016) Невиђена Србија (Лагуна, 2018) Приче уз огњиште (ИK Страхор, 2019) Осиње гнездо (Лагуна, 2020)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1963. Категорија:Новинари из Београда Категорија:Српски новинари Категорија:Српски публицисти Категорија:Српски књижевници Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Студенти Факултета политичких наука Универзитета у Београду