Которски карневал

Которски карневал одржава се на подручју општине Котор, а традиција ових карневалских свечаности из времена пре 16. века.. Представља светковину народног духа и умећа, како учесника, тако и гостију из региона. Бројни посетиоци могу уживати у колориту и хумору оригиналних маски и костима, музици, гастрономији и сатиричном духу Медитерана. Од 2002. године одржава се и летњи карневал, почетком августа, усред туристичке сезоне. Летњи карневал од оснивања има интернационални карактер. Као друштвена манифестација данас је веома популарна и као туристичка атракција.

У духу богате традиције и развијајући се у складу са новим временима у Котору је, као носиоцу карневалских фестивала у Црној Гори, 1999. године основана Невладина Организација „Феште” чијим је посредством овај град 2001. године постао пуноправан члан Федерације европских карневалских градова (-{FECC}-), а Которски карневал је сврстан у породицу Европских карневала. Иако се, у односу на друге карневале широм света, Которски карневал организује скромним средствима, важи за један од најатрактивнијих европских карневала. Представља симбол овог града, по коме је Котор препознатљив у свету.

Традиционални зимски карневал окупи између 5 и 10 хиљада људи, док летњи, обзиром на чињеницу да се дешава усред туристичке сезоне, када је Црногорско приморје пуно туриста, окупи између 25 и 30 хиљада посетилаца.

Историја Карневал је као обичај зачет у предхришћанском периоду и везује се за паганске култове плодности, попут Дионисијa - свечаности у част бога Диониса или римских Сатурналија. Догађај су пратиле велике гозбе, а за време празновања заборављане су сталешке разлике, док су робови уживали потпуну слободу. Модификована током векова, карневалска традиција је била посебно раскошна у време Ренесансе. Остало је записано и да је Леонардо Да Винчи правио „тријомфе” (кола) за карневалску поворку. До данас се феномен карневала одржао захваљујући његовој локалној обојености, али и субверзивности. По својим структуралним и семантичким одликама карневал је сложен фолклорни и културолошки феномен, који у свом вишевековном трајању чува много митског, обредног и фолклорног, али је, са друге стране, одраз друштвено-политичких прилика средине у којој се одржава, што га чини увек актуелним. За разумевање структуре карневала и његових слика важно је знати да карневал потиче од претхришћанских аграрних култова плодности који су славили крај једног и почетак новог животног циклуса, прелазак из смрти у живот, обнову и ново рађање. Зато је у карневалу примарно начело тела и свега што је у вези с њим и његовим потребама – храњење, пражњење, полни чин... Карневал слави радост живота, његово обнављање кроз радост, смех и игру. На начелу смеха почивају све карневалске слике и симболи, карневалски дух и поглед на свет. Смисао карневалског смеха није само да исмеје, него и да укаже на оно што је лоше и што треба мијењати. Зато се кроз смех остварују обе функције карневала – забавна и друштвенокритичка.

Најстарији до сада пронађени документ у којем се помиње карневал у Котору носи датум 11. фебруар 1508. године. То је судски документ у којем пише да Которанин по имену Лука Болица даје своју њиву у Доброти у годишњи најам: издаје њиву за одређену количину жита о Илиндану, прасећу главу о Божићу, јарића о карневалу и јагње о Ускрсу. На основу тог документа види се да су карневалски датуми већ тада били устаљени у годишњем календару града, па се може претпоставити да његови почеци сежу још даље у прошлост.

Други документ, који личи на сценарио за филм за спаљивање Карневала, пронађен је у Перасту и потиче из 1715. године. Према том запису, између врха звоника цркве Светог Николе и једног брода у луци разапињао се конопац. По том конопцу би се спуштала лутка која је симболизовала Турчина. Та лутка не би ни стигла до брода, већ би је на обали млади Пераштани сасекли мачевима. У току 19. века карневалске поворке су углавном преузели градски трговци и занатлије и то је постала пучка забава. Црква је успела да каналише дешавања тако да завршетак свечаности, спаљивање лутке карневала, буде пред сам почетак великог ускршњег поста. Током карневала људи су се маскирали, били весели и могли су да једу месо, али тога дана је престајао мрс и почињао је велики ускршњи пост.

Суђење и спаљивање Крневала чува сећање на давну, паганску, обредну традицију – на људску жртву. У древним друштвима веровало се да је владар (врховни свештеник, племенски вођа, краљ) одговоран за одржање поретка, народни живот и благостање. Ако су народ задесиле невоље, владар се сматрао одговорним. Само спаљивање карневалске лутке представља и симболичко прочишћавање кроз ватру. И дан данас у неким селима још увек се пале Ивањски кресови. Онда момци и дјевојке прескачу преко запаљених ватри и на тај начин се прочишћавају и доживљавају духовну катарзу. Спаљивање те лутке значи и најављивање пролећа.

Традиција прављења карневалских фешти у Котору прекинута је у периоду Другог светског рата. Обновљена је 60-тих година 20. века и траје све до данас.

Припрема и шивење маски отпочињу месецима пре карневала. Идеје, нацрти и ток израде маски чува се у највећој тајности. Сама израда маски, која се одвија углавном у домаћој радиности, представља такође својеврстан друштвени догађај, праћен песмом, шалом и забавом. У Котору постоји неколико професионалних карневалских група а неке од њих су: Карампана, Берекини, Ориђинали и друге. Осим професионалних група на карневалу учествују и мање или веће, спонтано формиране групе, целе породице са децом, као и појединци.

