__БЕЗКН__
-{YouTube}- () је амерички друштвени медиј за дељење видео-снимака чији је власник -{Google}-. Основан је 14. фебруара 2005. када су га покренула тројица бивших радника компаније -{PayPal}-. Седиште се налази у Сан Бруну. Данас је други најпосећенији веб-сајт, док је испред њега једино -{Google Search}-. Има скоро три милијарде активних корисника.
Историја мини|лево|Сједиште у Сан Бруну (Калифорнија)
-{YouTube}- су у Сан Бруну (Калифорнија) основала три бивша радника компаније Пејпал, средином фебруара 2005. У октобру 2006, Гугл је објавио да је купио компанију за 1,65 милијарди долара. Договор је склопљен 13. новембра 2006. Нерегистровани корисници могу гледати и слушати , док они који су регистровани на сајту могу и да их шаљу на сервере. Снимци за које компанија сматра да садрже непримерен садржај за млађе од 18 година, доступни су само регистрованим корисницима под условом да су пунолетни. Међутим, постоји велики број страница које забрану гледања овако заштићених записа ипак омогућавају свима са приступом интернету. Снимци који садрже порнографију нису дозвољени, иако постоји значајан број записа који под изговором да је ријеч о умјетности () садрже исту.
мини|370п|Слијева надесно: Чад Херли, Стив Чен и Џавед Карим, оснивачи -{YouTube}--а мини|200п|Изглед почетне странице -{YouTube}--а од априла до јуна 2005
Јутјубери
Јутјубер () сурфер је који поставља снимке на сајту -{YouTube}-. Неки јутјубери постављају своје личне снимке, од којих добијају приходе захваљујући рекламама, које се приказују при репродукцији истих. Најпознатији јутјубери броје милионе пратилаца () на својим каналима и милијарде прегледа видеа. Најпознатији јутјубер на свету је Мистер Бист; овај амерички налог тренутно броји преко 300 милиона претплатника.
Истакнути снимци -{YouTube}- је са својим једноставним интерфејсом омогућио сваком кориснику интернета да постави који гледаоци широм свијета могу да пронађу у року од неколико секунди и гледају колико желе. -{YouTube}- је данас, захваљујући невјероватној тематској покривености, постао један од најважнијих елемената интернет културе.
Најранији примјер друштвеног утицаја -{YouTube}--а представља успјех снимка -{X尚義聲線高壓呀叔搭巴士途中問候後生仔}- (; срп. досл. „чича из аутобуса”) направљеног 27. априла 2006. године. Снимак показује расправу између младића и старијег човјека у аутобусу у Хонгконгу (расправа тече на кантонском језику). О снимку се говорило и у мејнстрим медијима, а оригинални видео тренутно има преко 4 милиона прегледа.
Други снимак који је добио медијску покривеност био је снимак -{guitar}- (срп. „гитара”), на којем се изводи -{Pachelbel's Canon}- на електричној гитари. Име извођача није приложено уз снимак. Након што је добио милион прегледа, Њујорк тајмс је открио идентитет гитаристе. Био је то Лин Ченг-Хјун (), двадесеттрогодишњак из Јужне Кореје који је снимак направио у својој соби. Оригинални видео је имао преко 92 милиона прегледа, али је уклоњен.
Својевремено, снимак -{Charlie bit my finger - again !}- (срп. досл. „Чарли ми је угризао прст — поново !”) био је најгледанији снимак на -{YouTube}--у. Имао је преко 245 милиона прегледа у новембру 2010. године. Снимак показује два брата из Енглеске: једногодишњег Чарлија који гризе прст његовог две године старијег брата Харија; сада има преко 850 милиона прегледа.
Тренутно најгледанији снимци
Сајев спот Gangnam Style био је најгледанији видео на -{YouTube}--у од 24. новембра 2012. године. Престигао га је 10. јула 2017. See You Again извођача Виз Калифе, који сада има преко 4 милијарде прегледа. Shape of you - Ed Sheeran je 2. је други по броју прегледа, избачена је 30.1.2017. године.
Despacito извођача Луиса Фонсија престигао је See You Again 4. августа 2017. године, поставши најгледанији и први видео са 3, први са 4, први са 5 и први са 6 милијарди прегледа.
