Опсада Београда (1382. или касније) коју је извршио српски кнез Лазар Хребељановић је догађај који историјски није много потврђен нити познат. Помиње га Мавро Орбин у свом делу Краљевство Словена из 1601. у одељку „Лазаревићи и Бранковићи” у ком наводи да је кнез Лазар освојио и уништио Београд, који је тада био у саставу Краљевине Угарске. До опсаде је могуће дошло у склопу тадашњег грађанског рата који се дешавао у Угарској, а у ком су кнез Лазар и краљ Твртко узели учешће. Само освајање и уништење града је могући конструкт и погрешно пренета чињеница, с обзиром да је Београд био јака тврђава.

Околности Смрћу мађарског краља Лајоша I Анжујског 1382. године отпочиње период опадања моћи Угарског краљевства. Угарска запада у грађански рат, услед непостојања наследника из династије Анжујаца (која је Угарском владала од 1310. године). Кандидати за угарски престо су Жигмунд Луксембуршки и Ладислав Напуљски. Kнез Лазар и краљ Твртко тада подржавају Ладислава, кога подржава и већина угарског племства. У овим сукобима учествује и Никола II Горјански, зет кнеза Лазара. Док је Лазар у том тренутку најмоћнији српски великаш који влада Моравском Србијом.

И управо у тим окршајима спомиње се српска коњица, коју су кнез Лазар и краљ Твртко послали као помоћ побуњеном племству против Жигмунда Луксембуршког који се прогласио за краља. Постоје документи у којима се Жигмунд хвали како је заробио мноштво неверничких и шизматичких Босанаца и Рашана. Изгледало је тог момента да је побуна у Угарској напокон смирена, али није било тако. Већина побуњеника нашла је уточиште на двору краља Твртка.

Краљу Твртку је тада дошла идеја да завлада Хрватском и Далмацијом. Он је и до тада успео да се добро окористи овом ситуацијом у Угарској и да за себе освоји део Хума и неке жупе попут Ливна, Дувна, Гламоча итд.

За то време кнез Лазар је имао својих брига. У овом приказу догађаја у Угарској након смрти краља Лудвига видљива је улога кнеза, али она ни у ком случају није била одлучујућа и чини се да се кнез није баш сувише упуштао у угарске послове. Његови потези су били тек у оним оквирима који показују да више не признаје угарске владаре за своје господаре, али тешко је уочити да је имао каквих већих амбиција. Велико је питање да ли је он уопште планирао дубљи продор на север у тренутку када је главна опасност претила са југа, од Османлија. По свему судећи, неких покушаја је било, но како су Београд и Голубац биле јаке тврђаве које су тражиле темељне опсаде, кнез сигурно није имао довољно средстава, али ни времена да се у то упушта. Могуће је исто тако да је кнез, као угарски вазал, имао неке поседе који су се налазили у Мачви и да је то створило збрку код Орбина, који је тврдио да је кнез Лазар заузео Београд и Голубац:

Око Београда су у претходном периоду вођене честе борбе, те Јованка Калић (у књизи Београд у средњем веку) претпоставља да је друга половина 14. века био период опадања града, односно период када Београд није могао „доживети неко значајније повећање. Напротив, не би било необично да је дошло и до извесног осипања градског становништва у периоду тешких ратова”.

Информација о опсади Београда од стране војске кнеза Лазара долази из неких српских летописа. У првом реду ту је Троношки летопис из 1791. Највероватније је из сличних извора податке преузео дубровачки писац Мавро Орбин, аутор Краљевства Словена. До опсаде је дошло пре смрти кнеза Лазара, дакле пре 1389. године. Прецизнију хронолошку одредницу није могуће дати.

Референце

Литература

Београд: Српска књижевна задруга Београд: Српска књижевна задруга. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.

Категорија:Опсаде Београда Категорија:1382.