thumb|upright=1.5|Atinska škola (1509–1511) slikara Rafaela, prikazuje poznate grčke filozofe u jednom idealizovanom okruženju inspirisanom arhitekturom antičke Grčke
Starogrčka filozofija je nastala u 6. veku pre nove ere i nastavila se tokom helenističkog perioda i doba u kojem su Grčka i većina grčkih naselja bile deo Rimskog carstva. Filozofija je korišćena kao vid shvatanja sveta sa nereligiozne perspektive. Ona se bavila širokim spektrom predmeta, uključujući astronomiju, matematiku, političku filozofiju, etiku, metafiziku, ontologiju, logiku, biologiju, retoriku i estetiku.
Grčka filozofija је uticala na veliki deo zapadne kulture od njenog nastanka. Alfred Nort Vajthed је jednom napomenuo: „Najsigurnija opšta karakterizacija evropske filozofske tradicije je ta da se sastoji od niza fusnota do Platona”., Part II, Chap. I, Sect. I. Jasne, neprekinute linije uticaja vode od starih grčkih i helenističkih filozofa do rane islamske filozofije, srednjovekovnog skolastizma, evropske renesanse i doba prosvetiteljstva..
Na grčku filozofiju donekle su uticale starija literatura o mudrosti i mitološke kosmogonije drevnog Bliskog Istoka, mada se i dalje raspravlja o obimu tog uticaja. Klasicista Martin Litčfild Vest navodi, „kontakt s orjentalnom kosmologijom i teologijom pomogao je u liberaciji imaginacije ranih grčkih filozofa; to im je zasigurno dalo mnoge sugestivne ideje. Ali oni su sebe učili razumu. Filozofija je, kako je mi razumemo, grčka tvorevina”.
Kasnija filozofska tradicija bila je u tolikoj meri pod uticajem Sokrata, kao što ga je predstavio Platon, da se filozofija razvijena pre Sokrata konvencionalno naziva predsokratskom filozofijom. Periodi koji su sledili, do i nakon ratova Aleksandra Velikog, su periodi „klasične grčke” i „helenističke” filozofije.
Prеsokratska filozofija
Konvencija o imenovanju onih filozofa koji su bili aktivni pre Sokratove smrti kao presokratovci se ustalila nakon izdavanja Herman Dilsove pulikacije -{Fragmente der Vorsokratiker}- 1903. godine, iako taj pojam nije nastao u njoj., by Friedrich Nietzsche , xiv–xvi. Taj izraz se smatra korisnim, jer je ono što je postalo poznato pod nazivom „atenska škola” (sastavljena od Sokrata, Platona i Aristotela) nagovestilo uspon novog pristupa filozofiji. Teza Fridriha Ničea da je ovaj pomak započeo sa Platonom, a ne sa Sokratom (i otuda njegova nomenklatura „predplatonske filozofije”) nije sprečila prevladavanje „predsokratovske” distinkcije., by Friedrich Nietzsche , xiii–xix.
Predsokratisti su se prvenstveno bavili kosmologijom, ontologijom i matematikom. Oni su se razlikovali od „nefilozofa” po tome što su odbacivali mitološka objašnjenja u korist argumentovanog diskursa.
Reference
Literatura
. Trafford Publishing John Burnet, Early Greek Philosophy, 1930.
. Søren Kierkegaard, On the Concept of Irony with Continual Reference to Socrates, 1841. University of California, 1992. (2nd Ed.) , Oxford, , Oxford [England] ; New York: Clarendon Press (1997)
Martín-Velasco, María José and María José García Blanco eds. . Press.
. Ethics and Sport. London; New York: Routledge. . Cambridge; New York: Cambridge University Press. Brisson, L. et al. . Presses universitaires de France, Paris Burnet, John, Early Greek Philosophy, Meridian Books, New York, 1957 , 3 vol. Milan 1977-1980) . Volume I, Thales to Plato, E.J. Brill, Leiden, 1963 Diels, Hermann, . rev. by Walther Kranz (1952)}. Freeman, Kathleen, . (Cambridge, 1970). . Kirk, G.S., Raven, J.E. & Schofield, M., The Presocratic Philosophers (Second Edition), Cambridge University Press, 1983 . Appleton-Century-Crofts, Inc., 1962 . Publibook, . Wiley-Blackwell,
. Press. . 2 vols.
. The Beginnings of Philosophy . Press. . Studies in the Doxographical Traditions of Ancient Philosophy
. The Presocratics. Edited by D. W. Graham. , 1st Volume, , Tübingen, 1856 , New York, 1898 (cf. Hanover Historical Texts) , Bristol, 1985 (cf. Xenophanes of Colophon by Giannis Stamatellos) 1, Leipzig 1988 (best Greek text available) , , Toronto 1992 (best English edition and translation)
U. De Young, "The Homeric Gods and Xenophanes' Opposing Theory of the Divine", 2000 W. Drechsler and R. Kattel, "Mensch und Gott bei Xenophanes", in: M. Witte, ed., Gott und Mensch im Dialog. Festschrift für Otto Kaiser zum 80. Geburtstag, Berlin – New York 2004, 111-129 H. Fränkel, . Mainzer Akademie der Wissenschaften und der Literatur, Abh. d. Geistes- und Sozialwiss. Kl., 1994, H. 7 W. Jaeger, , Gifford Lectures 1936, repr. Westport, Ct. 1980 K. Jaspers, 3, New York etc. 1993
O. Kaiser, , Berlin - New York 2003, 135-152
Spoljašnje veze
-{Ancient Greek Philosophy, entry in the Internet Encyclopedia of Philosophy}- -{Ancient Greek Philosophers, Worldhistorycharts.com}-
-{Stanford Encyclopedia of Philosophy}- -{Ancient Greek Philosophy and important Greek philosophers, Hellenism.Net}- -{Collections Containing Articles on Presocratic Philosophy}-
-{Giannis Stamatellos, Presocratic Philosophy}- -{Alain Sournia, }- -{Chronology and geographical origins: The Ionian origins of Greek Philosophy (video).}-
Категорија:Античка филозофија