Душан Кокотовић (Липово Поље, 15. октобар 1888 — Загреб, 19. септембар 1953) био је српски графичар, сликар и ликовни педагог, оснивач графичког одсека у Школи за примењену уметност у Скопљу. Живот и каријера Рођен је 15. октобра 1888. у Липовом Пољу код Горњег Косиња, у близини Перушића, данас у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска, од оца Самојла (1857 — 1941) службеника на железници и мајке Паулине (1863 — 1941) домаћице. Детињство је провео у родном месту, а школовање је започео 1895. године, након пресељења породице, по потреби очеве службе у Загреб 1885. године. Душан је у Загребу прво завршио основну школу (1895—1900) а потом и пет разреда гимназије, из које због велике склоности и љубави према цртању прешао у новоотворену Школу за умјетност и умјетни обрт (данашња загребачка уметничка академија), на којој је дипломирао 1911. године, у класи проф. M. C. Црнчића, првог школованог хрватског графичара, и оснивача модерне хрватске графике. Као јако талентованом ђаку, Кокотовићу је Уметничка школа омогућила да заврши и пету годину, што је представљало неку врсту „специјалке”, јер није успео од државе да добије материјалну подршку за стручно усавршавање у иностранству.

Усавршавао се у Фиренци (о сопственом трошку) од јесени 1911. године до пролећа 1912. године, у којој је на Академији лепих уметности студирао сликарство. Школујући се у јако лошим материјалним условима, без довољно новца за платно и за боје, претежно је цртао оловком и тушем.

Након повратка из Италије усавршавао је графику у Приватној школи за цртање, сликање и умјетнички обрт Томислава Кризмана 1912. године и за кратко време постигао сву ону елеганцију и широко схватање графике какво се може научити само од најбољега учитеља, и исте године излагао са „Кризмановом школом” у загребачком Улриховом салону.

По завршетку Балканских ратова, 1813. године путовао је са Кризманом по Јужној Србији и Македонији, сликајући српске и македонске средњовековне градове, њихову оријенталну архитектуру, културне споменике и специфичну атмосферу која је у тим срединама владала.

Захваљујући сесветском начелнику и велепоседнику Марку Милеуснићу, познатом по набавци петролејског пароброда за максимирско језеро 1892. године, од јесени 1912. Кокотовић је боравио у Минхену где је студирао на Минхенској уметничкој академији код чувеног професора графике Петера Халма.

Жеља за даљим стручним усавршавањем одвела га је у Беч, у коме је крајем 1913. и почетком 1914. године студирао на Специјалној школи за графичку уметност професора Фердинанда Смуцера, основаној при Академији лепих уметности. Средства за, школарину обезбеђивао је штампањем бакрореза (једући са чистачима и тежацима, како сам наводи у писму упућеном загребачком галеристи Антуну Улриху, који му је у границама својих могућности новчано помагао, кокао би некако преживљавао.

На почетку Првог светског рата мобилисан је у Вараждину, а 1916. године прекомандован је у 26. домобранску пешачку пуковнију у Карловцу у којој је борави све до 1919. године.

Након завршетка Првог светског рата настанио се у Загребу након што му је у Воћарској улици додељен атеље. У Загребачком атељеу су настали или довршавани раније започети радови које је излагао на самосталним изложбама одржаним у Загребу 1924, 1930, 1931. и 1934. године.

Уметничко усавршавање допунио је још једном, 1929. године двомесечним студијским боравком у Паризу.

Након завршетка Другог светског рата, од 1945. године радио је као наставник у XV. седмогодишњој школи у Загребу. Као признати уметник и угледан графичар 1946. године позван је у Скопље са циљем да оснује у Школи за примењену уметност Графички одсек (што је он и учинио).

Након две године рада у Скопљу вратио се у Загреб, у коме је од 1952. године радио као хонорарни наставник графике у Средњој школи за примењену уметност и новоформираној Академији примењених уметности, залажући се за оснивање катедре за графичку уметност.

Боравећи за време школских празника 1953. године у Истри и околини Лабина, радећи на новој графичкој мапи, омела га је тешка болест која се нагло развијала. Од ње је преминуо у Загребу 19. септембра 1953. године, у 73 години живота.N. S.: U spomen slikara Dušana Kokotovića. Narodni list, 1953, 8. X, str. 4.

Ликовно стваралаштво 250px|мини|Каменита врат (1925) Вођен љубављу према графици већи део живота, боравећи у Загребу, Кокотовић се претежно бавио графиком. Израдио је више циклуса бакрописних листова „Из Италије" (1913), „По Македонији" (1914) и шест мапа посвећених старом Загребу, старом Београду, Рабу,I. Delalle (I. D.): Bakropisi Raba Dušana Kokotovića. Novo doba, 6(1923) 18. VIII, str. 3. Трогиру, Хвару и Дубровнику (1920 — 1931).

Након што је илустрована миланска ревија „Ил Секоло XX”. објавила његове три репродукције фирентинских бакрописа, од којих су неки били са специфичним штимунгом мистичног и симболичког предзнака, уврстио се међу признатије ствараоце графичке продукције.

