Западно-малајско-полинежански језици, су парафилетска група аустронежанских језика која укључује оне малајско-полинежанске језике који не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани. Укључује аустронежанске језике којима се говори на Мадагаскару, у континенталној југоисточној Азији, Филипинима, на Великим Сундским острвима (укљ. мања суседна острва), Бали, Ломбок, западни део острва Сумбава, Палау и Маријанска острва.
Постојање западно-малајско-полинежанске гране малајско-полинежанских језика први је предложио Роберт Бласт, према његовом предлогу малајско-полинежански језици се састоје од две основне гране.Blust, Robert. 1980. Austronesian Etymologies. Oceanic Linguistics 19, pp. 1-189 Међутим због непостојања заједничких особина специфичних за језике ове хипотетичке гране, у новијим класификацијама њено постојање није признато.K. Alexander Adelaar & Nikolaus Himmelmann. 2005. The Austronesian languages of Asia and Madagascar: A historical perspective, pp. 1-42, London, Routledge
Породице које су укључиване Најзначајнији предлог за унутрашњу класификацију малајско-полинежанских језика дао је Роберт Бласт, који је представио неколико радова у којима заговара поделу на две основне гране западно-малајско-полинежанску и средњо-источно-малајско-полинежанску.
Док је средњо-источно-малајско-полинежанскa грана широко прихваћена као подгрупа (постоји мали број аутора који је оспораваRoss, Malcolm (2005), "Some current issues in Austronesian linguistics", in D.T. Tryon, ed., Comparative Austronesian Dictionary, 1, 45–120. Berlin: Mouton de Gruyter.(1), 114–158.), за западно-малајско-полинежанску грану већина аутора данас (укљ. самог Бласта) сматра да је то збирни назив, којим су обухваћене групе које не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани, другим речима није генетска подгрупа.
Малајско-полинежански језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике се могу поделити на следеће подгрупе:
Филипински (спорно) Батански Севернолузонски Средњолузонски Северноминдорски Ширесредњофилипински Каламијски Јужноминданајски (или билијски језици) Сангирски Минахасански Умирајскодумагетски Манидско-инагтијски Атски Самско-баџавски Северноборнејски Североисточносабашки Југозападносабашки Северносаравачки Кајанскомурички Копненодајачки Баритски (укљ. малгашки) Малајско-чамски Мокенскомокленски Северозападносуматрански (вероватно укљ. енгански језик) Реџаншки Лампуншки Сундски Јавански Мадурски Балијско-сасачко-сумбавски Целебешки Јужносулавешки Палаучки Чаморски
Према Смиту (2017) Језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике, према Смиту (2017) су укључени у доле наведене основне гране малајско-полинежанских језика. На основу предлога који је првобитно изнео Бласт (2010) као проширење ширесеверноборнејске хипотезе, Смит (2017) уједињује неколико малајско-полинежанских подгрупа у „западноиндонежанску грану”, на тај начин значајно смањујући број основних грана малајско-полинежанских језика:
Западноиндонежански Ширесеверноборнејски Северноборнејски Североисточносабашки Југозападносабашки Северносаравачки Средњосаравачки Кајански Копненодајачки Малајски Чамски Сундски Реџаншки Ширебаритски (језички комплекс) Самско-баџавски Баритски (парафилетски језички комплексSmith, Alexander D. 2018. The Barito Linkage Hypothesis, with a Note on the Position of Basap. JSEALS Volume 11.1 (2018).) Лампуншки Јавански Мадурски Балијско-сасачко-сумбавски Северозападносуматрански (проширена верзија северозападносуматранских језика, која укључује насалски; питање унутрашње класификације Смит је оставио отвореним) Целебешки Јужносулавешки Палаучки Чаморски Мокленски Филипински (језички комплекс, према Смиту, „више је слабо повезана група језика, која можда садржи већи број основних грана, него што је једна грана”)
Референце
*