Пенчо Георгиев (Вратса, 1. фебруар 1900 — Софија, 2. април 1940) био је бугарски сликар, илустратор, графичар и сценограф.
Живот и каријера У родном граду је провео детињство и завршио основно и средње школовања. Рано је остао без оца који је страдао у Балканском рату. Као сироче са 12 година, његов живот у детињству био је препун потешкоћа, које су оставиле последице на његову осетљиву природу форнмирану кроз социјалне сукобе тога времена - у ратовима и социјалном сиромаштву.
По завршетку Првог светског рата преселио се у Софију да би студирао занатску уметност. Дипломирао је 1925. године на Академији уметности у класи примењене и декоративне уметности под менторством проф. Стефана Баџова. Током студија показивао је велико интересовање за сценографску уметност.Спомени за стара София: Художникът Пенчо Георгиев У: Драган Тенев Тристахилядна София и аз между двете войни, София, Български писател, 1997, с. 289-292/
По завршетку студија запослио се као сценограф. Његов први посао био израда сценографије за оперу „Пикова дама” Петра Иљича Чајковског у Софијијској опери. Током 1926. године радио је сценографију у за Софијску оперу и Софијски уметнички театар, а од 1926. до 1928. године радио је у државном позоришту у граду Русе (сезоне 1926/27 и 1927/28), формирајући сопствени сценографија стила.
У јесен 1929. године отпутовао је у Париз у коме се усавршавао код познатог француског декоратера Пола Лаурента . Боравећи у Паризу посећивао је бројне музеје и атеље, и излагао сопствене слике. У главном граду Француске активно је радио графике и гравире у дрвету. Заједно са руским уметником Константином Коровином радио је за Руску оперу у Паризу. У Француској је боравио све до 1932. године.Зицман, Александер. По дирите на Пенчо Георгиев. стр. 21-22
Након повратка у Бугарску, Пенчо Георгиев је стварао у разним областима уметности: Илустровао је књиге и уџбенике, Учествовао у уређењу ентеријера разних објеката, Обавља бројне услужне делатности. Аутор је сценографије за више од 30 позоришних представа широм Бугарске. Радио је за Народно позориште и Националну оперу Бугарске и истовремено свесрдно помагао многим у позориштима у бугарским провинцијама Паралелно са радом у позоришту активно је и сликао.
Преминуо је 2. априла 1940. године у инциденту у Народном позоришту у Софији, када је током рада на позоришној сценографији за представу „Саламбо“, пао у механизам позоришне дизалице. Преминуо је моментално од задобијених повреда.
Његов унук је немачки филолог и преводилац Александар Зитзман, који је написао књигу о свом деду.
Уметничко стваралаштво Пенчо Георгиев је своје уметничко стваралаштво испољио у три области ликовних уметности — сликарству, илустрацији и позоришној сценографији. Акварели и темпера Као сликар углавном је радио слике у акварелу и темпери, у блеђем колориту али са јасно сажетом композицијом. Своја прва познатија дела у овој врсти уметности створио је радећи у Русену, међу које спадају слике: На самртничкој постељи Към пазара, Задушница, Просидба и Дунавски рибари.
За време боравка У Паризу створио је своје чувене слике: Орач, Продавац птица, Незапослени, Луталица, Кабаре и још много тога.
Последњих година свог живота Пенчо Георгиев је експериментиса је са различитим сликарским техникама. Тако су настале слике Песма за успаванку, Јастребови и Сахрана. Илустарције књига Мање је познат као илустратор књига. Пенчо Георгиев први је илустровао књигу Максима Горког у Бугарској - романе „Тома Гордејева” и „Мајка”. Илустровао је уџбенике и дечје књиге - „Иглики” Емануела Попдимитрова , „Божији дарови” Георгија Рајчева и „Мики Микијево венчање” Николаја Фала. Сценографија Његово најпознатије уметничко дело је позоришна сценографија. У свом раном периоду стварања настале су сценографије за представе „Пикова дама”" Чајковског, „Срећа” Кноблауха, „Мајстори” Рача Стојанова , „Под јармом” Ивана Вазова и друга. После боравка у Француској постигао је највећи успех у сценографији. Из тог периода је његова сценографија за „Оберон“ Карла Вербера, „Иванко“ Васила Друмева, „Янините девет братя“ Љбомир Пипков, „Лепа Јелена“ Жака Офенбаха и „Хамлет“ Виљема Шекспира.
Изложбе Учествовао је на изложбама у Бугарској и иностранству. Ликовне радове је излагао на Јесењем салону у Паризу 1929. године, као и на изложбама у Варшави, Прагу, Кошицама, Љубљани и Загребу. Редовно је приказивао радове и на колективним ликовним изложбама.
Сценографију је приказао на миланском тријеналу 1936. године Признања Радови Пенча Георгиева данс се налазе у поставкама Националне уметничке галерије Бугарске, Софијске градске уметничке галерије и градских галерија у Сливену и Враци. Галерија
Референце
Литература
. In: Taschenlexikon Bulgarien, Bibliographisches Institut Leipzig .
Спољашње везе
Pencho Georgiev as an illustrator of children's books, with examples @ Kultura. 110th Anniversary Exhibition in Ruse @ Darik News. Audio biography from the Sofia City Art Gallery @ YouTube
Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1940. Категорија:Бугарски сликари Категорија:Бугарски сценографи Категорија:Бугарски графичари