десно|100п|Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савез комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јул месеца 1972. године.

<center>15п ← јун Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1972. године август → 15п

2—6. јул У посети Алжиру боравила југословенска делегација коју је предводио председник Савезног извршног већа (СИВ) Џемал Биједић. Југословенска делегација је 5. јула присуствовала прослави десетогодишњице независности Алжира од Француске.

3. јул Пуштена у рад деоница пруге Београд-Бар, од Ваљева до Титовог Ужица (део од Београда до Ваљева, изграђен је 1968, а читава пруга завршена је 1976. године).

3—10. јул У посети Југославији боравила парламентарна делегација Арапске Републике Египта, коју је предводио председник Народне скупштине АР Египта Хафез Бадави. Током посете они су са представницима Савезне скупштине водили разговоре о актуелним међународним и билатералним односима. Египатску делегацију је 6. јула примио председник Републике Јосип Броз Тито.

5. јул У Приштини одржана седница Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова, којом је председавао председник Покрајинског комитета Махмут Бакали. На седници је усвојен програм активности у борби против антисоцијалистичких снага и појава.

5—9. јул У пости Југославији боравио председник Републике Индије Венката Гири. Током посете он се на Брионима сурео са председником Републике Јосипом Брозом Титом, са којим је водио разговоре о билатералним односима и актуелним међународним проблемима. Они су навели да се општа безбедност и трајна решења за главне проблеме света могу постићи једино уз равноправно и конструктивно учешће свих мирољубивих земаља, на основу стриктног придржавања принципима независности, суверенитета и немешања у унутрашње ствари, као и уздржавања од претњи или употребе силе.

десно|мини|200п|Вилијам Роџерс, државни секретар САД 6. јул На Брионима председник Републике Јосип Броз Тито примио председника Народне скупштине Арапске Републике Египта Хафеза Бадавија, који је боравио у посети Југославији. Председник Републике Јосип Броз Тито одликовао је Петра Стамболића Орденом југословенске велике звезде, поводом 60-ог рођендана и дугогодишњег револуционарног рада.

7—9. јул У посети Југославији боравио државни секретар Сједињених Америчких Држава Вилијам Роџерс. Током посете он се 9. јула, на Брионима сусрео са председником Републике Јосипом Брозом Титом, са којим је водио разговоре о узајамним односима две земље и актуелним међународним проблемима.

10. јул У Београду одржана седница Савезне конференције ССРН Југославије, на којој је разматрана верификација измена у делегацијама републичких конференција ССРН, а затим је размотрена међународна активност СК ССРНЈ и Предлог одлуке о формирању Комисије СК ССРНЈ за изборни систем и изборе. У Љубљани одржана 27 седница Централног комитета СК Словеније, на којој је анализирано остваривање самоуправног споразумевања и друштвеног договарања у расподели дохотка. На седници је донета одлука о оснивању Политичке школе ЦК СК Словеније, с циљем јачања идејно-политичког и марксистичког оспособљавања, као и одлука о променама у организацији СК Словеније којом су организације СК формиране у свакој Основној организацији удруженог рада (ООУР).

10—12. јул У Москви одржано -{XXVI}- заседање Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ), којем је у својству придруженеог члана учествовала и делегација СФРЈ. Југословенску делегацију је предводио председник СИВ-а Џемал Биједић, а током боравка у Москви он се сусрео и са Алексејем Косигином, председником Министарског савета Совјетског Савеза.

11. јул На Брионима одржана 34 седница Председништва СКЈ на којој је разматрана активност СКЈ у борби против национализма. Уводно излагање на седници поднео је члан Извршног бироа Председништва СКЈ Тодо Куртовић. На седници су донети закључци о актуелним задацима СКЈ у борби против национализма у којима се, између осталог, истиче да се у разматрању ових питања пошло од чињенице да национализам и у условима социјалистичког самоуправљања, као и у свим етапама социјалистичке револуције, има дубоко реакционарну и контрареволуционарну суштину.

