Јаков из Камене реке био је млетачки и српски штампар, један од првих који су штампали књиге на ћирилици.История на българите, TRUD Publishers. , p. 225.

Биографија и рад

Постоји мало података о Јакову, познато је да је родом из села Камена река, близу града Коласија у Осогову, у данашњој Северној Македонији.Родину и отчствомь бехь иже вь подкрули великие гори Осоговцеи близь Коласискаго града в места нарицаема Камена река... изидохь из Македоние отчества моего и выидохь у вь западнaх странахь. (Каратаев 1833: 161; Гусева 2003: 418–419) Такође, претпостаља се да би његово родно место могли бити Македонска Каменица или у данашњој Бугарској, оба смештена у подручју Осогово, близу града Ћустендила. Такође, у неким радовима његово место повезивано је са Каменом реком код Колашина у данашњој Црној Гори. Ипак, ово гледиште је критиковано јер се сматра да је Павел Јозеф Шафарик погрешно протумачио име града Ћустендил са Колашин.Сп. Векове, Броеве 4–6, Българско историческо дружество, Наука и изкуство, 1975, стр. 8.Петър Атанасов, „Яков Крайков – книжовник, издател, график”, 1980 г., монография, Наука и изкуство, стр. 61".Zeitschrift für slavische Philologie, Vol. 2, Akademie der Wissenschaften und der Literatur (Germany), Carl Winter Universitätsverlag, 1925, s. 511.

Чланови Јаковљеве породице имали су дугу свештеничку традицију. У младости радио је на преписивању црквенословенских књига у Осоговском манастиру, а након тога се запутио у Софију, где је у локалној црквеној школи продубио своје књижевно знање.Elka Mircheva, (Sofia, Institute for Bulgarian Language (IBL), Bulgarian Academy of Sciences) A New Valuable Contrubution to the Study of Bulgarian Literature, Abstract: A review by Elka Mircheva on Mariyana Tsibranska-Kostova's book Yakov Kraykov's Book for Different Occasions between Venice and the Balkans in the 16th century. Valentin Trayanov Publishing House, 2013. Ипак, неки истраживачи тврде да су Јаков од Софије и Јаков од Каменичке реке две различите личности.

Након што је усавршио своје књижевно знање, кренуо је преко Ћустендила и Скопља ка Венецији. Претпоставља се да је Јаков у овом периоду радио у манастиру Грачаница, где је тада отворена штампарија, а био је међу првим штампарима књига на ћирилици.Bulgarskata kniga prez vekovete: izsledvane, Ivan Bogdanov, Narodna prosveta, 1978, str. 212.Margins and Marginality: Marginalia and Colophons in South Slavic Manuscripts During the Ottoman Period, 1393—1878, Tatiana Nikolaeva Nikolova-Houston, The University of Texas at Austin. School of Information, ProQuest, У Венецију је стигао око 1564. или 1565. године где је радио у Вуковићевој штампарији, коју је основао српски штампар Божидар Вуковић, а наследио ју је његов син Вицко Вуковић. Током 1566. године, за три и по месеца, Јаков је одштампао књигу Часослов са 710 страна на штампарској преси Вицка Вуковића, на српском језику. За штампање ове књиге Јаков је користио старе, већ дотрајале материјале. Имао је на располагању Вуковићеву матрицу и био је спреман да ради нове материјале, али очигледно то није успео.Съюз на българските журналисти, Ще припомним първия ни печатар Яков Крайков, 03.04.2014, Елица Иванова, Кюстендил, Симпозиум и изложба за първия български печатар и граматик ще припомнят делото му. Център за славяно-византийски проучвания към СУ "Свети Климент Охридски". Током 1570. године Јаков је радио у штампарији Јеролима Загуровића где је одштампао Молитвену књигу. Године 1571. Јаков је поново радио у штампарији Вуковића, заједно са Стефаном Мариновићем.

Референце

Литература

Evgenij L'vovic Nemirovskij : Die venezianische Druckerei des Jakov aus Kamena Reka – Gutenberg-Jahrbuch, 1996, 71 . Издателство „Валентин Траянов“.

Категорија:Стари српски штампари Категорија:Срби у Македонији