десно|мини| Рушевина корнинског рудника калаja. мини| Отворени објекти у близини Варен Хaус Ин, Дартмор - гледајући доле један канал према групи њих у средњем растојању, а више на левој страни гребена иза. десно|мини| Рушевине рудника Полдице у Гвенапу. мини|Водени точак на Морвалијевом кеју, некада коришћен за дробљење манганове руде. Ископавање у Корнволу (Cornwall) и Девону (Devon), на југозападу Енглеске, почело је у раном бронзаном добу, око 2150. године пре нове ере, а завршило се (бар привремено) затварањем рудника калаја Саут Kрофти (South Crofty) у Корнволу(Cornwall) 1998. Калаја, а касније и бакар, били су метали који се најчешће извлаче. Вађење се наставило након што је ископавање других метала постало неисплативо.

Историјски су у Корнволу(Cornwall) и Девону(Devon) минирани коситар и бакар, као и неколико других метала (нпр. Арсен, сребро и цинк). не преостају активни рудници метала . Међутим, у Корнволу(Cornwall) и даље постоје лежишта калаја, а било је говора о поновном отварању рудника Саут Крофти (South Crofty). Поред тога, започети су радови на поновном отварању рудника волфрама. Хемердон (Hemerdon) у југозападном Девону(Devon). С обзиром на економски значај рудника и каменолома, спроведене су геолошке студије; отприлике четрдесет различитих минерала идентификовано је из локалитета типа у Корнволу (Cornwall) (нпр. борнонит из Ст Енделлион-а (St Endellion). Вађење од магматских и метаморфних стена је такође био значаја за индустрију. У 20. веку екстракција каолинита била је економски важна.

Геологија Улазак гранита у околне седиментне стене . Transactions of the Royal Geological Society of Cornwall, XX(4) довео је до опсежног метаморфизма и минерализације.Durrance, E. M. [et al.] . Proceedings of the Ussher Society, 5(3), Као резултат тога, Корнвол(Cornwall) је био једно од најважнијих рударских подручја у Европи до почетка 20. века. Сматра се да се коситрена руда ( аситерит минирала у Корнволу(Cornwall) још у бронзаном добу. Током година, многи други метали (нпр. олово и цинк) минирани су у Корнволу(Cornwall). Алкуифол (заснован заједно са речју алкохол, на арапској речи "ал-кухл") је оловна руда која се налази у Корнволу(Cornwall), а коју лончари користе да дају грнчарији зелену глазуру.

Историја Корневал(Cornwall) и Девон(Devon) су до 20. века испоручили већину калаја, бакра и арсена у Великој Британији. Првобитно је коситар пронађен као алувијалне наслаге каситерита у шљунцима потока. На крају је вађено подземном експлоатацијом ; подземне мине су се појавиле већ у 16. веку. Калај је пронађен и у изданцима литица.

Праисторијски период

Камено доба и рано бронзано доба Калај је један од најранијих метала који су се експлоатисали у Британији. Енеолити металци открили су да се стављањем малог удела калаја (5—20%) у растаљени бакар, ствара легура бронза . Легура је тврђа од бакра. Најстарија производња лименене бронзе је у Турској око 3500. године пре нове ере, али се верује да је експлоатација сировина у Британији започета 2000. године пре нове ере, успешном трговином калајем која се развијала са цивилизацијама Медитерана. Стратешки значај калаја у ковању бронзаног оружја донео је југозапад Британије у медитеранску економију у раним датумима. Касније се калај користи и у производњи коситра . мини|Мапа Европе на основу Страбонове географије, која приказује Касидерит тик уз северозападни врх Иберије десно|мини| Пример карактеристичног узорка паралелних гребена и шкарпина остављених коситреним током, источно од Фок Тор-а, Дартмор мини|Тинерово месо у шуми Тревелое,Корнвал(Cornwall) Рударство у Корнволу(Cornwall) постоји од раног бронзаног доба око 2150. године пре нове ере.

