Бежанијска улица је улица у Земуну. Простире се од Главне улице у Земуну до раскршћа Ивићеве, Угриновачке и Вртларске улице. Име је добила по оближњем насељу Бежанија.
Историјат Бежанијска улица је једна од најстаријих улица у Земуну. Трасирана је још за време античког Таурунума, а данашњи изглед улице потиче из 18. века. Име Бежанијска носи од 1793. године.
Одувек је важила за једну од главних градских саобраћајница. Завршавала се Бежанијском капијом, једном од главних у некадашњим бедемима града. Када су утврде срушене, средином седамдесетих година прошлог века, на њу је настављена Улица Тошин бунар.
Међу многим вредним здањима у овој улици, међу најстаријим сачуваним је Ичкова кућа. Уз њу се још издвајају и Кућа апотекара Штрајма, Харастијева кућа из 1904, кућа доктора Шена из 1927. године и зграда Српског дома из 1909. године.
Између два рата Бежанијска улица је била важно трговачко средиште са мноштвом занатлијских радњи. Овде је отворена прва робна кућа у граду. Посебну драж улици су давале бројне, надалеко познате кафане и ресторани. Од свих је најчувенија Златна круна, ресторан са лепом баштом, сопственом кугланом и изванредном народном кухињом.
Данашњи архитектонски изглед Бежанајске улице незнатно је измењен у односу на предратни период. То је и даље важна саобраћајница, која је задржала и привредни значај. И данас је у њој доста занатлијских и трговачких радњи.
Бр. 16 Кућа апотекара Штрајма налази се на углу Бежанијске и Светосавске улице. Саграђена је 1906. године. Пројектовао ју је архитекта Фрањо Јенч. Све до 1944. године када је побегао из Земуна, у овој кући је живео њен власник Хинко Штрајм, апотекар немачког порекла. Зграда је пројектована у стилу сецесије. Угаони део фасаде истакнут је улазним порталом, еркером и кубетом на спрату.
Бр. 18
Ичкова кућа налази се на углу Бежанијске и Светосавске улице. Једноспратница, подигнута је 1793. године у време прелаза барока у класицизам. Некада је имала гостионицу са преноћиштем за људе, коње и запреге. У њој 1802−03. је боравио чувени трговац и дипломата Петар Ичко, који је после увођења дахијске управе пребегао у аустријски погранични Земун. Од 1802. године је једна од значајних личности у припремању Првог српског устанка 1804, и српски дипломатски представник у преговорима о миру с Портом 1806. године (Ичков мир). Почетком XIX века у приземљу се налазила кафана „Код краљевића Марка". Зграда је обновљена 1991. године.
Види још Списак улица Земуна Улица Главна (Земун) Доњи Град (Земун)
Галерија
Референце
Литература
Шкаламера, Жељко. Старо језгро Земуна књига II, Београд: ЗЗСКГБ: 1967.
Спољашње везе Бежанијска улица на сајту planplus.rs
Категорија:Улице Земуна