десно|130п|Амблем Радничког покрета Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији у току марта месеца 1941. године.

← фебруар Хронологија радничког покрета и КПЈ у 1941. години април → 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

4. март У Хитлеровој резиденцији „Бергоф“, у близини Берхтесгадена (Трећи рајх) одржан тајни састанак кнеза-намесника Павла Карађорђевића и министра спољних послова Александра Цинцар-Марковића са немачким канцеларом Адолфом Хитлером и министром иностраних послова Јоахимом фон Рибентропом, на којем је Хитлер поновио свој захтев за приступање Краљевине Југославије Тројном пактом.

6. март У Београду одржана прва заједничка седница Крунског савета и Министарског савета Краљевине Југославије, на којој се расправљало о Хитлеровом захтеву упућеног кнезу Павлу, на састанку 4. марта да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту. Већина учесника седнице подржала је потписивање Тројног пакта, с тим да Владе Трећег рајха и Краљевине Италије дају обећање да неће повредити територију Краљевине Југославије.

12. март У Београду одржана друга заједничка седница Крунског савета и Министарског савета Краљевине Југославије, на којој се расправљало о Хитлеровим обећањима да неће погазити суверенитет Краљевине Југославије и да њене трупе неће ратовати на немачкој страни.

17. март У Београду одржана проширена седница Крунског савета, којој су поред кнеза-немесника Павла и чланова Намесништва — др Раденка Станковића и др Иве Перовића, присуствовали — потпредседник Министарског савета Влатко Мачек, министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић, министра без портфеља Фрањо Куловец, министар војске генерал Петар Пешић и министар двора Милан Антић. На седници је једногласно одлучено да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту.

20. март У Београду одржана седница Министарског савета Краљевине Југославије на којој је разматрана одлука Крунског савета о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Потписивању пакта успротивила су се три министра, која су потом поднела оставку — министар за социјалну политику Срђан Будисављевић, министар пољопривреде Бранко Чубриловић и министар правде Михаило Константиновић (касније под притиском повукао оставку). Пошто је тада настала криза владе, 23. марта је одржана нова седница на којој су замењени министри који су поднели оставку.

23. март Влада Трећег рајха упутила захтев Влади Краљевине Југославије да саопшти своју дефинитивну одлуку о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. У Београду одржана седница Министарског савета Краљевине Југославије на којој су замењена двојица министара који су поднели оставке и потом потврђена одлука Крунског савета о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

25. март У Бечу председник Министарског савета Краљевине Југославије Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић, који су тајно допутовали 24. марта, потписали са министром иностраних послова Трећег рајха Јоахимом фон Рибентропом Споразум о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Након добијања вести о приступању Југославије Тројном пакту, која је изазвала велико народно незадовољство, у Београду, Љубљани, Скопљу, Крагујевцу, Сплиту, Нишу, Цетињу, Подгорици, Лесковцу и другим градовима одржане масовне демонстрације под паролама Боље рат него пакт и Боље гроб него роб. Демонстрације су настављене и наредних дана, када су прерасле у манифестације подршке војном пучу.

26. март У току ноћи 26/27. марта, под утицајем расположења народних маса Југославије, група официра предвођена генералима Боривојем Мирковићем и Душаном Симовићем, извела војни пуч којим је — збачено Намесништво и Влада Цветковић-Мачек, кнез-немсник Павла Карађорђевић протеран у Краљевину Грчку, краљ Петар -{II}- проглашен пунолетним и образована нову Влада под председништвом генерала Симовића, који је преузео и функцију начелника Генералштаба. Поред Симовића и Мирковића, у пучу су учествовали и пуковник Драгутин Савић, ваздухопловни пуковник Стјепан Буразовић, генералштабни пуковник Миодраг Лазић и други официри.