Традиционално се сматрало да су Корнвол(Cornwall) посетили феничански трговци металом са источног Средоземља,. London али ово се гледиште променило током 20. века, а Тимоти Шампион (Timothy Champion) је 2001. приметио да су "директни археолошки докази о присуству феничанске или Картаганске трговце чак и на северу Британије не постоје ". Британија је једно од места предложених за Каситеридт, то је „калај острво“, које је Херодот први пут споменуо.Histories, Book 3, para 116

Утврђено је да је садржај калаја у бронзи са Небески диск Небра из 1600. године пре нове ере из Корнвола(Cornwall).

Првобитно је вероватно да су алувијална лежишта у шљунцима потока експлоатисана, али касније се подземно копање укориенило. Плитке резнице су затим коришћене за вађење руде.

Ширење трговине Како је на Блиском истоку расла потражња за бронзом, доступне локалне залихе руде од калаја (каситерита) су исцрпљене и трагало се за новим залихама широм познатог света, укључујући и Британију. Чини се да је контрола трговине коситаром била у рукама Феничана, а њихове изворе чували су у тајности. Грци су разумели да коситар потиче од Каситерида, „острва калаја“, о којима се расправља о географском идентитету. До 500. године пре нове ере Хекатеј је знао за острва изван Галије на којима се добија калаја. Питеје из Масалије отпутовао је у Британију око 325. године пре нове ере, где је нашао цветајућу трговину калајем, према каснијем извештају свог путовања. Посидониус се односио на трговину калајама са Британијом око 90. године пре нове ере, али Страбон око 18 АД не наводи коситар као један од британских извоза. То је вероватно због тога што је Рим у то време добијао своје лименке из Хиспаније .

Вилиам Камден(William Camden) је у својој Британији 1607. Године идентификовао Цаситеридес са Острва Сили и први дао валуту уверењу да су Феничани трговали Британијом. Међутим, нема доказа о ископавању коситра на Острвима Сили, осим мањих истражних ископавања. Тимотеј Шампион је открио да је вероватно да је трговина Феничана са Британијом била индиректна и под контролом Венета из Бретање . Шампион, расправљајући о коментарима Диодора Сицулуса на трговину конзервама, каже да „Диодорус заправо не говори да су Феничани упловили у орнвалл. У ствари, он говори управо супротно: производња корњског калаја била је у рукама Корнволових(Cornwall) домородаца, а његов транспорт до Средоземља организовали су локални трговци, морским путем, а затим копном преко Француске, далеко изван феничанске контроле. "

Постоје изотопични докази који говоре у прилог томе да су лимени инготи пронађени код обале Хаифе, а Израел су испоручени из Корнвола(Cornwall).

Рачун Диодора Сикула У својој Библиотхеца хисторица(Bibliotheca historica), написаној у 1. веку пре нове ере, Диодор са Сицилије је описао древно вађење коситарита у Британији. "Они који настањују британску промоцију Белерион због повезаности са странцима су цивилизованији и љубазнији према странцима него остали. То су људи који припремају лименке, коју уз велику бригу и труд ископавају из земље, а метал који се ради је помешан са неким венама земље, из којих се растопи метал и рафинира. Потом га бацају у редовне блокова и носе га на одређено острво близу руке звано Ицтис за плиме, а сви су тамо између острва и острва, калај се у великим количинама доноси у колицима. "

Плиниј, чији је текст преживео у еродираном стању, цитира Тимаја из Таормина( Timaeus of Taormina) позивајући се на " инсулам Мицтим ", "острво Мицтим" [сиц], где се изолами поновио. Предложено је неколико локација за "Иктин" или "Иктис", што означава "лимену луку" "Diodorus referred to Iktin in the accusative case, from which some commentators have deduced that the nominative case was Iktis, but there is no evidence for this", remarks , укључујући гору Св. Михајла, али, као резултат ископавања, Бари Цунлифе је предложио да то буде планина Батен неар Плимут. На ушћу ријеке Ерме недалеко је пронађено бродоломно мјесто с инготовима коситра које може представљати трговину дуж ове обале током бронзаног доба, мада је датирање тог места врло тешко. Страбо је известио да је британски калај допремљен из Марсеја.Strabo, III.2.9.

