Државне болнице у Црној Гори некада су биле прве установе здравствене неге, за дужи боравак пацијената на лечењу, и окосница здравственог ситема Црне Горе кроз три века, а данас су обавезно део Здравствени систем Црне Горе који је организован као јединствени здравствени регион и доминантно се заснива на јавном сектору, јер приватни сектор иако постоји није интегрисан. Црногорски здравствени систем је, по већини параметара који га карактеришу, релативно мали систем и као такав погодан је за увођење и примену нових знања и искустава и релативно брзу трансформацију у један модеран, квалитетан и ефикасан систем способан да у потпуности задовољи потребе крајњих корисника својих услуга. Да је то тако показала је ранг листа Европског здравственог потрошачког индекса (ЕЦХИ), и подаци Организације „Health Consumer Powerhouse“ објављени 2019. године, по којима се од оцењиваних 35 земаља – здравствени систем Црна Гора налази на 23. месту.

Оснивање болница у Црној Гори кроз историју финансирано је на разне начине средствима државе, здравствених организација, здравственог осигурања и донацијама задужбинара (појединаца или владара).

Прва државна болница у Црној Гори основана је на Цетињу 1873. године, и од тада до данас основано је 7 општих болница и три специјалистичке болнице, искључиво у 19. и 20. веку. Историја Према историјским подацима, болничко лечење на простору Данашње Црне горе присутно је још од трећег века, када су которски лекар Луциус Лусцус Еукарпус вршио праксу похађајући болеснике.

Црногорске болнице какве су познате данас, осниване су и грађене под млетачком али и аустроугарском влашћу, попут которске, изграђене 1875. Болница у Котору која се налазила на истом месту на којем је и сада.

Болнице су осниване и у вриеме Књажевине Црне Горе, попут никшићке и оне на Цетињу, за чију је изградњу, књаз Никола новац обезбедио продајом дарова добијених за рођење сина и кад је удавао ћерку.

Друге болнице осниване су у време Првог, Другог или између два светска рата…

Главни град Црне Горе и данас нема општу болницу, какве постоје у другим градовима, јер по плановима, Подгорица би градску болницу могла да добије најкасније до 2025. године

Изградња градске болнице планирана је више пута, prvi put je to zvanično најављено за време мандата градоначелника Миомира Мугоше.

Временска линија Опште болнице Година оснивања Град НазивОснивач 11873. ЦетињеПрва државна болница “Данило 1Књаз Никола2 1875. Котор Општа болница КоторАустроугарска царевина3 1887. Никшић Општа болница „Књегиња Зорка”Влада Кнежевине Црне Горе41919. Беране Општа болница Беране Министарство социјалне политике и народног здравља Краљевине СХС5 1923. Бијело Поље Општа болница Бјело ПољеМинистарство социјалне политике и народног здравља Краљевине СХС6 5. октобар 1928. Пљевља Општа болница ПљевњаМинистарство социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије7 1. новембар 1946. Бар Општа болница „Блажо Орландић” БарВлада Републике Црне Горе Специјалне болнице Година оснивања Град НазивОснивач11941 Рисан Специјална болница за ортопедију „Васо Ћуковић” Рисан Министарство социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије21951. НикшићСпецијална болница за плућне болести „Др Јован Булајић“ БрезовикВлада Републике Црне Горе 21953. Котор Специјална болница за психијатрију КоторВлада Републике Црне Горе

Опште информације Здравствени систем Црне Горе је релативно мали систем на шта утиче популација од свега 640.000 становника, према којој Црна Гора спада у ред малих земаља, и у којој је по подацима из 2007. године стопа наталитета износила 12,44 на 1.000 становника, стопа морталитета 9,51 на 1.000 становника, што је условило позитивну стопу природног прираштаја од 2,93 на 1.000 становника.

Хроничне незаразне болести водећи су узроци оболевања, инвалидности и превременог (прије 65. године) умирања становника Црне Горе. У Црној Гори је морталитет одојчади смањен са 11,14 на 1.000 живорођених (1991.) на 7,4 на 1.000 живорођених (2007). Међутим, то је значајно изнад просека земаља чланица ЕУ (4,6 на 1.000 живорођених) и Евро А – групе (3,9 на 1.000 живорођених).