Цензура мини|десно|325п|Статус блокирања -{YouTube}--а у свету, јун 2023. Тренутно, земље које су поставиле националне забране за приступ -{YouTube}--у укључују Иран, Кину и Сјеверну Кореју. -{YouTube}- се блокира из разних разлога, укључујући:„YouTube Censored: A Recent History”. OpenNet Initiative. Приступљено 3. 12. 2016. ограничавање јавне изложености садржају који би могао да буде повод за покретање социјалних или политичких немира спречавање критиковања владара, владе, владиних службеника, религија или религијских вођа спречавање кршења националних закона, укључујући: заштиту ауторских права и јавног власништва спречавање говора мржње те заштиту етичких или закона базираних на моралу заштиту легислатива националне сигурности спречавање приступа видеима који су процењени као неприкладни за омладину смањивање ометњи које би сајт могао да изазове у раду и у школама смањивање количине мрежног протока () уколико је он превелик како би се веб могао користити за остваривање важније комуникације
У неким земљама, -{YouTube}- је комплетно блокиран, или кроз дугорочну забрану или кроз више одређених временских периода као што су периоди током немира, предизборни периоди или периоди пред обиљежавање неких важних надолазећих политичких годишњица. У другим земљама, приступ сајту као цјелини остаје отворен, али приступ неким специфичним видеима је забрањен. У случајевима када је цијели сајт блокиран усљед само једног одређеног видеа, -{YouTube}- ће се углавном сложити да се видео уклони или да се ограничи приступ том видеу како би сервис наставио да функционише.
Предузећа, школе, владине агенције и друге приватне институције често блокирају сајтове друштвених мрежа — укључујући и -{YouTube}- — због ограничења пропусног опсега тј. мрежног протока () и могућности да сајт почне да одвлачи пажњу. Неке школе су блокирале приступ -{YouTube}--у (нпр. у Аустралији) због немогућности да одреде каквим могу приступати ученици.
Земље у којима је приступ био забрањиван У неким земљама, приступ -{YouTube}--у је био привремено забрањиван, а негдје су такве забране још на снази: Иран је 3. децембра 2006. године привремено онемогућио приступ -{YouTube}--у, заједно са још неким сајтовима, због тога што је оцијењено да вријеђају друштвени и морални кодекс понашања. Забрана -{YouTube}--а је покренута након снимка који је наводно приказивао секс иранске глумице. Забрана је касније повучена, али је поново ступила на снагу након предсједничких избора из 2009. године. Године 2012, Иран је поново онемогућио приступ како -{YouTube}--у тако и Гуглу, након постављања контроверзног трејлера за филм Невиност муслимана () на Јутјуб. Тајланд је блокирао приступ између 2006. и 2007. године због увредљивих видеа везаних за краља Бхумибола Адулјадеја. Неке аустралијске државне образовне институције блокирале су -{YouTube}- наводећи као разлог „немогућност одређивања којој врсти може да се приступи” и да „-{YouTube}- нема едукацијску вредност као ни садржај материјала који се постављају на сајт”.„States still hold out on YouTube” (6. 3. 2007). The Australian. Приступљено 3. 12. 2016. У НР Кини, од 15. октобра 2007. до 22. марта 2008. године приступ -{YouTube}--у био је забрањен. Од 24. марта 2009. године, приступ је онемогућен поново, а забрана још увијек на снази. Мароко је забранио приступ -{YouTube}--у у мају 2007. године због критика око утицаја Марока у Западној Сахари представљених у једном видеу. -{YouTube}- је омогућен поново 30. маја 2007, након што је -{Maroc Telecom}- незванично објавио да је забрана приступа веб-сајту била само „технички квар”. Турска је забранила приступ -{YouTube}--у између 2008. и 2010. године због увредљивих снимака који су се односили на Мустафу Кемала Ататурка. Забрана је била укинута, али је поновно уведена новембра 2010. године. Наиме, у новембру је турски политичар Дениз Бајкал поново изазвао блокирање сајта накратко, а -{YouTube}--у је запријећено да ће бити поново угашен ако видео тј. снимци који су били проблематични не буду уклоњени. Током двоипогодишње блокаде -{YouTube}--а, веб-сајт за дијељење видеа постао је осми највише пута посјећен сајт у Турској.