Радован Бећировић - Требјешки (Љевишта, 7. април 1897 — Никшић, 8. август 1986) је био црногорски народни песник и гуслар. Сматра се последњим епским бардом српског народа и једним од највећих песника новије епске поезије. У својим песмама описује све значајније догађаје и личности из српске историје. Песме надахнуте патриотизмом описују јунаштво, судбину и страдање српског народа кроз векове. Песме Радована Бећировића су биле 80-тих година прошлог века врло популарне код гуслара. Његова најпознатија гусларска песма Мојковачка битка је продата у виду плоча у великом броју примерака.https://www.biografija.org/knjizevnost/hadzi-radovan-besirovic-trebjeski
Биографија Радован Бећировић - Требјешки је рођен 7. априла 1897. године у горњоморачком селу Љевиштима. Бећировићи потичу од Никшићког племена Требјешани, те одатле наставак у имену песника.https://www.poreklo.rs/2012/03/05/poreklo-prezimena-becirovic/ Поред Радована, отац Новица и мајка Солумија су имали још петоро деце. Са женом Јеленом (удатом Шћепановић) има сина Крста-Бећа. Шесторо Јеленине и Радованове деце је умрло јако рано.Хаџи Радован Бећировић (1897-1986), Вучко-Миле Томчић, Стручна књига, Бгд 2003 ,ст.36 Још док је био јако мали, његова породица се сели у Дробњак, у Горњу Бијелу, где Радован проводи и највећи део свог живота. У Шавнику завршава три разреда основне школе. Док је као дете чувао овце, надарени песник је своје стихове и мисли записивао оштрим каменом на плочастим стенама."http://www.tvoracgrada.com/ucesnici/komnen/srpski/glasizdubinevremena.html" Први Бећировићев јавни наступ био је на сахрани Исаила Томића, студента који је због критике краља Николе био ухапшен и осуђен на 8 година, а који је услед прогона и након изласка извршио самоубиство, што је узнемирило црногорску јавност.
Као регрут учествује у Мојковачкој бици, након које бива заробљен и одведен у Мађарску. У заточеништву настају и његове прве песме „Глад у Црној Гори“. Период између два светска рата Радован проводи у Горњој Бијелој, где поред уобичајених домаћинских послова, пише и песме. Након песме „Мојковачка битка“ постаје познатији у народу, а након песме „Погибија краља Александра“ од краљице Марије добија орден Краљевски орден Светог Саве. Рођени Радованов брат Милован гине 1941 год. у Пљеваљској бици. Након рата бива једно време затворен од стране социјалистичких власти. Доста путује по свету, и то у задњој деценији свог живота. Између осталог обилази Јерусалим и Хиландар. „Под овом сам плочом лега, као сужањ жељан свега“, гласи епитаф на пишчевој надгробној плочи, чије је стихове још за време живота Хаџи Радован Бећировић Требјешки записао.
Стваралаштво Радован Бећировић је опевао све српске владаре и тешко да постоји знаменити српски јунак, а да није поменут у некој од његових песама. Његово богато стваралаштво се може поделити у три периода: пре, за време и песме које су настале после Другог светског рата. Прво су штампане појединачне песме: „Косовски бој“, „Мојковачка битка“, „Горски престо“, „Крновске легенде“, „Смаил-ага Ченгић“, „Омер-пашина година“, „Женидба бега Љубовића“, „Кривошијска буна“Хаџи Радован Бећировић (1897-1986), Вучко-Миле Томчић, Стручна књига, Бгд 2003 ,ст.16... Сабрана дела су исписана у три књиге: „Царев лаз“, „ Поломљене сабље“ и „Горски престо“, на укупно 777 страна, као и посебно издање аутобиографије „Од млинара до барда“.
Други о Радовану Бећировићу Амфилохије Радовић: „...нема колибе црногорске, ни босанске, ни херцеговачке, гдје се не чују звуци гусала и гдје се не пјевају пјесме Радована Бећировића“. Матија Бећковић: „...од твоје славе има и штете: тамо данас готово нико не зна неку другу пјесму осим твоју“.Хаџи Радован Бећировић (1897-1986), Вучко-Миле Томчић, Стручна књига, Бгд 2003 ,ст.1 професор др Драго Перовић: „...Дух његове поезије обликовао је мене лично и људе које ја познајем. Јер смо његову поезију слушали пре него што смо почели да читамо.“ У Никшићу, у организацији Савеза српских гуслара и Института за српску културу из Никшића, традиционално се сваке године одржава такмичарски Фестивал у част Хаџи Радована Бећировића Требјешког.
Референце
Литература
Хаџи Радован Бећировић Вучко-Миле Томчић. Стручна књига, Бгд 2003
Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1986. Категорија:Колашинци Категорија:Црногорски песници Категорија:Југословенски песници Категорија:Гуслари Категорија:Срби у Црној Гори