На овај систем иако мали утиче и социо-економска ситуација, низак ниво БДП-а и висока стопа незапослености, као озбиљан лимитирајући фактор одрживог финансирања здравствене заштите.

Имајући све напред наведено у Црној Гори је болнички систем организован кроз 7 општих болница и 3 специјалне болнице и један Клинички центар у Подгорици за целу Републику. Опште болнице Опште државне болнице у Црној Гори обављају најмање делатности: хирургије, интерне медицине, педијатрије, гинекологије и акушерства у оквиру одељења које се формирају у тим болницама. Поред тога општа болница мора да пружа хитну медицинску негу, анестезиолошку, лабораторијску, радиолошку и другу дијагностичку помоћ, а ако природа њеног рада захтева општа болница формира и службе за физикалну медицину и рехабилитацију, патологију, снабдевање лековима и санитетским материјалом (болничкe апотеке), као и медицински превоз и превоз и мртвачнице.

Општа болница врши специјалистичко-консултативну и консултативну здравствену заштиту, и обавезна је да обезбеди услове за негу пацијената са акутним заразним болестима и акутним психијатријским стањима.

Болница на Цетињу Болницу „Данило I”, капацитета 25-30 постеља, изградио је Књаз Никола 1873.године, по пројекту др Фрилеа, свог личног лекара. Име је добила по Николином предходнику, Књазу Данилу. Новац за изградњу обезбедио је Књаз Никола продајом дарова донесених Књазу на крштење његовог престонаследника Данила.

Болница је почела са радом 1875.године, Први пацијенти су били рањеници из херцеговачког устанка. а први лекар и управник Болнице био је др Валерије Томић, из Пучишћа на Брачу.

Болница је реконструисана и значајно проширена 1912.године. Од оснивања до Првог светског рата, у њој је лечено око 20.000 болесника. 450px|мини|центар|Зграда у којој је на Цетињу основана Болница „Данило I”, 1875. године Нова зграда болнице, у којој се она и сада ради, изграђена је 1964.године. Иста је реновирана након земљотреса, у периоду 1979—1985. године. Данас болница има 6 одељења и 6 служби, располаже са 100 кревета. Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.Заузете постеље по лекаруЗаузете постеље по сестри% коришћења капацитетаПросечна дужина лечењаБрој слободних постељаСтопа смртности на 1.000 лечених<center> 2,79 <center>0,90 <center>69,68 <center>6,0 <center>27,90 <center>22,90 промила

Болница у Никшићу 200px|десно У време ослободилачких ратова од 1875 до 1878 године на Грахову и у Жупи, а нешто касније и у Шавнику формиране су привремене ратне болнице. Стручну лекарску помоћ у Граховској болници пружали су Дубровачки лекари из састава Аустроугарског црвеног крста, у Жупској привременој болници чланови Швајцарског црвеног крста, а у Шавнику др Бохумил Баучек.

Након ослобођења Никшића 8. септембра 1877. године са Црногорском војском у град долазе Француз др Жан Батист Певрије лични лекар Књаза Николе и Руска мисија Црвеног крста и затичу у јужном делу доњег града Турску болницу.

Десет година касније одлуком Владе Књажевине Црне Горе од 11. децембра 1887. године, отворена је прва Никшићка болница под именом — Болница књегиња Зорка, чиме је успостављена прва организована здравствена служба и здравствена заштита становника Никшића, као претеча данашње савремене установе — ЈЗУ Општа болница у Никшићу. За никшићку болницу, која је била друга новооснована болница, као и ону на Цетињу, која је била прва црногорска болница, новац за изградњу и опремање обезбедио је, књаз Никола продајом дарова добијених за рођење сина и кад је удавао ћерку… Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.Заузете постеље по лекаруЗаузете постеље по сестри% коришћења капацитетаПросечна дужина лечењаБрој слободних постељаСтопа смртности на 1.000 лечених<center> 2,98<center> 0,87 <center>51,25<center>6,91<center> 133,08<center>22,90 промила

Болница у Беранама

120px|десно У Беранском крају организована здравствена служба почела је са радом 1919. године, када је формирана болнице у Беранама у једној од приватних кућа.