„Turkey report” . Freedom on the Net 2012. Freedom House. Приступљено 3. 12. 2016.„Top Sites in Turkey” . Alexa. Приступљено 3. 12. 2016. Године 2014, Турска је блокирала приступ по други пут, усљед „цурења информација веома високог значаја” у форми . Турска је -{YouTube}- забрањивала и априла 2015. године, заједно са Твитером и Фејсбуком. Приступ је у два посљедња случаја, након извјесног времена одблокиран. Пакистан је 23. фебруара 2008. године забранио -{YouTube}- због за ислам „увредљивог материјала”, узимајући у обзир случај данских карикатура Мухамеда. Ово је довело до двочасовне скоро па глобалне блокаде -{YouTube}--а будући да се пакистанска забрана омашком пренела и на друге земље. Пакистан је обуставио забрану 26. фебруара 2008. године, након што је веб-сајт уклонио непожељни садржај са својих сервера на захтјев државне владе. Многи Пакистанци су заобишли забрану користећи софтвер за стварање виртуелне приватне мреже. Маја 2010, због снимка -{Everybody Draw Mohammed Day}-, Пакистан је опет забранио приступ -{YouTube}--у, наводећи као разлог „раст садржаја који промовише светогрђе и богохулност”. Забрана је укинута 27. маја 2010. године, након што је веб-сајт уклонио проблематични садржај са својих сервера на захтјев владе ове државе. Међутим, индивидуални видео-снимци који се сматрају увредљивим за муслимане и даље ће бити појединачно блокирани.McCabe, Joanne (27. 5. 2010). „YouTube ban lifted by Pakistan authorities”. Metro. Associated Newspapers Limited, UK. Приступљено 3. 12. 2016.„Pakistan lifts ban on YouTube” (27. 5. 2010). The Times of India. Приступљено 3. 12. 2016. Пакистан је поново забранио -{YouTube}- у септембру 2012. године, након што је сајт одбио да обрише филм Невиност муслимана; забрана је била на снази и септембра 2013. године.„Pakistan ban on YouTube stays even after one year” (17. 9. 2013). The Economic Times. Приступљено 3. 12. 2016. -{YouTube}- је постао доступан у Пакистану јануара 2016. године, након што је сервис покренуо верзију посебно дизајнирану само за ту државу. Туркменистан је 25. децембра 2009. године забрано приступ -{YouTube}--у из непознатих разлога. Други сајтови попут -{LiveJournal}--а, такође су били блокирани. Приступ сајту данас је могућ. Либија је 24. јануара 2010. године забранила приступ -{YouTube}--у због снимака демонстрација из либијског града Бенгазија на којим су учествовале породице затвореника који су 1996. године убијени у затвору Абу Салим и због снимака чланова породице либијског вође Муамера ел Гадафија са забава. Забрана је критикована од стране Хјуман рајтс воча. У новембру 2011, послије Либијског грађанског рата, -{YouTube}- је поново омогућен у Либији.„Libya” . Freedom on the Net 2012. Freedom House. Приступљено 3. 12. 2016. Авганистан, Бангладеш, Русија и Судан блокирали су приступ септембра 2012. године, након контроверзног 14-минутног трејлера за филм Невиност муслимана (), који је постављен на сајт.„Afghanistan to unblock YouTube”. Afghanistan Times. Приступљено 3. 12. 2016.Arghandiwal, Miriam (12. 9. 2012). „Afghanistan bans YouTube to block anti-Muslim film”. Kabul: Reuters. Приступљено 3. 12. 2016.„YouTube blocked in Bangladesh over Prophet Mohamed video”. The Independent (AP). Приступљено 3. 12. 2016.Tsukayama, Hayley (17. 9. 2012). „YouTube blocked in Pakistan”. Washington Post. Приступљено 3. 12. 2016. Блокада у Авганистану је трајала до јануара 2013. године (113 дана), у Бангладешу и Судану је трајала и одређен период у 2013. години, а у Судану до новембра 2012. У Либији и Египту, трејлер за Невиност муслимана сматрао се поводом за насилне протесте у септембру 2012. -{YouTube}- је изјавио да је „овај видео — који је широко доступан на вебу — јасно унутар смерница и да ће тако да остане на -{YouTube}--у”. Међутим, пошто је ситуација у Либији и Египту била веома тешка, привремено је забрањен приступ видеу у објема земљама.