Перо Поповић (Приједор, 18. август 1881 — Сарајево, 1. фебруар 1941) био је сликар и учитељ цртања.
Биографија После завршене гимназије у Сарајеву одлази у Беч и завршава три семестра филозофије, а потом се упућује у Праг и учи сликарство код Влаха Буковца и Чеха Франтишека Жењишека. У Сарајеву 1907. године са Тодором Швракићем и Бранком Радуловићем, организује прву изложбу домаћих сликара у Босни и Херцеговини.
Запошљава се на Великој реалци у Бањалуци 1908. године. Ученици су му били Миливоје Узелац, Вилко Гецан и Божидар Николић. Из Бањалуке прелази у Сарајево 1930. године и ту остаје до смрти — 1. фебруара 1941. године.
Опус Сликао је портрете, пејзаже, мртве природе, композиције са сценама из свакодневног живота. Радио је и један иконостас за цркву у Приједору и мозаике за цркву у Бањалуци.
Његов стваралачки потенцијал био је изразит. Брзо се ослободио Буковчеве палете са поентилистичком основом и окренуо се снажном и контрастном колористичком изражавању, које се приближавало сезанистичкој поетици и Гогену и на њихово сликарство је упућивао и своје ученике. О његовом сликарству је вредан есеј написала историчарка уметности Вера Јаблан:
Галерија
Референце
Литература
Basler, Đuro (December 1, 1987). "The Art treasures of Bosnia and Herzegovina". Svjetlost. ordinaire, Conseil de l'Europe Assemblée parlementaire Session (January 1, 1997). Documents de séance. Council of Europe. . Šindić, Miljko (January 28, 1970). "Banjaluka". Glas.
Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1941. Категорија:Српски сликари Категорија:Уметници из Приједора