десно|100п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1946. године.

<center>15п ← јул Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године септембар → 15п

2. август У Скопљу, од 2. до 4. августа, на 43. годишњицу Илинденског устанка (1903) одржан Први конгрес Народног фронта Македоније (). Конгрес је донео Резолуцију о наредним задацима и изабрао Земаљски одбор Народног фронта Македоније, за чијег председника је изабран Дмитар Влахов, а за секретара Лазар Колишевски.

4. август У Сињу одржано традиционално витешко такмичење „Сињска алка“, на којем је славодобитник био алкар Предраг Грабовац, а заповедник алкарске свечаности алкарски војвода Петар Богдан Пеко.

10. август У Бачком Петровцу, у оквиру традиционалних Словачких народних свечаности, одржан Први конгрес словачких партизана. На Конгресу је поднет Реферат у коме је саопштено да се у редовима НОВ и ПОЈ током рата борио 2.591 добровољац словачке народности, од којих је током рата погинуло 700, а 250 постало инвалиди.

16. август Народна скупштина НР Босне и Херцеговине донела Закон о Уставотворној скупштини НР Босне и Херцеговине и Закон о избору народних посланика Уставотворне скупштине НР Босне и Херцеговине.

18. август У Скопљу одржан Први конгрес Јединствених синдиката Македоније, коме је присуствовало 218 делегата и 78 гостију. Током Конгреса поднети су реферати о економском и политичком положају, о организационом проблемима и о културно-просветном раду, усвојена правила Земаљског одбора Јединствених синдиката Македоније и извршен избор нових чланова Земаљског одбора. Након избора делегата за Савезни конгрес Јединствених синдиката Југославије, изабран је Пленум Земаљског одбора од 37 чланова, за чијег председника је изабран Страхил Гигов.

19. август Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, до 19. до 26. августа, боравио у посети НР Словенији, током које је обишао Јесенице и Блед, где је боравио 22. и 23. августа и потом Крањ, где је боравио од 24. до 26. августа. За време боравка у Словенији, Градски одбор Освободилне фронте Љубљане прогласио га је за почасног грађанина Љубљане.

21. август У Љубљани, од 21. до 30. августа, пред Војним судом Четврте армије ЈА одржано суђење бившем армијском генералу Југословенске војске Лаву Рупнику (1886—1946), заповеднику Словеначког домобранства, који је био оптужен за издају и колаборацију. Поред њега, на истом процесу суђени су — официр СС Ервин Розенер (1902—1946), љубљански бискуп Грегориј Рожман (1883—1959), шеф персоналног одељења Словенског домобранства Милко Визјак (1894—1959) и шеф полиције у Љубљани Ловро Хацин (1886—1946). Сви оптужени су проглашени кривима. Рупник, Розенер и Хацин осуђени су на смртну казну стрељањем (која је извршена 4. септембра), а остали на временске казне.

26. август Због оптужби Владе Краљевине Грчке да Југославија помаже Демократску армију Грчке (бивши ЕЛАС), југословенски амбасадор у Атини Изидор Цанкар напустио Грчку.

30. август Сабор НР Хрватске донео Закон о Уставотворном сабору НР Хрватске и Закон о избору народних заступника за Уставотворни сабор НР Хрватске.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*8