Људмила Алексејева (; Јевпаторија, 20. јул 1927 — Москва, 8. децембар 2018) била је руска историчарка и активисткиња за људска права која је оснивач групе Московске Хелсинске групе, и једна од последњих совјетских дисидената који су били активни у модерној Русији.

Биографија

Совјетски период У априлу 1968. године Алексејева је искључена из Комунистичке партије и отпуштена са посла, у издавачкој кући. Ипак, наставила је са активностима у одбрани људских права. Од 1968. до 1972. године тајно је радила као дактилографкиња првог подземног билтена Хроника актуелних догађаја посвећеног кршењу људских права у Совјетском Савезу.

У фебруару 1977, Алексејева је побегла из СССР-а у Сједињене Америчке Државе, након што су совјетске власти насилно зауставиле припаднике Хронике. У САД Алексејева је наставила да се залаже за унапређење људских права у Русији и радила је на Радију Слободне Европе/Гласу Америке. Постала је америчка држављанка 1982. Редовно је писала о совјетском покрету дисидената и за публикације на енглеском и руском језику у САД и другим местима, а 1985. објавила је прву свеобухватну монографију о историји покрета, Совјетско дисидентство. Поред тога, након пресељења у Сједињене Америчке Државе, Алексејева се бавила слободним радио новинарством за Радио Слободне Европе и одељењем за руски језик Глас Америке. Године 1990. објавила је ; аутобиографију која је описала формирање совјетског покрета за дисиденте, а писала је заједно са Полом Голдбергом.

Повратак у Русију Године 1989. поново је покренула Московске Хелсинске групе, након њеног распада 1982. Године 1993, после распада Совјетског Савеза, вратила се у Русију, а онда је постала председавајући Московске Хелсинске групе 1996. Придружила се 2000-их комисији која је основана ради саветовања председника Владимира Путина о питањима људских права, што је покренуло критике неких других активиста за права.

Алексејева је била критична према московским кремљским евиденцијама о људским правима и оптужила је владу за бројна кршења људских права, укључујући редовне забране ненасилних састанака и демонстрација и охрабривање екстремиста својом националистичком политиком, попут масовних депортација Грузијанца 2006. године и полицијских рација против странаца који раде на уличним пијацама.Gregory Feifer (March 7, 2007), Russia's New Dissidents Defend Human Rights. National Public Radio. Такође, критиковала је понашање полицијских снага у Ингушетији и упозорила да се све веће насиље у републици може проширити на целу Руску Федерацију.Situation in Ingushetia Threatens All of Russia – Alexeyeva . The Other Russia website. September 22, 2008. Руске власти су је 2006. оптужиле за умешаност у британске обавештајне службе и примала је претње од националистичких група.Russian NGO rejects spy 'smear'. The BBC News. 24.4.2020.

Стратегија 31 десно|мини|200пиксел|Алексејева у протесту Стратегија 31, 2010. Од 31. августа 2009. године, Алексејева је била активни учесник у Стратегији 31 — редовни протест грађана на московском Тријумфалном тргу, у одбрани 31. члана (о слободи окупљања) из руског устава. Током једног од ових протеста, 31. децембра 2009. године, Алексејеву је полиција ухапсила (ОМОН) и одвела са гомилу других у полицијску станицу. Овај догађај изазвао је снажне реакције у Русији и иностранству. Јерзи Бузек, председник европског парламента, био је „дубоко разочаран и шокиран" поступањем Алексејеве, као и полиције.Buzek: The EP appeals for the release of 2009 Sakharov Prize Winner Lyudmila Alexeyeva and other Russian human rights activists 24.4.2020. Савет за националну безбедност Сједињених Америчких Држава изразио је „негодовање“ због притвора.Russia: Rights Protesters Detained The New York Times, 24.4.2020. Њујорк тајмс објавио је чланак на насловној страни о протестном скупу Испитивани од стране многих непријатеља, страсти руског дисидента.Russian Dissident’s Passion Endures Despite Tests The New York Times, 24.4.2020.

Алексејеву је 30. марта 2010. године напао мушкарац на станици парк Културе, пошто је одавала поштовање жртвама бомбашких напада у московском метроу 2010. године. У омладинском логору на језеру Селигер, Lay summary омладински покрет Наши назвао ју је „нацисткињом" и непријатељем руског народа.

Алексејева се успротивила руској анексији Крима 2014. године рекавши „одузимање Крима срамоти моју земљу". На њен деведесети рођендан посетио ју је руски председник Владимир Путин (у пратњи камермана), упркос дугогодишњој критици према њему.

Умрла је у московској болници 8. децембра 2018. из непознатих разлога.Lyudmila Alexeyeva: Russian human rights activist dies aged 91, BBC News (24.4.2020) Последње речи Алексејеве објављивање и написане су на прослави седамдесете годишњице Универзалне декларације о људским правима, иако је умрла два дана пре те годишњице. Она је жалила за слабљењем цивилног друштва државном пропагандом и манипулацијама и скренула је пажњу на слабост правне културе и демократских институција у савременој Русији, као и на политички цинизам и популизам који, не само у Русији, непажљиво третирају системе и институције неопходне за подршку људским вредностима.

Награде и признања мини|200пиксел|Људмила Алексејева 27. јануара 2014. Алексејева је добила следеће награде и признања за свој рад у области људских права:

2004 — Награда Улоф Палме 2005 — Награда за особу године Федерације јеврејских заједница Русије 2007 — Национални орден Легије части () 2009 — Орден заслуга Савезне Републике Немачке () 2009 — Награда СахаровSakharov Prize 2009 awarded to Memorial 2012 — Орден крста Тере Маријане, 3 редаThe Republic of Estonia honours 99 people with decorations on the eve of Independence Day 2015 — Награда Вацлав Хавел за људска праваVáclav Havel Human Rights Prize 2015 awarded to Ludmilla Alexeeva 2017 — Државна награда Руске Федерације

Књиге, чланци и интервјуи

(The Russian text of the book in full is available online on the Memorial website by click )

Референце

Спољашње везе

Људмила Алексејева на LiveJournal Архива националне безбедности, 20. јул 2012 Људмила Алексејева на Шпигел-у

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Руски историчари Категорија:Руски политичари Категорија:Борци за људска права Категорија:Аутобиографије Категорија:Амерички новинари Категорија:Руси Категорија:Совјетски књижевници Категорија:Совјетски дисиденти