Битка код Вилова (12–13. априла 1849), 13 км северозападно од Титела, била је важна битка која је завршена победом снага Српске Војводине над Мађарима током Мађарске револуције 1848.Велика Српско-мађарска битка код Вилова 1. априла 1849. године
Позадина
Пошто су Мађари, под командом Мора Перцела заузели 3. априла 1849. Србобран, мађарске снаге (8 хонведских батаљона, 8 хусарских ескадрона и 50 топова, укупно око 12.000 војника) пробиле су српски фронт на Римском Шанцу, спалиле село Госпођинце и 12. априла увече развиле се између села Шајкашки Св. Иван (Шајкаш) и села Мошорин. Намера им је била да заузму Шајкашку висораван (троугао Бачке између Дунава и Тисе), пређу Тису и угрозе аустријско-српске снаге у Банату.
Истовремено, Срби су били појачани са свега око 1.000 добровољаца из Србије (под командом Стевана Книћанина) и прикупили су се у два одреда: код Мошорина (2 батаљона шајкаша, 600 Србијанаца и 22 топа под командом Ђорђа Стратимировића) и код Вилова (1 батаљон шајкаша, 500 Србијанаца, Сомборска гарда и бачки добровољци са 13 топова, под командом Јована Стефановића). У обе групе било је око 4.500 бораца и 35 топова.
Битка У ноћи 12/13. априла Стратимировић је са 400 Србијанаца, 8 чета шајкаша и 6 топова напао незаштићени леви бок изненађених Мађара, али је одбијен и присиљен да се повуче на полазне положаје. Мађари су, затим, упутили главне снаге у напад да би заузели село Мошорин, али су одбијени. Српске снаге су 13. априла кренуле према Шајкашком Св. Ивану, да би олакшале положај својих јединица код села Мошорина. Међутим, и Мађари су јаким снагама кренули од Св. Ивана у намери да заузму Вилово. Да би избегли окружење, Срби су се повукли према Вилову. После 5 узастопних напада, мађарске снаге су претрпеле неуспех.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Револуционарна 1848. Категорија:Историја Србије у новом веку Категорија:Историја Војводине у новом веку Категорија:Историја Титела Категорија:Српске битке Категорија:Србија у 1849.