Унутрашња Стамбол капија једна је од многобројних капија на Београдској тврђави, изграђена у целини са суседним фортификацијама.М. Поповић, Београдска тврђава, Београд, 2006 Она је једна од југоисточних капија у спољним зидинама, повезана дрвеним мостом са Сахат капијом (у унутрашњим зидинама). Такође је насутим земљаним (првобитно такође дрвеним) мостом повезана са спољним равелином где се пут рачва: лево (гледано од Стамбол капије) је Спољна Стамбол капија, а десно је Карађорђева. Унутрашња Стамбол-капија је изграђена око 1750. и названа је по Истанбулу (Стамболу), јер се налазила у продужетку Цариградског друма.М. Бајаловић-Хаџи-Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града I–V, Годишњак града Београда XXXVIII–XLIV/1991–1997. Назив Унутрашња Стамбол капија на Калемегдану добила је име по Истанбулу јер се налазила у продужетку Истанбулског друма. Данашња Унутрађња Стамбол капија на Калемегдану, само је наследница имена Спољашње Стамбол капије, срушене пре 140 година, која се налазила између данашње зграде Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу на Тргу Републике. Назвали су је и унутрашња, јер је под истим именом постојала (и данас постоји) и Спољашња Стамбол капија, у самој калемегданској тврђави. Три капије са истим именом Како су на продужетку Цариградског друма који је из правца истока водио према Београдској тврђави, постојале три капије треба их међусобно разликовати: Стамбол капију — на локацији данашњег Народног позоришта, срушена. Спољашњу Стамбол капију — на Калемегдану Унутрашњу Стамбол капију — у Београдској тврђави
Положај Унутрашња Стамбол капија се налази преко Великог Равелина - троугластог избоченог подручја које су Турци назвали Султан-табија, ојачаног зидом од опеке који је служио као заштита пролаза од фронталне ватре са стране Калемегдана - где се данас налази Природњачки музеј.
Историја Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од 1. до 18. века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан. Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије, а уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд.
Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-1739. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза.
До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.
Подигнута је између 1740. и 1760. године, испред Сава капије, на правцу јужног прилазног правца Тврђави. Слично Сава капији и она је грађена као пролаз кроз бастион. Са обе стране има просторије за смештај тврђавске страже.
Како према Београдској тврђави воде улице Кнез Михаилова и Узун Миркова. На том правцу су главне тврђавске капије - Стамбол-капија (унутрашња и спољна) и Сахат-капија. У средњовековно утврђење улазило се са:
источне стране (поред данашњег Зоолошког врта), кроз Зиндан капију и Деспотову капију Горњег града. док се Доњем граду прилази из Булевара војводе Бојовића, кроз Видин капију и из Карађорђеве улице кроз Мрачну капију.
Архитектура Саграђена је у осамнаестом веку од фино исечених камених блокова, са полукружним сводом, и масивним вратима као шро је имала и Сполјашнја Стамбол капија. У масиву зида имала је бројне просторије, казамате, магацине и комуникације. Бранила су је два снажна избочена бастиона на левој (западној) и десној (источној) страни.
Дрвеним мостом повезана је са Сахат-капијом, а са стране равелина може јој се прићи насипом, на чијем је месту некада био покретни мост; одатле лево је Спољашња стамбол капија, а са десне стране Карађорђева капија.
Смештена је са супротне стране у односу на Карађорђеву капију, а кроз њу се пролази продужетком Цариградског друма од Спољашње Стамбол-капији, те отуда долази и њено као и име њене „спољашње“ имењакиње.
Види још Београдске капије Београдска тврђава Стамбол капија (Београд) Спољашња Стамбол капија
Референце
Литература
Birtаšević, M. (1970), Unutrаšnje srednjоvekovno utvrđenje Gornjeg grаdа, Arheološki pregled 12 (Beogrаd): 160–166. Birtаšević, M. (1968), Beogrаdskа tvrđаvа, Gornji grаd – srednji vek, Arheološki pregled 10 (Beogrаd): 194–197. Birtаšević, M. (1967), Beogrаdskа tvrđаvа, Gornji grаd – srednjоvekovnа аrhitekturа, Arheološki pregled 9 (Beogrаd): 54–55. Bjelаnović, S. (1897), Kroz slаvenske zemlje, uspomene i bilješke s putа, Zadar: Štamparija Špire Artale.
Спољашње везе Унутрашња Стамбол капија са бастионима
Категорија:Капије Београда Категорија:Београдска тврђава