Прва зграда наменски грађена за болницу, настале је осам година касније, тачније 1927. године, средставима на име репарације добијених по завршетку Првог свестског рата.

Године 1932. у Берану је отворен први Дом народног здравља у који су из болнице измештени амбулантски прегледи становништва. Исте године отворена је и школска поликлиника.

Током Другог светског рата болница је спаљена од стране Италијанских окупатора.

Градња нове болничке зграде у Беранама (тада Иванграду) трајала је јако дуго. Започета је 1955. године, а на употребу је предата тек 1963. године, након што је претходно дошло до обједињавања свих здравствених установа са подручја општине Беране у Медицински центар „Др Ника Лабовић” 1962. године. Тако је новоснована установа у Берану почела са радом 1. јануара 1963. године, у новосаграђеној болничкој згради.

Септембра 1991. године, дошло је до нове реорганизације здравства у општини Беране. Медицински центар је реорганизацијом подељен на Општу болницу Беране и Дом здравља Беране који је задржао име ,,Др Ника Лабовић. Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.Заузете постеље по лекаруЗаузете постеље по сестри% коришћења капацитетаПросечна дужина лечењаБрој слободних постељаСтопа смртности на 1.000 лечених<center> 3,37<center> 1,15 <center>76,15 <center>6,19<center> 44,36 <center>22,90 промила

Болница у Бјелом Пољу Војна болница у Бијелом Пољу из 1914. Зачеци здравства у Бијелом Пољу датирају од 1913. године, када су у овом граду радила два лекара - др Рефик Сахинагић и др Перо Јосиф. Годину касније (1914) основана је Војна болница, на чијем је челу био др Јаков Зарубица.

Болница у Бијелом Пољу основана је 1923. године. На њеном челу је био др Михаило Мартиновић који је у њој радио до 1942. Три године касније (1926 )основана је болница стационираног типа са основним средствима и малим кадром.

Данас је Општа болница у Бијелом Пољу смештена је у три објекта на површини око 8.500 квадрата и има одељења интерне медицине (инфективно, неурологија, дерматовенерологија, психијатрија), хирургије, гинекологије и акушерства, педијатрије, службу за ургентну медицинску помоћ, одељење радиолошке дијагностике, физикалне медицине и рехабилитације, анестезије са реаниматологијом, трансфузиологије, микробиологије, патолошке анатомије и медицинске биохемије. Болница обавља секундарни ниво здравствене заштите за око 70.000 становника и пружа здравствену заштиту за општине Бијело Поље и Мојковац. Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.Заузете постеље по лекаруЗаузете постеље по сестри% коришћења капацитетаПросечна дужина лечењаБрој слободних постељаСтопа смртности на 1.000 лечених<center>2,87 <center>1,17 <center>73,28 <center>7,50 <center>37,68 <center>22,90 промила

Болница у Бару Зачеци организоване здравствене службе у Бару почели су 1923. године, у време оснивања првих антималаричне станице у Краљевини СХС. Да би у старом Бару, на Бискупији, 1930. године била изграђена монтажна зграда у којој је са радом почела Антималарична амбуланта са градским купатилом.Andrijašević, Živko M. ... [et al.] - PRISTAN : grad kojeg nema, „Pristan", 2006.

Први Дом народног здравља са народним купатилом у Старом Бару основан је 1932. године у згради која постоји и данас, али је ван употребе. Између два светска рата, за смештај болесника коришћени су неки хотелски простори на Пристаништу у Бару.Ćirković, Sima ... [et al.] - BAR grad pod Rumijom, Izbor, 1984.

Народна болнице у Бару почео је са радом 1. новембра 1946. године, а под тим именом се спомиње и у писаном облику од 2. октобра 1951. година, да би средином 1954. године добила назив Народна болница „Блажо Орландић", а потом и име Општа болница „Блажо Орландић", Бар.