Карневалске феште уобичајено почињу подизањем карневалске заставе, уз поздрав „Капа” (капетана) которског карневала и ватрометом, да би у следећих неколико дана обухватиле низ абрума (позива на фешту - забаву), кулинарских фешти, изложби, концерата, позоришних представа, а све у духу оживљавања успомене на старе градске „ориђинале”, „музиканте” и „машкаруне”.

Крај феште и централни догађај представља велика карневалска поворка која предвођена „Капом”, градском музиком и мажореткињама дефилује кроз град, до места на коме се суди Карневалу или „Крњу” и на коме се он на крају спаљује. „Крњо” је лутка натприродне величине и гротескног изгледа, која представља персонификацију свега оног лошег што је народ задесило протекле године. У складу с оптужбом, лутка сваке године добија други лик и име. Један је од захтева „тужилаца” у сценском суђењу Карневалу гласио је овако:

Програм карневала Распоред пратећих програма током обе манифестације није исти сваке године.

Традиционални зимски карневал Традиција Которског карневала дуга је више од 500 година, а у почетком 19. века установљено је време одржавања две недеље пред велики ускршњи пост. Програм фестивала оквирно изгледа овако:

1. дан: Свечано отварање Карневала - традиционалне карневалске феште почињу специјалним перформансом на Тргу од оружја, главном градском тргу. Которска Градска музика са мажореткињама поздравља град, после чега следи подизање карневалске заставе, уз поздрав „Капа” которског карневала и ватромет. У забавном делу програма наступају которске клапе и музички састав изводи химну карневала.

2. дан: Наступи мажореткиња и забавно-музички програм.

3. дан: Карневалска „њокада” - гастрономска свечаност, дегустације традиционалних њоки (кнедли).

4. дан: Традиционални Которски маскенбал, који се одржава у затвореном простору. Маскенбал има такмичарски карактер и сваке године обезбеђује се богат фонд награда. Забава уобичајено траје све до зоре.

5. дан: Дечји маскенбал.

6. дан: Различите изложбе (карневалске маске, фотографије некадашњих карневала и сл.)

7. дан: Концерт под маскама.

8. дан: „Абрум” - позив на фешту, којим Которани позивају своје суграђане и све људе добре воље да се одазову у што већем броју и прикључе се забавама до зоре, наравно под маскама. Маскирана дружина, праћена звуцима Градске музике, пролази улицама и трговима Старога града уз позив „Сви на фешту!”

9. дан: Концерти клапа.

10. дан: Кулинарска фешта „Папалада”, односно бесплатна дегустација традиционалних јела „бокешке кужине” од којих нека имају дугу традицију. На трпези се могу наћи његушки пршут, њоке, пашта шута (макарони), бумбари (пуњена цревца), јела од рибе, шкољки, ракова, рижото, штрудле, добротске торте и разни други специјалитети, зачињени аутохтоним ароматичним биљем Боке Которске, першуна, босиљка, рузмарина, маслиновог уља и осталих традиционалних зачина.

11. дан: Забавно музички програм уз мажореткиње и маске.

12. дан: Завршна свечаност - карневалске свечаности завршавају се традиционалном карневалском поворком која се креће главном которском саобраћајницом, од отвореног базена ВК Приморац до јужних градских врата на Гурдићу, па до места где се одржава „суђење” и спаљивање Крневала. Пре главне, „велике” поворке улицама пролази и дечја карневалска поворка у којој учествују деца предшколског и школског узраста. У главној поворци, предвођеној „Капом” од Которског карневала, поред Градске музике и мажореткиња учествују и маскиране групе и појединци, међу којима су и добитници награда на одржаним маскенбалима. У поворци се крећу и бројна алегоријска кола („фигуре”), такође за ту прилику направљена у радионицама которских карневалских мајстора. После суђења и пресуде „Славног суда”, кривац се води на место спаљивања. Фешта се, после суђења на главном градском тргу, наставља по целом Старом граду, уз музику и доделу награда.

Интернационални летњи которски карневал Интернационални летњи которски карневал организује се од 2002. године као туристичка манифестација. Траје краће од зимског, програм је збијенији, прилагођен многобројним туристима. Програм летњег фестивала оквирно изгледа овако:

1. дан: Смотра мажоретки које су неизбежна пратња карневала, група девојака које у живописним костимима са штаповима изводе ритмичке вежбе и кореографије праћене звуцима плех музике. Рибарска фешта у аутентичном рибарском насељу Муо, гастрономска свечаност и дегустација јела припремљених од ситне врсте морске рибе коју лове рибари овог места.

2. дан: Дечји маскенбал који прате бројне плесне групе и дечије радионице које раде и стварају у Котору. Фешта од мушуља, гастрономска свечаност у Прчању и дегустација мушуља (дагњи) припремљених на традиционални начин, у великим лонцима.

3. дан: Кулинарска фешта „Папалада”, односно бесплатна дегустација традиционалних јела „бокешке кужине” од којих нека имају дугу традицију. На трпези се могу наћи његушки пршут, њоке, пашта шута (макарони), бумбари (пуњена цревца), јела од рибе, шкољки, ракова, рижото, штрудле, добротске торте и разни други специјалитети, зачињени аутохтоним ароматичним биљем Боке Которске, першуна, босиљка, рузмарина, маслиновог уља и осталих традиционалних зачина.

4. дан:

Которски карневал

Źródło i licencja