десно|мини|300x300пиксел| Река Мади (Масачусетс) Загађење од не-тачкастих извора загађења је загађење које настаје из више расутих извора, и у директној је супротности са загађењем од тачкастог извора које потиче из једног извора. Загађање из не-тачкастих извора углавном је последица отицања са земље: падавина, атмосферског таложења, дренаже, цурења или хидролошких модификација (кише и топљења снега) где је тешко пратити загађење од само једног извора.
Загађење воде од не-тачкастих извора, утиче на водно тело из извора као што су загађено отицање са пољопривредних подручја које се слива у реку или отпадака који се ветром наносе у море. Загађење ваздуха утиче на квалитет ваздуха из извора попут димњака или издувних цеви аутомобила. Иако ови загађивачи потичу од тачкастог извора, способност транспорта дугог домета и вишеструки извори загађујућих супстанци чине га не-тачкастим извором загађења. Загађење из не-тачкастих извора је у супротности са загађењем са тачкастих извора, где се испуштање врши у водно тело или у атмосферу на једној локацији.
Загађење из не-тачкастих извора може произаћи из више различитих извора, а ниједно специфично решење не може се применити да би се решио проблем, што отежава регулацију. Загађење воде из не-тачкастих извора тешко је контролисати, јер долази од свакодневних активности многих различитих људских активности, попут ђубрења травњака, примене пестицида, изградње путева или изградње зграда.
То је водећи узрок загађења воде у Сједињеним Државама данас, са загађеним отицањем од пољопривреде и хидромодификацијом примарних извора.
Остали значајни извори отицања укључују модификацију станишта и развој и бригу о шумама (шумарство).
Контаминирана кишна вода која се испира са паркиралишта, путева и аутопутева, и травњака (који често садрже ђубрива и пестициде) назива се градским отицањем. Овај одвод се често класификује као врста загађења не-тачкастим извором загађења. Неки га такође могу сматрати тачкастим извором, јер се много пута усмерава у општинске системе за одвод кишних вода и одводи кроз цеви у површинске воде. Међутим, не отиче све кроз кишне канализационе системе пре уласка у водена тела. Део се може улити директно у водна тела, посебно у развојним и приградским областима. Такође, за разлику од других врста тачкастих извора, као што су испуштања из индустрије, постројења за пречишћавање отпадних вода и других, загађење у градском отицању не може се приписати једној активности или чак групи активности. Стога, будући да није узрокован лако идентификованом и регулисаном делатношћу, извори загађења из урбаних токова такође се често третирају као истински не-тачкасти извори, које локалне управе теже да смање.
Основни типови мини| Отицање земље и ђубрива током кишне олује
Седимент Седимент (растресито тло) укључује муљ (ситне честице) и суспендоване чврсте материје (веће честице). Седимент може ући у површинске воде са ерозивних обала и из површинског отицања због неодговарајућег биљног покривача на градском и руралном земљишту.Iowa State University. University Extension. Ames, IA. "Iowa Fact Sheet: Agriculture and Water Quality." October 2001. Document No. EDC232a. Седимент ствара замућеност у водним телима, смањујући количину светлости која досеже до нижих дубина, што може спречити раст подводних водених биљака и тако утицати на врсте које зависе од њих, попут риба и љускара. Високи ниво мутноће такође инхибира системе за пречишћавање воде за пиће.
Талог се такође може испуштати из више различитих извора. Извори укључују грађевинске локације (мада су ово тачкасти извори, којима се може управљати контролом ерозије и седимента), њиве, обале водотока, и веома нарушена подручја.
Хранљиви састојци мини| Загађење из не-тачкастих извора које настаје када падавине (1) носе загађиваче из земље, попут азота (N) и фосфора (P), који потичу од ђубрива које се користи на пољопривредним земљиштима (2) или у градским областима (3). Ови храњиви састојци могу изазвати еутрофикацију (4). Хранљиве материје се углавном односе на неорганске материје из отицања, одлагалишта отпада, сточарства и узгоја житарица. Два главна хранљива састојка која се разматрају су фосфор и азот.
Фосфор је храњива материја која се јавља у многим облицима који су биорасположиви. Има га много у муљу градске канализације. Главни је састојак у многим ђубривима која се користе у пољопривреди, а може постати ограничавајући храњиви састојак у слатководним системима и неким естуарима. Фосфор се најчешће преноси у водна тела ерозијом тла, јер се многи облици фосфора адсорбују на честице тла. Превелика количина фосфора у воденим системима (посебно слатководним језерима, акумулацијама и рибњацима) доводи до пролиферације (раста) микроскопских алги званих фитопланктон. Повећање количине органске материје због прекомерног раста фитопланктона назива се еутрофикација. Уобичајени симптом еутрофикације је цветање алги које могу произвести ружну површинску пену, бацање сенке на корисне врсте биљака, стварање једињења који узрокују укус и мирис и трују воду услед токсина произведених у алгама. Ови токсини представљају посебан проблем у системима водоснабдевања питком водом јер неки токсини могу изазвати болести код људи, а уклањање токсина је тешко и скупо. Бактеријска разградња цветова алги троши растворени кисеоник у води, стварајући хипоксију са штетним последицама за рибе и водене бескичмењаке.