Легенда о Јосипу из Ариматеје Рудник Динг Донг(Ding Dong mine), за који се сматра да је један од најстаријих у Корнволу(Cornwall), у жупи Гулвал, у локалној легенди се наводи да га је посетио Јосип из Ариматеје, трговац калајом, и да је довео младог Исуса на адресу рудара, мада тамо нема доказа који то потврђују.Matthews, John (ed.) (reissued by The Aquarian Press)

Археологија гвозденог доба У Корнволу(Cornwall) или Девону(Devon) има мало остатака претповијесног ископавања кала, вјероватно зато што су каснија обрада уништила ране. Међутим, плитке резнице које се користе за вађење руде могу се видети на неким местима као што су Клацомбе Даун, Дартмор. Постоји неколико чекића за камен, попут оних у музеју поред Зенора. Могуће је да се копање углавном изводило лопатама, роговима и дрвеним клиновима. Ископавање у Деан Мор-у на Дартмору, на месту керамике од 1400 - 900 пре нове ере, дало је шљунак лимене руде и шљаке калаја. Стене су коришћене за дробљење руде и камење за то су пронађене на фарми Црифт. На подовима кућа из бронзаног доба на пример у Тревискеру, пронађени су налази лимене шљаке. Лименка шљаке пронађена је у Царлогесу с бодежом типа Камертон-Сновхил.

У гвозденом добу бронза се и даље користила за украсе, али не и за оружје и алате, па се чини да је вађење калаја настављено. Ингота из Двора Доре вероватно је из гвозденог доба.

Римско и пост-римско раздобље Кажу се да су извори конзерви били разлог напада Римљана на Британију али они су имали контролу над рудницима у Шпанији и Бретањи у 1. и 2. веку нове ере. Каснија производња у Шпанији била је смањена, вероватно рацијама. Производња у Британији повећана је у 3. веку, за употребу у кованицама, а постојала је широка употреба калаја у производњи коситарица, на пример, у Цамертону у Сомерсету. Корнволу(Cornwall) и Вест Девону(West Devon) су мање романизовани од многих других делова Британије, а вађење калаја је могло бити у локалним рукама, а калај је купила царска власт. Могући службени печат идентификован је на инготу Карнингтон-а. У римским оквирима пронађени су бројни коситрени инготи, попут 42 пронађена у олупини код залива Бигбури у периоду 1991–92.

Налазиште у долини Ерме, Девон(Devon), показује здруживање седимената у касно римско и постримско доба због ископавања кalaja на Дартмору.Thornycroft, Pirrie and Brown Дошло је до врхунца активности између 4. и 7. века. Лименка шљаке на Седмици Форд у Девону(Devon) датира из 570. - 890. године нове ере.

Каже се да је Свети Пиран (заштитник лимар) слетио у Перанпорт из Ирске око 420. године нове ере.

Средњовековно и модерно рударство

Средњи век У књизи страшног суда не постоји запис о ископавању коситра, вероватно зато што су права била власништво круне. Током прве половине 12. века Дартмор је обезбедио већину калаја за Европу надмашивши производњу Корнвола(Cornwall). Хенри II цеви цеви даје годишњу производњу калаја од Дартм Кора око 60 тона. Године 1198. сложио се да ће „сви копачи и купци црног калаја и све топионице калаја и трговци коситром прве таљевине имати праведне и древне обичаје и слободе успостављене у Девону(Devon) и Корнволу(Cornwall)“. То показује да је рударство дуго трајало. Повеља којом се потврђују права рудара дао је краљ Јован 1201. године. Алувијални подаци о муљу у долини Ерме, Девон(Devon), показују накупљање конзервираног отпада између 1288 и 1389.

Након преноса власти на норманског лорда Роберт, гроф Мортаин, који је држао властелинство Трематон, рударство сребра постало је главна индустрија, нарочито у долини Тамар око Бере Ферера у Девону(Devon). Основана 1292. године од стране Круне под Едвардом II, вештачка радна снага у почетку се увозила из Дарбишира и Северног Велса, уз специјалистичку експертизу из Немачке и капитала из Италије. Зарада од права на руднике сребра за Круну довела је до успона древне породице Корнисх Едгцумбе у Цотехелеу и касније планини Едгцумбе . мини|Цроцкерн Тор - Парламентарна стена као што се види са "пода" Великог суда десно|мини| Статуа у знак сјећања на корнинске и њемачке рударе у Бендигу у држави Викторија у Аустралији