По завршетку Другог светског рата, од 1945. године Кокотовић се определио за ратну тематику у којој доминира његов изражајни графички језик створен и ослањањем на дискретне црно-беле контрасте, а касније тежњи ка синтетизовању графичких линија, што га је довело до сведених, једноставних облика. Из тог период стварања 1950. године настала је Кокотовићева графичка мапа састављена од 12 бакрописа с мотивима из Народноослободилачке борбе народа Југославије, коју је назвао: Трагом IV. и V. офензиве.

Поред графике, бавио се и сликањем у уљу и акварелу, а од тема претежно пејзажа са наглашеним колоритом и портрета. Такав је нпр. његов портрет Ђорђа Медаковића, сликан 1941. године.

Заокупљен егзотиком и романтичарским номадизмом, гравирао је, неретко и импресионистичком доживљају, српске средњовековне градове (документујући њихову оријенталну архитектуру), културне споменике и специфичну атмосферу (Врата Високих Дечана, Призрен, Грачаница, Из Скопља, Џамија у ноћи, Косовска Митровица).G. Gamulin: Hrvatsko slikarstvo XX. stoljeća, 1. Zagreb 1987.

Остаће запамћен и по томе што је на првом спрату, зграде карловачког „Зориног дома”, уредио атеље у коме је 1917. и 1919. године приредио две самосталне изложбе, на којима су излагане и графике, међу којима посебно место заузимају оне с карловачким мотивима које представљају прве модерне графике старог Карловца.K. Strajnić: Dvije izložbe. Narodne novine, 83(1917) 19. IV, str. 1–2.

Изложбе Душан Кокотовић је излагао самостално у: Карловцу (1917, 1919),U. Donadini: Kokotovićeva izložba. Kokot, 2 (1917) 10, str. 158. Загребу (1924,S. Ilijić: Grafička izložba Dušana Kokotovića u Zagrebu. Hrvatski list, 5 (1924) 1. V, str. 2. 1930—31, 1934.I. Franić: Izložba slika Dušana Kokotovića. Narodne novine, 100 (1934) 13. III, str. 4.). На групним изложбама излагао је: На изложбама друштва »Медулић« (Љубљана 1909, Загреб 1910), Југославенској уметничкој изложби (Београд 1912), Графичкој изложби (Загреб 1912), Међународној графичкој изложби (Загреб 1914), Прољетном салону (Загреб 1916–28), Изложби југословенских уметника (Париз 1919), Иложбама југославенске графике (Цирих, Санкт Гален 1926; Лавов 1927; Меџ, 1933), Изложба Загребачких умјетника (Загреб 1934—36), Пола вијека хрватске умјетности (Загреб 1938–39), Хрватски умјетници (1940), Хрватски умјетници у НДХ (Загреб 1941–44), Хрватска умјетност (Берлин, Беч, Братислава 1943) Изложбе УЛУХ-а (од 1946), Сликарство и вајарство народа Југославије (Београд, Загреб, Љубљана, Москва, Лењинград, Праг 1946–48), Изложба петорице (Загреб 1950). Посмртно дала су му излагана на изложбама: Изложба „Медулића” (Загреб 1962), Експресионизам и хрватско сликарство (Загреб 1980), Хрватска модерна (Ријека 1992), Велики хрватски графичари XX. века. (Славонски Брод 1995). Напомене

Референце

Литература

V. Lunaček: Kolektivna izložba Dušana Kokotovića. Obzor, 65 (1924) 122, str. 1–2. V. Jurković: Radirungi D. Kokotovića sa Hvara. Slobodna tribuna, 5 (1925) 28. II, str. 4. V. Lunaček: D. Kokotović, Hvar. Obzor, 66(1925) 10, str. 1. S. Tomašić: Dušan Kokotović. Pokret, 2 (1925) 16. V, str. 3. Bsh.: Dušan Kokotović (razgovor). Novosti, 24 (1930) 1. XI, str. 11. Izložba slika Dušana Kokotovića. Svijet, 5 (1930) X/18, str. 445. J. Horvat (h.): Dubrovački vidici. Jutarnji list, 20 (1931) 21. X, str. 7. I. Šrepel (Ivo Š-l.): Kokotovićeva izložba. Jutarnji list, 23 (1934) 18. III, str. 19. J. Draganić: Izložba zagrebačkih umjetnika. Novosti, 30(1936) 177, str. 12. Epilog jedne dubrovačke afere. Jugoslavenski list, 19(1936) 34, str. 9; 35, str. 8; 37, str. 8. Jugoslovenska grafika 1900–1950 (katalog izložbe). Beograd 1977, 12, 28, 250 –251. P. Skutari: Karlovačko slikarstvo od 1900. do danas (katalog izložbe). Karlovac 1978, 5, 15. P. Prelog: Proljetni salon 1916–1928 (katalog izložbe). Zagreb 2007. Bibliografija raspravе i članci LZ, 12. Zagreb 1977.

Спољашње везе Душан Кокотовић — athena.muo.hr Душан Кокотовић (Хрватски биографски лексикон) Душан Кокотовић (Ризница српска)

Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Српски графичари