Азот је други кључни састојак ђубрива и обично постаје загађивач у системима слане воде или сланкастим естуарским системима где је азот ограничавајућа храњива материја. Слично фосфору у слатким водама, прекомерне количине биорасположивог азота у морским системима доводе до еутрофикације и цветања алги. Хипоксија је све чешћи резултат еутрофикације у морским системима и може утицати на велике површине естуара, увала и приобалних вода. Сваког лета формирају се хипоксични услови у водама при дну реке Мисисипи на ушћу у Мексички залив. Током последњих лета, просторни обим ове "мртве зоне" је упоредив са подручјем Њу Џерсија и има велике штетне последице за рибарство у региону.
Азот се најчешће преноси водом као нитрат (NО3). Азот обично доспева у речни слив као органски азот или амонијак (NH3), па остаје везан за земљу све док се оксидацијом не претвори у нитрат. Пошто је нитрат углавном већ уграђен у тло, вода која пролази кроз тло (тј. прелив и дренажа) га највероватније преноси, а не површинско отицање.
Токсични загађивачи и хемикалије Једињења која укључују тешке метале као што су олово, жива, цинк и кадмијум, органски материјали попут полихлорованих бифенила (PAHs) и полицикличких ароматичних угљоводоника (PCBs), средства за гашење пожара и неке друге супстанце су отпорне на разлагање. Ови загађивачи могу потицати из различитих извора, укључујући муљ градске канализације, рударске активности, емисије из возила, сагоревање фосилних горива, урбано отицање, индустријске активности и депоније.
Токсичне хемикалије углавном укључују органска једињења и неорганска једињења. Ова једињења укључују пестициде попут ДДТ, киселине и соли које имају озбиљне ефекте на екосистеме и водна тела. Ова једињења могу да угрозе здравље људи и водених врста, а истовремено су отпорна на разлагање у животној средини.Penn State University. Pennsylvania Lake Erie NEMO. "Nonpoint Source Pollution." . Ове отровне хемикалије могу потицати са плодних земљишта, расадника, воћњака, градилишта, башта, травњака и одлагалишта.Rob Leeds, Larry C. Brown, Nathan L. Watermeier. "Food, Agricultural and Biological Engineering." Ohio State University Extension Fact Sheet.
Киселине и соли су углавном неоргански загађивачи из наводњаваних земљишта, рударских активности, урбаних отицања, индустријских локација и депонија.
Патогени Патогени су бактерије и вируси који се могу наћи у води и узроковати болести код људи. Обично патогени изазивају болести када су присутни у јавним системима питке воде. Патогени који се налазе у контаминираном отицању могу укључивати:
Cryptosporidium parvum Giardia lamblia Салмонела Норовируси и други вируси Паразитски црви
Колиформне бактерије и фекалне материје такође се могу открити у отицању. Ове бактерије су уобичајени индикатор загађења воде, али нису стварни узрок болести.U.S. Geological Survey. Reston, VA. "A Primer on Water Quality." FS-027-01. March 2001.
Патогени могу контаминирати отицање због лошег управљања сточним фармама, неисправних септичких система, неправилног руковања отпадом кућних љубимаца, превелике примене муља из отпадних вода, загађена кишне канализације и прелива санитарне канализације.
Главни извори
Градска и приградска подручја Градска и приградска подручја главни су извор не-тачкастог загађења због количине отицања која настаје због велике количине асфалтираних површина. Површине покривене асфалтом и бетоном, не пропуштају воду. Свака вода која је у контакту с тим површинама отиче и апсорбује се у околном тлу. Ове површине олакшавају кишној води преношење загађивача у околно тло.
Градилишта обично имају нарушено тло које се лако еродира падавинама попут кише, снега и града. Поред тога, одбачене нечистоће на локацији могу се однети отицањем воде и ући у водену средину.
Обично се у приградским областима хемикалије користе за негу травњака. Те хемикалије могу завршити у одводу и ући у околно окружење кроз кишну канализацију у граду. Пошто се вода у кишним одводима не третира пре него што уђе у околна водна тела, хемикалије директно улазе у воду.
Пољопривредне активности Пољопривредне активности представљају велики проценат свих не-тачкастих загађења. Када се велике површине земљишта ору ради узгоја усева, та активност открива и растресе тло. Тако тло постаје осетљиво на ерозију током кишних падавина. Такође може повећати количину ђубрива и пестицида који се преносе у оближње воде.
Атмосферски уноси Атмосферске падавине су извор неорганских и органских састојака, јер се ови састојци преносе из извора загађења ваздуха у земљу.. Обично индустријски објекти, попут фабрика, емитују загађење ваздуха испуштањем дима. Иако је то тачкасти извор, због дистрибутивне природе, преношења на велике удаљености и вишеструких извора загађења, он се може сматрати не-тачкастим извором у подручју депоновања. Атмосферски уноси који утичу на квалитет отицања могу потицати од сувог таложења између кишних падавина и влажног таложења током кише. Утицај аутомобилског саобраћаја на влажно и суво таложење које се јавља на или у близини аутопутева, друмских путева и паркиралишта ствара неизвесности у величинама различитих атмосферских извора у отицању. Постојеће мреже које користе протоколе довољне за квантификацију ових концентрација и оптерећења не мере много састојака који су од интереса и ове мреже су превише ретке да би пружиле добре процене таложења на локалном нивоу.
Отицање на аутопуту