12. јул Одржана заједничка седница Председништва СФРЈ и Председништва СКЈ, на којој је председник Републике Јосип Броз Тито поднео извештај о својим посетама Совјетском Савезу и Пољској и разговорима са првим секретаром ЦК КПСС Леонидом Брежњевим и првим секреатром ЦК ПУРП Едвардом Грејеком, као и о разговорима са председником Државног савета Румуније и генералним секретаром ЦК РКП Николајем Чаушеском, председником Централноафричке Републике Жан-Бадел Бокасом, царем Етипије Хајлем Селасијем и председником Индије Венкатом Гиријем.

14—19. јул У посети Југославији боравио принц Нородом Сиханук, свргнути краљ Камбоце и председник Уједињеног националног фронта Камбоџе. Током посете он се 17. јула сусрео са председником Републике Јосипом Брозом Титом, са којим је на броду „Галеб“ водио разговоре у којима је истакнут историјски значај борбе народа Индокине за признање легитимних права на слободу, независност и самостално решавање своје судбије, као саставног дела борбе за одбрану независности и мира у целом свету. Истог дана они су посетили Сплит, а 19. јула су на Брионима водили завршне разговоре.

14—21. јул У посети Арапској Републици Сирији боравила делегација ССРНЈ и СКЈ коју је предводио Осман Карабеговић.

16—19. јул У посети Великом Војводству Луксембург боравила делегација Савезне скупштине.

18. јул У Београду одржана седница Председништва Социјалистичке омладине Југославије (СОЈ), на којој су разматране припреме за -{IX}- конгрес СОЈ (одржан у новембру 1974) и задаци Конференције СОЈ и њених органа у припреми Треће конференције СКЈ. У Загребу одржана 29 седница ЦК СК Хрватске, на којој се расправљало о привредним проблемима и провођењу уставних амандмана. На седници је формирана Комисија за припрему Седмог конгреса СКХ (одржан у марту 1974).

20. јул У Приштини на седници свих већа Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косова усвојен План друштвеног развоја покрајине до 1971. до 1972. године.

21. јул На Брионима председник Републике Јосип Броз Тито примио члана Председништва СФРЈ из СР Босне и Херцеговине Ратка Дугоњића, који је 1. августа у складу са Уставом преузео функцију потпредседника Председништва СФРЈ. На Брионима председник Републике Јосип Броз Тито примио државно-партијску делегацију СР Црне Горе, коју су предовидили Веселин Ђуретић и Видоје Жарковић, од које је био информисан о актуелној политичко-економској ситуацији у овој републици.

24. јул Јавности Југославије издато саопштење органа унутрашњих послова о убацивању деветнаесточлане групе усташких терориста, тзв припадника „Бугојанске групе“, у СФРЈ односно на подручје планине Радуше у СР БиХ. У посету Југославији, као специјални гост председника Републике Јосипа Броза Тита и његове супруге Јованке, дошла Тахија Насер, супруга покојног египатског председника Гамала Абдела Насера.

26. јул—2. август У римском амфитеатру у Пули одржан -{XIX}- „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 24 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм „Мајстор и Маргарита“, редитеља Александра Саше Петровића. Награду „Златну арену“ добили су: Александар Саша Петровић за режију филма „Мајстор и Маргарита“; Славко Јаневски, Панде Тошковски и Ватрослав Мимица за сценарио филма „Македонски део пакла“; Божидарка Фрајт за главну женску улогу у филму „Жива истина“; Бата Живојиновић за главну мушку улогу у филмовима „Мајстор и Маргарита“ и „Трагови црне девојке“; Мишо Самоиловски за сниматељски рад у филму „Пуцањ“; Корнелије Ковач за музику у филму „Без“ и Властимир Гаврик за сценографију у филмовима „Мајстор и Маргарита“ и „Дан дужи од истине“.

28. јул У Загребу Извршно веће Сабора СР Хрватске издало саопштење јавности о ликвидацији усташке терористичке групе из Аустралије, која се преко Аустрије пребацила у Југославију. У Велој Луци, на острву Корчули изненада умро Северин Бијелић (1921—1972), филмски и позоришни глумац. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*7