Северозападносуматрански језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика, а њима се говори у унутрашњости северозападе Суматре и на неким мањим острвима западно од ње.
Класификација Унутрашња класификација Северозападносуматрански језици се класификују на следећи начин:
Батачки Гајојски Сималурски Нијаско-сикулски Ментавејски Енганојски (?)
Први лингвиста који је предложио постојање ове подгрупе је Лафебер (1922), он их је називао „батачко-нијаски језици”. Док је лексичке и фонолошке доказе који подржавају валидност ове подгрупе представио Нотхофер (1986), он је за разлику од Лафебера користио назив „баријерскоострвско-батачки језици”.Nothofer, Bernd (1986). "The Barrier Island Languages in the Austronesian Language Family". In Geraghty, P., Carrington, L. and Wurm, S.A. (eds.) Focal II: Papers From the Fourth International Conference on Austronesian Linguistics, pp. 87–109. Pacific Linguistics, Series C, No. 94, Canberra, Research School of Pacific and Asian Studies, The Australian National University.
Положај унутар ове подгрупе прилично удаљеног енганојског језика је споран. Лафебер (1922) и Нотхофер (1986) укључују енганојски као језик који врло вероватно припада овој подгрупи. Ово мишљење одбацује Едвардс (2015), који енганојски језик сматра за једну од основних грана малајско-полинежанских језика.Edwards, Owen (2015). "The Position of Enggano within Austronesian". Oceanic Linguistics 54(1): 54-109 Међутим, према Смиту (2017) и резултатима његових најновијих истраживања, оправдано је укључивање енганојског у ову грану, коју је он назвао суматрански језици. Према њему овој подгрупи припада и насалски језик, који је у употреби у покрајини Бенгкулу на југозападу Суматре.Smith, Alexander D. (2017). "The Western Malayo-Polynesian Problem". Oceanic Linguistics 56(2): 435-490
Референце