Spektralna boja je boja koja je pobuđena u ljudskom oku od strane jedne talasne dužine koja se nalazi u vidljivom spektru ili relativno uskom opsegu talasnih dužina, poznatih kao monohromatska svetlost. Svaka individualna talasna dužina svetlosti je interpretirana kao spektralna boja u kontinualnom spektru. Boje sa bliskim talasnim dužinama su neprepoznatljive za ljudsko oko.
Spektar Spektar je obicno podeljen na delove, koji su donekle proizvoljni, a spektrum je kontinualan. Tradicionalana podela boja se deli na: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu i ljubisčastu.
Podela koju je koristio Isak Njutn, u svom krugu boja je: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, indigo i ljubičastu. u modernoj podeli vidljivog spektra indigo kao boja je izostavljena.
Da bi čovek razlikovao spektralne boje neophodno je da ima trihromatski vid. Trihromatski vid daje mogucnost percepcije nijanse i zasićenosti u hromi. U modelima boja koji mogu da predstavljaju spektralne boje, spektralna boja ima maksimalnu zasicenost.
U prostoru boja U prostoru boja koji uključuje sve, ili većinu spektralnih boja, oni čine deo granice svih stvarnih boja. Ako se racuna osvetljenost, onda spektralne boje formiraju površ,u suprotnom njihova lokacija je kriva u dvodimenzionalnom prostoru hromaticnosti.
U teoriji, najspektralnije boje su u suštini primarne (crvena, zelena, plava), dok su sve ostale izmešane boje (boje nastale mešanjem osnovnih) u suštini ne-spektralne. Usled različitih hromaticnih karakteristika različitih spektralnih segmenata i takođe zbog fizičkih granica svetlosnih izvora, sama distanca između RGB kruga boja i spektralnih boja pokazuje komplikovanu zavisnost od nijansi. Usled lokacija crvene i zelene boje koje se nalaze blizu ravnog segmenta spektra, RGB prostor boja je poprilično dobar u aproksimaciji spektralne: narandžaste, žute i svetlo-zelene boje, ali je veoma loše po pitanju prikaza spektralnih boja koje se nalaze između zelene i plave, kao i ekstremne spektralne boje. RGB standard ima još jedan problem koji se tiče crvene boje koja teži ka narandžastoj, zbog čistine crvene boje u zamenu za prihvatljivo osvetljenje, i zbog toga je crvena boja postala nedostižna u ovom spektru. Neki od primera u tabeli ispod su samo približne vrednosti spektralnih i njima sličnim boja .
-{CMYK}- (cijan, madženta, žuta,key-crna) je obicno siromašniji od -{RGB}- u smislu dostizanja spektralnih boja,sa uočljivim izuzetkom žute boje, koja je veoma blizu spektralnim bojama zbog gore pomenute ravnoće u spektralnoj lokaciji koja se nalazi u crveno-zelenom segmentu. мини|Metrički precizan dijagram, prikazuje da je driva skoro ravna između crvene i zelene booje, sa veoma jakom zakrivljenošću izmedju zelene i plave. Treba napomenuti da su spektralne boje univerzalno uključene u naučne modele boja kao sto je -{CIE1931}-, dok, naspram njima, industriske boje kao sto su -{RGB}-, -{CMYK}- i Pantone, uglavnom ne uključuju nikakve spektralne boje.sa izuzetkom -{Rec. 2020}-, koji ukljičuje tri spektralne boje kao glavne (i zbog toga samo sadrži te tri spektralne boje), i prostorne boje kao što je -{ProPhoto RGB color space}- koji koristi imaginarne boje kao primarne.