27. март Талас антивладиних демонстрација, који је пре два дана захватио целу Југославију, прерастао у манифестације подршке пучу. Демонстрације су организовале националистичке организације, али су комунисти успели да их претворе у демонстрације антифашистичког и левичарског карактера, током којих су у Београду, на разним местима говорили истакнути функционери КПЈ — Спасенија Цана Бабовић, Рифат Бурџовић, Раде Кончар, Иво Лола Рибар, Вељко Мићуновић и др. У Берлину одржано саветовање Врховне команде Трећег рајха о ситуацији у Југославији, на коме је Адолф Хитлер саопштио одлуку да се Југославија, због одбацивања Тројног пакта, што пре нападне и разбије као држава. На састанку је разрађен план напада на Југославију, који је назван „Подухват 25“ () и према ком је напад требало да буде извршен са територија Италије, Мађарске и Бугарске, док би главни задатак Румуније био заштита од евентуалне интервенције Совјетског Савеза. Војна помоћ за напад затражена ја од Влада Италије, Мађарске и Бугарске, којима је обећано припајање појединих делова југословенске територије. Због напада на Југославију, планирани напад на Совјетски Савез одложен је за четири недеље. У Загребу се генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито сусрео са Василијем Бухом, чланом ПК КПЈ за Србију и Митром Митровић, инструктором ПК КПЈ за Србију, који су му реферисали о стању у Србији и расположењу маса поводом приступања Тројном пакту и војног пуча. На састанку је Тито препоручио да се одложи скуп комуниста у Београду, заказан за 28. март да не би дошло до заоштравања односа са новом Владом. Истог дана касније, он се сусрео са Сретеном Жујовићем и Крстом Попиводом, а увече је авионом отпутовао за Београд, где се одмах по доласку сусрео са Милованом Ђиласом и Радом Кончаром, члановима Полибироа ЦК КПЈ и са Ивом Лолом Рибаром, секретаром ЦК СКОЈ-а.

28. март Председник новог Министарског савета Краљевине Југославије генерал Душан Симовић изјавио да је до промене Владе дошло под притиском јавног мњења и да нова Влада жели да живи у миру и пријатељству са суседима. Истог дана, Влада је упутила телеграм владама Трећег рајха и Краљевине Италије у којима је истакнуто да ће нова Влада Краљевине Југославије остати верна начелима поштовања међународних уговора, па према томе и протокола потписаних у Бечу 25. марта. У Риму одржан састанак између председника Владе Краљевине Италије Бенита Мусолинија и вође Усташког покрета Анте Павелића, на коме је Мусолини саопштио Павелићу одлуку да по окупацији Југославије, власт у Хрватској преда усташама. Том прилком склопљен је план о усташким обавезама према Италији, међу којима је била и предаја Даламције.

29. март десно|мини|200п|Споменик палим борцима Чукарице на Бановом брду У Београду, на Чукарици у кући Лазе Кочовића, одржано Покрајинско саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Србију, на коме је учествовало око 35 учесника, међу којима генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито и чланови Политбироа ЦК КПЈ, који су се налазили у Београду. На саветовању је дата оцена новонастале ситуације, а Тито је формирање нове владе оценио као „успјех народне борбе, као корак напријед у тој борби за постизање за постизање оних захтјева које је Партија заступала и народ тражио”. Дата је и директива да се сви чланови Партије и симпатизери, који су војни обвезници, одазову на војне позиве и тамо политички раде међу војницима. Тито је на саветовању саопштио да ће се средиште ЦК КПЈ ускоро преместити из Загреба у Београд. У Загребу одржане манифестације подршке војном пучу и обарању Владе Цветковић-Мачек, које је организовао Месни комитет КПХ за Загреб. На демонстрацијама је учествовало око 800 особа, а приликом покушаја да уђу у центар града сукобили су се са жандармеријом и том приликом је ухапшено око 30 особа.

30. март Министарски савет Краљевине Југославије издао наређење о „општем активирању“ (тајној мобилизацији) Југословенске војске, али с тим да оно почне тек 3. априла. Централни комитет КП Југославије издао проглас под називом Народи Југославије! Радници, сељаци и грађани, војници, подофицири и официри! у којем је је изнет став КПЈ о актуелним догађајима. Загребачка полиција извела велику акцију хапшења комуниста и левичара у којој је ухапшено око 100 особа и одведено у логор Керестинец. Међу ухапшенима били су истакнути партијски руководиоци — Иван Крндељ, Андрија Жаја, Душан Грковић, Блаж Ваљин и др, као и познати интелектуалци-левичари — Божидар Аџија, Огњен Прица, Отокар Кершовани и Павао Марковац (већина ухапшених задржана је до окупације и проглашења НДХ, када су предати усташама, а касније стрељани).

31. март У Загребу одржан састанак истакнутих чланова Хрватске сељачке странке (ХСС) на којој је размотрена ситуација у земљи након војног пуча. Донета је и Резолуција у којој је истакнуто да је „Краљевина Југославија престала да постоји, а да ће се поново, уз подршку и помоћ сила Осовине, створити држава Хрватска”. Резолуцију је Едмунд Весенмајер, изасланик Адолфа Хитлера у Загребу, проследио 5. априла Влади Трећег рајха, која је замољена да им пружи помоћ и заштиту.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*3