Tabela spektralnih i boja blizu spektralnih Većina boja koje su nabrojane ne dostižu maksimalnu šarenost ili ih je teško razlikovati, ali ih je moguće zasititi do tačke gde je moguće zaključiti koja je boja u pitanju. Granice talasnih dužina i frekvencija su aproksimirane. мини|Crveni, zeleni i plavi laserski zraci Talasne dužine i frekvencije u sivim poljima označavaju dominantnu talasnu dužinu , ali ne i sam domet spektra koji se tiče određene boje , koji se siri na obe strane i čija je srednja vrednost detektovana od strane receptora i daje priblizan izgled spektra. +Naziv bojeTalasna duzina nmFrekvencija THzNijansaKomentarCrvena740-625405-479/tradicionalani, široki poajm o boji, koji uklljučuje neke obližnje nespektralne nijanse. Granica kratkog talasa može se proširiti na 620 ili čak oko 610 nanometara Ekstremna spektralan crvena crvena (-{CIE}-, -{RGB}-)740405?Tačan spektralni položajima vise uticaja na osvetljenost nego na hromatičnost u ovom opsegu, hromatičnost je skoro jednaka za ove dve varijante crvena (primarna rgb)≈ 700≈ 428?Helijum-neonski laser633 473//Neke karmin boje497--{NIR}-/Blizu spektralnog oblika, ali ostale nijanse karmina su ljubičaste bojeCrvena(sRGB osnovna)614-609488–4920°primetno nespektralnaNarandžasta620-585 625-590483–512 479–508 0°–30°kratkotalasni deo(žućkasti) odgovara boji ambera ,dugotalasni deo(crvenkasta) sadrzi crvenu -{RGB}- iznadŽuta 585–560 590–565512–540 508–530 /tradicionalni naziv sodijum-vapor lampa≈ 589≈ 519?/Žuta (-{NCS}-)??50°Zlato ima skoro identičnu hromatičnost sa 51°Nijansirana žuta≈ 577≈ 519?/Procesna (kanarinac) žuta??56°/Žuta (s -{RGB}- sekundarna)≈ 570 ?60°/Chartreuse žuta??68°/Limeta≈ 564?≈ 75°može se klasifikovati kao žuta ili zelenaZelena565–500530–???tradicionalni naziv??90°/Svetlo zelena≈ 556 ?96°/≈ 552 ?105°/Zelena (s -{RGB}- primarn)≈ 549≈ 547120°primetno ne spektralnaZelena(sirok opseg -{RGB}-)≈ 525≈ 571?priblizno spektralnaProlecno zelena??150°Može da leži prilično daleko od spektrazelena (-{NCS}-)??160°Munsell zelena≈ 503≈ 597≈ 163°/Cijan500+–480 520–500593–624 576–600Ponekad je uključuje (ili se preklapa) sa plavim, terminološka razlika između njih je nedoslednaTirkiz??≈ 175°vecina primera ove boje je prilično udaljena od spektraCijan (s -{RGB}- sekundarna)488180°Leži prilično daleko od spektraprocesna cijan??193°Plava 490-450 500-435610-666 600-689tradicionalni naziv , koji se preklapa sa cijanPlava (-{NCS}-)??197°Leži prilično daleko od spektraazurno plava≈ 488≈ 614≈ 210°Može da leži prilično daleko od spektra≈ 482≈ 622 225°/plava (-{RGB}- primarna)466–436?240°moze se klasifikovati kao indigoili ljubicastaIndigo≈ 446≈ 672 ≈243°Definicija je kontroverzna, ta talasna dužina najmanje sporno pripada „indigo“Ljubičasta450–400 435–380666–750
689–788 277°Daleko je spektralna ljubičasta je vrlo mutna i retko je viđena. Izraz se takođe odnosi i na purpurne ljubičaste
Dodatni spektri
Siva skala Metalik boje Nemoguce boje Infracrveni spektar
Ultraljubicasti spektar
Reference
„očuvanje boja” -courses.washington.edu. Thomas J. Bruno, Paris D. N. Svoronos. CRC Handbook of Fundamental Spectroscopic Correlation Charts. CRC Press, 2005.http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/vision/specol.html#c1 Bisulca, Christina (2008). UV-Vis-NIR reflectance spectroscopy of red lakes in paintings (PDF). 9th International Conference on NDT of Art. ndt.net. Retrieved 2013-06-19. "Archived copy"Archived from the original and commons:File:CIE1931xy blank.svg
Категорија:Боје